|
ПЕСМА
Господ ме сеја цело време,
И свуд сам нова реч и знамен -
У белом хлебу прво семе,
у тврђавама први камен.
И први пољуб заљубљених,
И нож у руци харамије,
И молитва из срца смерних,
И сан на песку гладне змије.
Господ ме сеја прегрштима
Пољем што вечна сунца плаве,
да будем његов знак међ' свима,
Његова златна труба славе.
И бродолом у освит ведар,
И очајников крик за снагом;
И на Либану сјајни кедар,
И страшна војска пред Картагом.
Господ ме сеја целом шаком
У часу светлу и голему,
Да будем јутро дану сваком,
И Његов глас и кључ у свему.
На пустом путу атом праха,
У небу сунчев круг и слика,
жижак у дому сиромаха,
суза у оку мученика.
|
|
|
