New Page 5

1. Користи сузе као оруђе за задобијање сваког опроштаја. Јер, Владика се много радује кад се ти молиш са сузама.
2. Уколико си трпељив, свагда ћеш се молити са радошћу.
3. Пази да, мислећи да излечиш другог, сам не останеш не исцељен, омевши сопствену молитву.
4. Они који у себи сабирају жалости и злопамћење, те се моле, личе на оне који захватају воду и сипају је у избушен сасуд.
5. У својој молитви ишти само правду и Царство, тј. врлину и познање, а остало ће ти се све додати (Мт. 6, 33).
6. Псалмопојање успављује страсти и укроћује призиве на телесну неуздржљивост, а молитва настројава ум на умно делање које му приличи.
7. Онај ко подноси тугу биће удостојен и радости, и онај ко трои непријатно неће бити лишен удела ни у пријатном.
8. Подвргавајући се демонским нападима , пази да им не паднеш у ропство.
9. Похота према јелу је породила непослушност, а слатко јело је довело до истеривања из раја.
10. Пуна мера (нечега што се ставља у сасуд) пуни посуду, а стомак неће рећи : "Доста", па макар се распао.
11. Стуб се опире на своју основу, а блудна страст се покоји на преједању.
12. Поглед на жену код неуздржљивог изазива нечисту страст, док целомудреног подстиче на прослављање Бога.
13. Кротост човекова ће се поменути код Бога (Пс. 131, 1), и негневљива душа постаје храм Светога Духа.
14. Ко ради мира трпи срдитог, заиста јесте син мира.
15. Ко је злопамтљив према демонима, неће бити злопамтљив према људима. Међутим, онај ко је yлопамтљив према брату, са демонима је склопио мир.
16. Ништа не одговарај онима који ти прете, како би ћутањем затворио уста која дишу пламеном.
17. Узе на ногама ометају брзи ход, атуга је сметња сагледавању.
18. Онај ко презире светска задовољства неће бити смућен помислима туге.
19. Туга постаје болест душе и тела. Душу она поробљава, а тело исушује.
20. Ако хоћеш да савладаш тугу са мрачним расположењем духа, загрли благодушну љубав и обуци се у незлобиву радост.
21. Северни ветар храни растиње, а искушења крепе трпељивост душе.
22. Бела рука сакривена у недрима и дело које се сакрива - сијају јасније од светлости.
23. Онај ко иште почасти виси на самом себи и не може поднети понижење.
24. Уколико будеш самог себе мерио малом мером, нећеш се поредити са другима.
25. Гордошћу болује онај ко је одступио од Бога. Он добра дела приписује својим сопственим снагама.
26. Сатрулео плод је некорисан за земљорадника. И врлина гордога Богу није потребна.
27. Зашто се човече, превашносиш и подижеш изнад облака, кад си земља и прах ?
28. Имај страх Божији и љубав према Богу и са свима поступај са чистим сведочанством савести.
29. Бежи од похвала, али се стиди и прекора.
30. Што више успеваш у делима закона, то се сматрај удаљенијим од савршенства.
31. Крај сваког дела испитуј пре његовог почетка.
32. Немој се везивати за онога кога се, како видиш, гнушају добри.
33. Било шта да радиш. или говориш, или размишљаш, старај се да никоме не будеш од штете.
34. Пазимо на себе, па нећемо осуђивати друге. Јер, и у нама самима је много тога због чега осуђујемо друге.
35. Свагда се сећај Бога, па ће твој ум постати небо.
36. Сакривај врлине, али се потруди да имаш многе сведоке свог живота.
37. Ако имаш богаство - дели га, а ако немаш - немој га ни стицати.
38. Теши сиромашне јер они чине да је Судија милостив према нама.
39. У болестима се, пре лекара и лекарства, користи молитвом.
40. Поштуј све свештенике, а притрчи ка добрим.
41. Молитвом осењуј свако своје дело, а нарочито оно у вези са којом твоја помисао сусреће сумњу.
42. Ако си увређен, прибегни трпљењу, па ће штета прећи на увредиоца.
43. Када се онај ко чини зло не стиди, рана постаје дубока и пад стреми ка очајању.
44. Говорећи са светима, распитуј се о духовном. А када не говориш са светима, не говори о томе.
45. Онога ко живи немарно немој узимати за саветника. Јер, волећи рђаво, он не може саветовати добро које не воли.
46. Почетак спасења је осуђивање самомога себе.
47. Боље је бацити камен на човека, неголи реч.
48. Правду пре пројављуј делима, неголи речју.
49. Благочестив није онај који је многима указао милост, него онај који никога није увредио.
50. Немој сматрати да је прекрасно дело поседовање врлине, већ - њено поседовање на прави начин.
51. Желећи да угодиш гомили постаћеш као гомила.
52. Уколико желиш истински живот, увек очекуј људску смрт.
53. Буди спреман на невоље и обрешћеш велику корист.
54. Близу је крај. Припреми се, лењивче, за бичевање.
55. Стој против искушења, показујући потребну храброст.
56. Треба да одбијамо утехе, будући да нас наводе на дела због који се, по отрежњењу, обично стење.
57. Стрпљиво подноси невоље зато што се у њима крије венац за борце.
58. Немој плакати над умрлим, будући да је то заједнички пут. И блажен је онај ко тај крај достигне (без прекора).
59. Паломе пријатељу напомињи о Судији, па ћеш и своју греховну рану помазати. Јер, такав савет јесте опште лекарство.
60. Тешко богохулнику! Њему ће се везати језик пред лицем Судије, те он неће моћи ништа да каже у своје оправдање.
61. Тешко лењивоме! Он ће тражити време које је зло протраћио.
62. Тешко надменоме! Кад легне у гроб, сазнаће ко је.
63. Тешко блуднику који је оскрнавио брачну ризу! Он ће са стидом бити избачен из царске ложнице.
64. Тешко бунџији и пијанцу! Он ће се убројати у убице и бити кажњен са прељубочинцима.
65. Блажен је онај код кога Закон не силази са језика! Од његовог боравишта Бог никада неће одступити.
66. Храброст врлина је похвална и у време мира, али је још више за похвалу у време борбе.
67. Пазећи на савете отаца, немој бити судија њихових дела, већ схватај и изучавај њихове изреке.