-
1.
Призивај
Бога да ти
отвори очи
срца твога,
и да увидиш
корист
молитве и
читања које
се
искуством
разумева.
-
2.
Не буди
ученик
хвалисавог,
да се не би
научио
гордости а
не
смиреноумљу.
-
3.
Не узнеси се
срцем због
тога што
познајеш
Писма, да не
би умом пау
у замку духа
хуле.
-
4.
Не
покушавај
да решиш
било какав
проблем
посредством
спора, већ
помоћу
средстава
које налаже
духовни
закон, тј.
стрпљењем,
молитвом и
непоколебивом
надом.
-
5.
Онај ко се
моли
телесно и
који још
нема
духовног
знања,
сличан је
слепцу који
виче: Сине
Давидов,
помилуј ме (Лк.
18, 38).
-
6.
Зло које се
задржава у
помислима
огрубљује
срце.
Уздржање,
пак, са
надом
истребљује
зло и
скрушава
срце.
-
7.
Бдење,
молитва и
трпљење
невоља,
образују
нешкодљиву
и корисну
скрушеност,
само
уколико
њихову
равнотежу
не
пресечемо
похлепом. Ко
је истрајан
у њима,
обрешће
помоћ и у
осталоме. Ко
је, пак,
немаран, и
ко их
раздваја, у
време
исхода ће
осетити
неиздрживу
патњу.
-
8. Постоје
многи
начини
молитве,
који се
међусобно
разликују.
Ниједан
начин
молитве
није штетан,
осим ако се
не ради о
сатанском
делу, а не о
молитви.
-
9. Када
се сећаш
Бога, умножи
своје
молитве, да
би се и тебе
Бог сетио,
када га
будеш
заборавио.
-
10.
Кад читаш
Свето Писмо,
схвати
смисао који
је у њему
сакривен:
Што се
раније
написа за
нашу се
поуку
написа (Рим. 15,
4).
-
11. Закон
слободе (Јеванђеље),
учи свакој
истини.
Многи га
читају
разумом, али
је мало оних
који га
разумеју
кроз
извршавање
заповести.
-
12.
Онај ко трпи
неправду од
људи
сачуван је
од греха, и
саобразно
страдању
добија
помоћ.
-
13. Онај
ко се моли
за оне који
му наносе
неправду,
побеђује
демоне.
Онога, пак,
који им се
супроставља,
рањавају
демомони.
-
14. Људска
увреда
причињава
срцу бол.
Међутим, она
је узрок
чедности за
онога који
је подноси.
-
15. Откриј
свој разум
Владици, ,
јер човек
гледа у лице,
а Бог у срце.
-
16.
Сваки
нежељени
јад нека ти
буде учитељ
сећања на
Бога, па ти
никада неће
недостајати
побуде за
покајање.
-
17. Свако
страдање по
Богу јесте
истинско
дело
побожности.
Јер,
истинска
љубав се
проверава
супротностима.
-
18.
Пази на
учинак
нежељене
патње, па
ћеш пронаћи
очишћење од
греха.
-
19. Многи
савети
других
бивају нам
на корист,
али за нас
лично ништа
није
прикладније
од нашег
мишљења.
-
20.
Ако желиш
без осуде да
примаш
похвале од
људи, заволи
најпре да те
изобличавају
за грехе.
-
21.
Онај ко
добровољно
претрпи
понижење
ради истине
Христове, од
многих ће
бити
стоструко
прослављен.
Најбоље је
да човек
свако добро
чини ради
будућих
добара.
-
22. Од
сластољубља
произилази
немар, а од
немара
заборав. Јер,
Бог је свима
даровао
знање о
ономе што је
корисно.
-
23.
Видех
просте људе,
смиреноумне
на делу,
који
посташе
мудрији од
свих
мудраца.
-
24.
Онај ко
омаловажава
разборитост
и хвали се
незнањем,
није
незналица
само на
речима, него
и разумом.
-
25.
Речи
Божанског
Писма читај
делима и не
препуштај
се
причљивости,
надимајући
се тананим
мислима.
-
26.
Ко испуњава
заповести,
нека
очекује
искушење,
јер се љубав
према
Христу
проверава
супротностима.
-
27. Узрок
сваког зла
јесте
таштина и
уживање. Ко
их не замрзи,
неђе
победити ни
једну
страст.
-
28.
Ум се
ослепљује
трима
страстима:
среброљубљем,
таштином и
уживањем.
-
29. Ко
не познаје
истину, не
може
истински
веровати.
Јер,
природно је
да знање
претходи
вери.
-
30.
Онај ко се
разборито
моли,
подноси
невоље које
га сустижу.
Онај, пак, ко
има
злопамћење,
не може се
чисто
молити.
-
31. Ако
сагрешиш,
немој
осуђивати
дело већ
мисао, јер
да ум није
претходио,
тело га неби
пратило.
-
32. Ко
тајно чини
зло,
лукавији је
од оних који
јавно чине
неправду.
Због тога ће
се теже
мучити.
-
33.
Као што је
немогуће
удружвање
воде и ватре,
тако су
супротни
самооправдање
и смирење.
-
34. Не
остављај
грех
неизгладјеним,
макар био и
сасвим мали,
да те неби
одвукао у
веће зло.
-
35.
Боље је да
се побожно
молиш за
свога
ближњег,
него да га
осуђујеш за
сваки грех.
-
36. Онога
ко се
искрено
каје,
исмевају
неразборити.
Међутим, то
је знак
његове
богоугодности.
-
37.
Тек кад из
нашег
разума
одагнамо
сваки вољни
грех, мођи
ђемо да се
боримо и
против
страсти
предубеђења.
-
38. Ко
тражи славу,
обузет је
страшћу. Ко
се жалости у
невољи, воли
уживање.
-
39.
Онај који
све
испитује, а
држи се
добра, самим
тим се
уклања од
сваког зла (1.
Сол. 5, 21-22).
-
40.
Без сећања
на Бога не
постоји
истинско
знање.
Духовно
знање без
сећања на
Бога јесте
копиле.
-
41.
Човеку
окорелог
срца
користи реч
тананог
знања, јер
га приводи
страху. Он,
наиме, без
страха
нерадо
прихвата
трудове
покајања.
-
42.
Кротом
човеку
користе
речи о вери,
јер он не
искушава
дуготрпељивост
Божију и не
гризе га
савест због
честих
сагрешења.
-
43. Чувши
ружне речи,
не гневи се
на онога што
их је
изрекао,
него на себе.
Јер, ако
лукаво
слушаш,
лукаво ћеш и
одговорити.
-
44. Од
оног што
лицемерно
хвали,
ускоро
очекуј
осуду.
-
45.
Смењивање
добра и зла
примај
спокојно. На
тај начин
Бог отклања
недостатке
ствари.
-
46.
Ко говори да
познаје сва
ђаволска
искуства,
још не
познаје
савршено
самога себе.
-
47.
Не пожели да
слушаш о
несрећи
својих
непријатеља.
Онај ко
слуша такве
речи, сабира
плодове
свог злог
настројења.
-
48.
У време бола
пази на
прилог
уживања,
будући да се
тада лако
прихвата
као утеха.
-
49.
Неки
називају
разборитима
оне који
расуђују о
чулним
стварима.
Међутим,
разборити
су само они
који
задржавају
своје жеље.
-
50.
Пре него што
одбациш зло,
немој
слушати
своје срце.
Јер, оно
тражи оно
што већ има
у себи.
-
51.
Онај ко
нерадо
преиспитује
своју
савест, ни
телесне
трудове из
побожности
не прихвата
лако.
-
52.
Ко не
прихвата
добровољна
страдања
ради истине,
подвргнуће
се тежим
невољним
мукама.
-
53.
Онај ко
мудрује и
прича без
дела, богати
се
неправдом, и
његов труд,
по Писму,
улази у туђу
кућу.
-
54.
Знање без
врлинских
дела јесте
несигурно,
па макар
било и
истинско.
Јер, потврда
свега јесте
дело.
-
55.
Писмо нам
саветује да
упознамо
Бога
разумом
како би смо
Му правилно
служили
делима.
-
56.
Без умног
призивања
не постоји
савршена
молитва. Господ
чује ум који
нерасејано
вапије.
-
57.
Није
уздржљив
онај који се
храни
помислима,
чак и ако су
корисне. Јер,
оне не могу
бити
корисније
од наде.
-
58. Сwмртни
грех је онај
за који се
човек не
каје. Чак ни
светитељ,
који би се
помолио за
тај грех
уместо њега,
неће бити
услишен.
-
59.
Знак
нелицемерне
љубави
јесте
опраштање
увреда. Тако
је Господ
заволео
свет.
-
60. Када
ум заборави
циљ
побожности,
видно дело
врлине
постаје
бескорисно.
-
61.
Делима
покажи себе
мудрим у
односу на
људску вољу
и на
захвалност
Богу. Јер,
реч није
мудрија од
дела.
-
62. Ко
чини добро и
тражи
награду - не
служи Богу,
него својој
вољи.
-
63.
Када грешна
душа не
прихвата са
смирењем
невоље које
је задесе,
андјели за
њу кажу:
Лечисмо
Вавилон, али
се не исцели
(Јер.51, 9).
-
64.
Страст која
се нашом
вољом
упражњава
на делу,
касније, и
без наше и
против наше
воље
насилно
нама влада.
-
65.
Надменост и
хвалисање
су
узрочници
хуле, а
среброљубље
и таштина -
немилосрдности
и лицемерја.
-
66. Знање
човека је
истинито у
мери у којој
га
потврђују
кротост,
смиреност и
љубав.
-
67.
Добро је да
помажемо
речима оне
који питају,
али је много
боље да их
помогнемо
молитвом и
врлином. Јер,
онај ко себе
помоћу њих
приноси
Богу, помаже
и себи и
своме
ближњем.
-
68. Од
свих зала
прво је
незнање, а
затим
неверовање.
-
69.
Искушење
избегавај
трпљењем и
молитвом. Ко
се без њих
бори против
искушења,
само ће га
укрепити.
-
70.
Кротак по
Богу је
мудрији од
свих
мудраца, и
смирен у
срцу је јачи
од најјачих.
Јер, он
јарам
Христов (Мт. 11,
29) носи са
знањем.
-
71. Када
нас муче зле
мисли, треба
да
осуђујемо
сами себе, а
не
прародитељски
грех.
-
72. Онај
ко трпи
увреду и при
томе се ни
речима, ни
мислима не
препире са
увредиоцем,
стекао је
истинско
знање и
показује
тврду веру у
Владику.
-
73.
Сећање на
Бога
постаје бол
срца због
побожности.
Сваки ко
заборавља
Бога
постаје
самоугодљив
и
безосећајан.
-
74.
Ако желиш да
Господ
покрије
твоје грехе
(Пс. 31, 1), немој
откривати
људима да
имаш врлине.
Јер, како ми
поступамо
са нашим
врлинама,
тако Господ
поступа са
нашим
гресима.
-
75. У
невољним
мукама
скривена је
милост
Божија која
онога који
показује
трпљење
води ка
покајању и
спашава од
вечног
мучења.
-
76. Немој
питати како
може
сиромашан
да живи у
насладама
када нема
неопходне
услове. Јер,
и у
помислима
се може
похотно
живети горе
него на делу.
-
77.
Једно је
познавање
ствари, а
друго је
истинско
познање.
Колико се
сунце
разликује
од месеца,
толико је
друго
корисније
од првог.
-
78. Ако
желиш да
принесеш
Богу
беспрекорно
исповедање,
немој
спомињати
појединачно
своје
пређашње
грехове, већ
храбро трпи
њихове
последице.
-
79. Свако
плотско
уживање
произилази
од
претходног
одмора, а
одмор рађа
неверје.
-
80. Горд
и ташт човек
се
међусобно
врло добро
слажу. Горд
хвали
таштог, јер
се пред њим
понаша
ропски, док
ташти
велича
гордог који
га
непрестано
хвали.
-
81.
Ко због
очекиваног
будућег
блага
прихвата
постојеће
невоље,
налази
знање
истине и
успешно се
избавља
гнева и туге.
-
82. Са
онима који
ти нису
положили
заклетву о
потчињености
немој да се
препиреш
кад се
противе
истини, да
не би
изазвао
мржњу, као
што каже
Писмо (2. Тим. 2, 23).
-
83.
Не буди
дволичан, тј.
један на
речима,
адруги у
својој
савести,
будући да
таквог
Писмо
ставља под
клетву (Прем.
Сир. 28, 15).
-
84. Чувај
речи своје
од
самохвалисања
и помисли од
уображености,
да те не би
Бог оставио
и да не би
учинио
супротно.
Јер, добро
човек не
чини сам,
него уз
помоћ
свевидећег
Бога.
-
85. Сластољубац
се жалости
када га
прекоревају
и кад се
злопати, а
богољубац
када га
хвале и када
га окружује
изобиље.
-
86.
Нико не може
имати бол и
жалост по
Богу ако
претходно
не заволи
њихове
узроке.
- 87.
Не
покушавај
да
изобличавањем
помогнеш
онога који
се хвали
врлинама.
Јер, исти
човек не
може
истовремено
волети
самоистицање
и истину.
|