|
ПРЕПОДОБНИ ИСИХИЈЕ, ПРЕЗВИТЕР ЈЕРУСАЛИМСКИ
-
1.
Од дрскости (тј. од непажљиве претеране смелости у општењу са
другима), треба бежати као од змијског отрова, и од појединачних разговора - као од змија и порода
отровница. Јер, они врло брзо могу довести до потпуног заборава на унутрашњу борбу и душу свести доле
са радосне висине која се стиче чистотом срца. Проклетства достојан, заборав се, као вода огњу,
противи пажњи.
-
2.
Ми нисмо јачи од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни разумнији од
блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра. Стога, не треба да се уздамо у себе. Јер,
Свето Писмо да ће онај који се узда у себе пасти страшним падом.
-
3.
Као што једним истим каналом не могу да пролазе заједно ватра и вода,
тако ни грех не може да уђе у срце, док претходно не покуца на врата срца маштаријом лукавог прилога (сина).
-
4.
Као што је за оне који су изгубили апетит и који осећају одвратност
према храни користан горки пелен, тако је за злоћудне људе корисно да се злопате.
-
5.
Онај ко не зна истину, не може истински ни веровати, будући да знање
по природи претходи вери. Оно што је речено у Писму, речено је не само да бисмо ми знали, него да бисмо
и творили.
-
6.
Безстрашће и смирење воде познању. Без њих нико неће видети Господа.
-
7.
Многе се страсти крију у нашим душама. Оне се, међутим, појављују тек
када се пред очима покаже њихов узрок.
-
8.
Неочекивана искушења нас по промислу уче да будемо трудољубиви.
|
