|
|
Човек је музичко биће. Од давнина је
познато да музика утиче на њега. Музика
је диван Божији дар уколико је прожета
молитвом и љубављу, али може бити и
савршено ђаволово оружје да пороби и
унесрећи људе. У тексту који је пред вама,
потрудићемо се да што објективније
наведемо неке добре и лоше стране музике
са циљем, не да тврдимо да ваша омиљена
врста музике не ваља, већ да сами из ових
речи формирате границу између хармоније
и дистонације, измећу добра и зла,
Божијег и ђавољег.
Још су песници старих времена писали о
моћима музике. Слепи песник Хомер у епу
"Одисеја" пише да је прелепа нимфа
Калипса покушала да освоји Одисеја
својом песмом. Сирене су песмама мамиле
морнаре и претварале их у "гомиле
костију". Певач Фемије певаше
просцима његове кћери Пенелопе "песме
што заносе људе". Из епохе пре Христа
кинески и грчки "мудријаши"
Комфучије и Платон тврдили су да стање
једне државе директно зависи од музике
која је популарна у народу. Они су се
борили против музике јаких ритмова јер
су тврдили да таква музика ствара
простачке (не просте) и површне душе.
Простачка душа се од просте разликује по
злу, које има у себи.
"Музика побољшава пажњу и
интересовање, утиче на расположење,
производи смирење и празни емоционалне
набоје, њом се лече неке душевне болести,
цвеће брже расте уз лагану а вене уз
ритмички грубу музику" - каже данашња
људска наука. У комбинацији са алкохолом
и дрогама изазива помањкање свесности и
разумности, помера границе толеранције
и чини савршену подлогу за деловање
ђавола. Тада човек пада под утицај
музике коју слуша, прави себи идола од
некаквог музичара, слепо му верује,
прихвата и шири све његове идеје (пренете
преко текстова), прихвата начин облачења
и понашања; "Не прави себи идола нити
каква лика; немој им се клањати нити им
служити", (Друга Божија заповест).
Многи музичари заробљени од ђавола
певају о људској "слободи" и моћи.
Они заиста плене својим изгледом и
понашањем све друге несрећне људе који
им се диве, увлачећи их у мрачан и
трагичан круг апсурдности и безнађа.
Духовна музика је једна и јединствено
прожета хармонијом, љубављу и Божанском
лепотом. Ако музичар прихвати истину да
је његов дар за стварање музике дар од
Бога, он своју музику посвећује Господу,
и његова музика говори о врлини са
хвалом, а о греху са погрдом. А она друга
врста музике, створена за "забаву"
народа, најчешће је дар од ђавола који је
дарује у "најпримамљивијем, блештавом"
омотачу. У својој разбибризи и весељу
будите сигурни да ћете једном, када
распакујете овај поклон, у њему наћи
само своју пропаст. Ова друга врста
музике има доста праваца: поп, рок, панк,
турбо-фолк (која је поробила српски
народ), техно, народна, денс, рејв, блуз ...
"Јужни ветар" нам доноси призвуке
ислама. На многим радио и ТВ станицама
слушате музику која у вама ствара осећај
као да нисте у земљи Светога Саве,
Светога Симеона, Милоша Обилића,
Карађорђа ... Наравно, ако ово игноришете,
ви ћете заиграти и запевати уз још једно
од естрадних имена турског порекла
којима нас свакодневно бомбардују многе
дискографске куће. Заборавићете на
своју душу, на послове који су остали
недовршени током седмице, на васпитање
своје деце, поручићете музичку жељу
своме комшији који је успешно истругао
дрва, мислићете да сте га усрећили, али
уствари жалостићете Господа Бога свога.
Српски народ је дуго био под Турцима и
много тога нам је од њих остало. Многи
наши музичари "новог доба" за
прављење својих песама користе
хармонске скале, које и они сами
популарно зову турским. Није проблем у
хармонским скалама, већ у томе да српски
народ већ једном треба да се потпуно
ослободи од утицаја Турака. Очигледан је
велики пад морала и свести у нашем
народу. Но, бар смо увек имали здрав
осмех, здраву духовитост. Сада и то неки
покушавају да нам униште, јер мисле да
треба да нам буду смешни стихови из
песме где муж проклиње своју жену:
"Из кревета не устаје, стално кука
болесна је, дању, ноћу само спава, јој
дабогда не устала"
Ко се овоме смеје и њему се ђаво смеје. А
ви, немојте се овоме смејати. Помислите
да није овога, да овакви текстови нису
постали свакодневна појава у многим
нашим домовима, зар не би било срећнијих
бракова, здравијих породица са Божијим
благословом. Ако разумете да је ово
заиста опасно, ширите истину о овој
музици, не дозволите ни својим ближњима
да је слушају, а ако не разумете, нек' вам
је Бог упомоћ.
Не браните овакве стихове речима: "Па
шта, то је народна песма, то пише прост
народ". Не, браћо Срби, то не пише прост
народ, јер прост народ је народ који није
завршио неке школе, али држи до Божијег
морала, па макар и несвесно. Овакве
стихове може да пише неко кога је
нечастиви узео под своје и послао да нас
све повуче ка њему. Доста певача у својим
песмама помиње Бога, а Трећа Божија
заповест каже: "Не узимај узалуд имена
Господа Бога свога". Навешћемо још
неколико домаћих "популарних"
песама за разбибригу. Свака велича неко
зло:
У многим песмама наилазимо на
контрадикторност проузроковану
основним незнањем о својој вери, нпр.:
"Лудо живи тако треба, забављај се док
си млад има Бога има неба, откачи се сад".
Затим, ево стихова једне песме који
почињу без смисла, а завршавају се "пророчком
визијом" певачице: "Плитак поток, а
вода дубока, ... јавља ми се да ћу бити с
тобом". Муж ове певачице у својој
песми пева: " Циганко гатаро кућа ти
горела, ако она мене не буде волела".
Каква ли ће се деца изродити из овога
брака. Господе спаси.
Постоји још много, чак и горих
примера, али због поштовања овога листа
такве нећемо писати. Размислите, док
слушате и гледате како полугола девојка
покушава тамо њега да подсети да се зове
Јелена, да ли то можда ви не подсећате
ђавола да допише ваше име на свом црном
списку. "Рукоположени краљ" народне
новокомпоноване музике пева:
" Коловођа ђаво, а на крају ја, судбина
се моја од почетка зна". Ако ђаво коло
води, а на крају он, онда мора да неко
игра између њих. Запитајте се понекад, да
ли то можда ви играте са њима у том колу
пропасти и ништавила.
Али, оваква музика, ако се уопште може
назвати музиком, није једини извор
уништења народне свести о Божијој
истини. Њу ејx, покрет новог доба нам са
запада у огромним таласима шаље нову
извитоперену машинску музику која
ствара заблуде о моћи и величини човека
нпр. техно-рејв. Гласна, психоделична
бука, која код нормалног човека
изазива раздражљивост и нервозу, уз
коришћење све више пуларне дроге у
таблетама зване "екстази", изазива
синдром величине, снаге и свемоћи,
поробљава тело и дух терајући нас да се
тресемо, вртимо и скачемо. Уз овај покрет
се везује накарадан изглед (мушкарци
фарбају косу, носе минђуше у носу,
обрвама ..., подржавају хомосексуалност и
"сексуалне слободе"). Болести се
шире, али за многе је важније пратити
моду и бити у тренду. Овде је важно
схватити да су људи који негују и шире
овакву и сличне врсте музике уствари
жртве антихришћанске завере данашњице,
чији је основни циљ да у човека усаде
заблуду о непостојању Божијег Страшног
Суда зарад својих овоземаљских циљева.
Идеолози новог светског поретка кажу:
"Ако уништите омладину, уништили сте и
нацију". Управо ти идеолози су, по
речима нашег познатог православног
публицисте господина Владимира
Димитријевића, поругали чедност, а
доброту назвали "старомодном", а за
то су понудили научне доказе нпр.
Фројдова психоанализа; (Фројдисти кажу
да је човек нагонско биће, које има
сталну "потребу" за полним општењем
и називају га "полиморфно перверзним").
У даљем тексту из књиге "Знаци времена
и знаци наде", господин Димитријевић,
у чије смо се духовне и ораторске
величине уверили из његових предавања у
нашем граду, пише о циљевима твораца
новог светског поретка:
" Спремност и жељу младих за акцијом
требало је неутралисати у правцу
бесмислене, ником нешкодљиве
агресивности, која разара самог
агресивца. Изврстан начин за то био је
стварање музике на примитивним основама
афричких "вуду-магијских" ритмова,
очајничких порука блуза америчких
црнаца и сладуњавој сентименталности
каубојског кантри-вестерна. Свему овом
придружује се нихилистичко "бунтовништво
без разлога", чији је заговорник после
Другог светског рата био популарни
глумац Xемс Дин. Динова лозинка је: "Живи
брзо, умри млад, буди леп леш". Тако
настаје несвето тројство савремености
звано - "секс, дроге и рокенрол".
Безброј пута наша омладина је чула за
сатанске поруке у рок песама, које се
урезују у свест човеку, било да су
снимљене унапред или уназад (Стаирњаy то
хеавен, Оне висион, Тхе нумбер оф тхе
беаст, Хеавен цан њаит, Хеy Јуде, Имагине
...). Битлси су својевремено изјавили да
су популарнији од Христа. Неки од њих већ
виде да нису причали истину. Ево изјава
неких "рокера":
"Гласни звуци и јако светло су данас
изванредна оруђа за индоктринацију. Је
ли могуће модификовати људску хемијску
структуру правом комбинацијом
фреквенција? Уколико вас нека врста
ритма натера да тапкате ногом, која
врста ритма ће вас натерати да стегнете
песницу и да ударите?" (Френк Запа). "Бавим
се музичким бизнисом због секса и
наркотика" (Глен Фрај - Иглси). "Ако
помешаш мирис улице са лепотом женског
тела и борбом за опстанак, добићеш хеви-метал"
(Блеки Лоуелс - ЊАСП). "Све
што публика жели јесте секс и насиље" (Елис
Купер).
"Интересује ме све што је у вези са
револтом, нередом и хаосом, нарочито
активности које изгледају као да немају
никаквог смисла, мени то изгледа као пут
до слободе" (Xим Морисон - Дорси).
Тачно је да то некима "изгледа" као
пут до слободе. Али није. Почетак тога
пута ћемо видети тек када одбацимо
оваква размишљања. Јер, како каже Мр.
Ранко Мандић, професор Богословије у
Сремским Карловцима: "Рок музика је
уметност неразума, масовног бесмисла,
обесмисшљавања и обезличавања
појединачне, индивидуалне егзистенције
и њеног вртоглавог стрмоглављивања у
понор паганске хистерије". Ево
превода једног дела песме "Оштећење
мозга", групе Пинк флојд: "Манијак
је на трави, манијак ми је у глави,
подигни оштрицу и све промени, преплави
све у мени, и главу и срце и жуч, закључај
двери сна и баци кључ,неко
ми је у глави, али то нисам ја".
Овде имамо јасан доказ колико је рок
музика повезана са сатанизмом. Они који
још нису сигурни ко је то у њиховој глави,
певају овако, а они који знају опевавају
ћавола, хвале га и представљају као свог
господара. Док то раде, наводе подивљалу
масу слушалаца да скаче и кличе ћаволу,
показујући при том сатанске знакове (преврнути
крст, сатанске рогове ...). Ево још
неколико чињеница: Битлси су у многоме
допринели ширењу далеко-источних секти
мећу младим "рокерима". Xорx Харисон
је дуго био члан "Харе-Кришне". Међу
неким "омиљеним" лицима пуно је
поштовалаца енглеског сатанисте
Алистера Кроулија: Мик Xегер (Ролингстоунси);
његове су песме "Сатански господар",
"Молитва за мог демонског брата",
"Љубав за ђавола", Xими Пејx и Роберт
Плант (Лед Цепелин); песма "Степенице
ка небу" која велича фрулаша Пана,
паганско божанство старих Грка,
целокупна група "Морбид ејнxел" ...
Кроулијева животна лозинка била је: "Чини
оно што хоћеш и нека ти то буде једини
закон"; како је живео у гресима, тако
је умро у душевном растројству, а и
сахранили су га уз окултну песму "Химна
Пану".
Ако нисте били свесни да сте на неком
концерту клицали и умиљавали се ђаволу,
јер, "решили сте да се мало забавите"
треба да знате: огромним сте корацима
кренули у канxе вечне смрти, без
могућности за помиловање и праштање
осим ако се покајете сада.
"Знаш ли како бледа и дрхтава од блуди,
у чудни час прилази смрт, ненајављена,
непланирана, ко стравични и прељубазни
гост, кога си довео да прилегне ...
Живимо и умиремо, а смрт то не окончава,
настављамо свој пут у ноћне море" (Xим
Морисон, Једна америчка молитва); (ђаволу,
прим. аут.)
Домаћи "рокери" су само бледа сенка
ових страних, али се јасно види да је и
њихов циљ исти. Један наш суграћанин
рече на тадашњем локалном радију у
телефонском укључењу: "Добро је што
више немате оне енглеске музике". И
сами можете видети да ли има много
разлике између наше и "енглеске",
како он рече, музике у уништењу свега што
је добро.
Музика и уопште било који звук утиче на
људе, позитивно или негативно. Ствар је
избора музике. Руски научници су открили
задивљујућу чињеницу да звоњава звона
на православним храмовима, нарочито ако
су храмови близу један другом, стерилише
патогене микроорганизме путем
ултразвука, што је православну Русију
више пута штитило од великих епидемија
заразних болести. Музика настаје "приликом
додира душе са светом" (Комфучије). Ако
у души влада радост и светлост, музика је
лагана, нежна, пуна љубави. Ако је у души
тама и хаос, тада настаје груба и мрачна
музика.
Тешко је данас бити млад, а не бити у "тренду".
Искушења су заиста велика, али потребно
је да не поклекнемо. Кажу, да су они, који
нису за хирове новог времена старомодни.
И нека, будимо за њих старомодни, али
будимо уз Христа, чувајмо и поштујмо
Његове речи. Свака земаљска "радост"
је тренутна. И нека вас увек теше речи
Исуса Христа: "Благо вама кад на вас
људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте,
и разгласе име ваше као зло сина ради
човечијега. Радујте се у онај дан и
играјте, јер гле, ваша је велика плата на
небу", (Лк. 6, 22- 23) .
Православна Црква није против музике.
Музику треба прихватити као Божији дар,
кроз њу треба хвалити Бога. Ево неких
примера из псалама: "Господ је хвала
моја и пјесма; он ми постаде спаситељ",
(Пс.118, 14); "Хвалите Господа, јер је
добар Господ; појте имену Његову, јер је
слатко", (Пс.135, 3); "Хвалићу Господа
по народима, пјеваћу ти по племенима",
(Пс. 57, 9) ...
Следећи логичко правило: "Ко доказује
више него што је потребно, тај ништа не
доказује", завршићемо овај текст, још
једним делом Псалма: "Сило моја! Теби
ћу пјевати, јер си ти Бог чувар мој,
Бог који ме милује", (Пс. 59, 17).
|