Prorok 20. veka                                                             [Dalje]
 Bog je kroz celu ljudsku istoriju pokušavao da stupi u kontakt sa ljudima, i On je to uvek radio tako što je slao svoje glasnike. Ti ljudi su u Bibliji nazvani proroci. Oni su od Boga dobijali poruku koju je trebalo preneti ljudima, i tada bi se ljudi delili na one koji su tog proroka i tu poruku smatrali fanatizmom i, sa druge strane, na one koji bi poverovali tom proroku. Prema Bibliji podela na sledbenike Isusa Hrista i na one koji to nisu nije, dakle, prema tome da li neko veruje u Gospoda Isusa ili ne, nego da li veruje u poruku koju je Bog poslao preko svog proroka upravo u vremenu u kom on živi. Ako čovek veruje samo u ono što je Bog nekada rekao a pri tome ne veruje u ono što Bog govori u njegovom vremenu on u stvari u opšte nije vernik, odnosno hrišćanin, iako sebe možda smatra takvim. Najbolji primer za ovo su fariseji i sadukeji iz Isusovog vremena, oni su u potpunosti verovali u Mojsija i ostale starozavetne proroke ali Isusovu poruku koju je Bog poslao u njihovom vremenu

William Marrion Branham
nisu mogli da veruju. Mnogi ljudi imaju shvatanje da se u vremenu u kome mi živimo pristup prema Bogu promenio, i takvo mišljenje imaju isključivo zbog toga što mi živimo u naučnom vremenu u kome se sve može objasniti i u kome skoro u svim sverama međuljudskih odnosa postoje sistemi zasnovani na hijerarhiji. Upravo zbog toga ljudi misle da je vreme 'starih' proroka prošlo i da se sada pristupa Bogu preko velikih crkava koje su zasnovane na hijerarhiji. Međutim, to je samo jedna od prevara ovog vremena jer Biblija jasno govori da se Bog ne menja i da za njega nema 'starih' stvari, kako je On radio nekada On će raditi i sada i uvek.  Bog je savršen i svaka Njegova odluka je savršena, kada je On doneo odluku da svoju Reč ljudima šalje preko svojih proroka to je bila savršena odluka i ako bi On sada morao da poboljšava način slanja svoje Reči ljudima, i da umesto proroka upotrebi neku hijerarhijsku veliku crkvu, to bi značilo da ta odluka nije bila savršena. Bog nije slao proroka bilo kada nego samo onda kada je za to stvarno postojao dobar razlog. U danima u kojima mi živimo ima više nego dovoljno razloga da Bog pošalje

  


Vatreni Stub

proroka. Danas postoji oko hiljadu različitih hrišćanskih crkava od kojih svaka govori da propoveda Božiju Reč i pri tome kritikuje sve ostale da su odstupili od Nje. Ovo nije ništa drugo nego jedan haos koji nikuda ne vodi a najmanje do Boga. Kako je Bog sveznajući On je znao da će se u ovom našem vremenu to dogoditi i zato je još u Malahiji 4:5 nagovestio dolazak proroka koji će obratiti 'srca sinova ka ocima' odnosno ponovo obnoviti hrišćansku veru onakvu kakva je bila u vreme prvih apostola Petra, Pavla i ostalih. Propovedanje Vilijama Branhama je izvedeno u istoj sili i sa istim znacima kao što je to bio slučaj i sa prvim apostolima koji su propovedali posle Isusovog uznesenja. Na njegovim službama je na hiljade ljudi bilo izlečeno od smrtnih bolesti, ljudi su se čudili kada bi im on otkrio tajne njihovih srca, a sa njim je bio i Vatreni Stub, Isus Hrist, što je isti onaj Vatreni Stub koji je vodio Izraelce u obećanu zemlju i koji se javio apostolu Pavlu na putu za Damask.                            [Dalje]