SPECIJALISTIČKA KARDIOLOŠKA ORDINACIJA "EHO" Novi Sad Dr Sci med Petar Slankamenac, specijalista internista - kardiolog

Elektrokardiogram (EKG) predstavlja grafički prikaz električne aktivnosti srca, koja nastaje kao rezultat električnih zbivanja na membranama miokardnih ćelija.

EKG se snima na milimetarskoj hartiji, što omogućava lako određivane trajanja i amplitude pojedinih kompleksa, intervala i segmenata. Pri čitanju EKG-a određuje se frekvencija srca, ritam, osovina, i da li ima hipertrofije i infarkta.

EKG se primenjuje, osim kod svih tegoba i znakova kod kojih se sumnja na srčana oboljenja, i kod emfizema pluća, infarkta pluća, hiper i hipokalijemije, hiper i hipokalcemije, korišćenja digitalisa, kinidina i dr.  

EKG ima specifičan dijagnostički značaj u sledećim okolnostima:

·         poremećaji funkcionisanja generatora ritma (SA čvora) u situacijama u kojoj ulogu generatora ritma preuzima neki drugi (ektopički) centar koji može biti           u pretkomorama, u AV čvoru ili u komorama

·         poremećaji u ritmu srčanog rada (aritmija ili promenljivi ritam, tahikardija ili ubrzan rad srca, bradikardija ili usporeni rad srca, ekstrasistole i preskoci, srčani      blokovi, fibrilacija komora, fibrilacija pretkomora)

·         hipertrofija (povećanje debljine zida) komora i pretkomora

·         usporeno provođenje akcionih potencijala impulsa kroz pretkomore i komore

·         ishemija i infarkt miokarda

·         perikarditis

·         sistemska oboljenja srca

·         određivanje dejstva lekova

·         poremećaj ravnoteže elektrolita, naročito kalijuma. 

Svaki od ovih nedostataka i poremećaja odražava se na specifičan i prepoznatljiv način u EKG zapisu i njegovom interpretacijom moguće je brzo postaviti tačnu dijagnozu.

Simptomi koji zahtevaju EKG pregled su:

• bol u grudima
• kratak dah
• ubrzan puls
• anksioznost
• nesvestica
• bol u stomaku, mučnina, problemi sa varenjem

EKG se rutinski izvodi kod:

• Pacijenata kojima predstoji operacija pod totalnom anestezijom, kako bi se ustanovilo stanje srca koje bi moglo da se pogorša pod uticajem stresa od određene hirurške procedure, što može povećeti rizik od mogućih postoperativnih komplikacija.

• Kod ljudi koji se bave stresnim zanimanjem
• Kod ljudi preko 40-te godine života u okviru rutinskog godišnjeg pregleda
• Kod pacijenata koji već imaju neko srčano oboljenje, kako bi se proverilo stanje srca i reakcija na lekove i kod ljudi koji imaju pejs-mejker (elektrostimulator).

Sam EKG pregled ne nosi nikakav rizik od mogućih komplikacija. Sama procedura je bezbolna.

Početna strana, lokacija ordinacije