Како паметно постављати питања

Будите пажљиви у избору где ћете поставити питање. Вероватно је да ћете бити игнорисани или отписани као губиташ, ако:

Хакери отписују писма која нису прописно усмерена да би заштитили своје комуникационе канале од дављења у неважности. Не желите да се ово деси и вама.

Први корак је, дакле, налажење одговарајућег форума. Опет, Google и остали методи за претраживање Мреже су ваши пријатељи. Користите их да пронађете мрежну страницу пројекта који је најближе повезан са хардвером или софтвером који вам задаје муке. Станица обично има везе ка листи ЧПП (Често постављаних питања) и на листе слања (и њихове архиве) за пројекат. Ове листе слања су коначно место за тражење помоћи, ако ваши сопствени методи (укључујући читање тих ЧПП-а које нађете) не буду успешни у налажењу решења. Могуће је такође да страница пројекта описује поступак за пријављивање грешака (bug-reporting procedure) или садржи везу ка истој; ако је то случај, следите је.

Испуцавање епоруке особи или форуму с којима нисте упознати је у најбољем случају рискантно. На пример, немојте претпоставити да аутор информативне мержне стране жели да буде ваш бесплатни саветник. Немојте да правите оптимистичне претпоставке да ће ваше питање бити добродошло — ако нисте сигурни, пошаљите га другде или се потпуно уздржите од слања.

Када бирате Мрежни форум, дискусиону групу или листу слања, немојте превише веровати самом имену; потражите ЧПП или повељу (charter) да проверите да је ваше питање на теми (on-topic). Прочитајте пар старих порука пре слања да би сте стекли осећај како се тамо раде ствари. У ствари, добра је идеја да пре слања урадите претрагу у архиви дискусионе групе или листе слања на кључне речи које се односе на ваш проблем. Може вам наћи одговор на питање, а ако не може вам помоћи да формулишете боље питање.

Немојте вршити препад на све канале за помоћ који су на располагању одједном — то је исто као да вичете и јако нервира људе. Уместо тога, прођите један по један.

Будите свесни тога шта је ваша тема! Једна од класичних грешака је постављање питања о програмском сучењу за Уникс или Виндовс на форуму који је посвећен језику или библиотеци која је доступна на оба. Ако вам није јасно зашто је ово грешка, најбоље је да уопште не постављате питања док то не схватите.

Уопште, вероватније је да ћете добити користан одговор на питања постављена на добро одабраном јавном форуму него на одговарајућа постављена на приватном. Постоји више разлога за то. Један је просто број оних који могу да одговоре на питање. Друга је величина публике; хакери би радије одговорили на питање које може образовати велики број људи него на оно које ће послужити само неколицини.

Јасно је да вешти хакери и аутори популарног софтвера већ добијају и више него довољно погрешно усмерених порука. У екстемним случајевима, додајући поплави можете постати сламка која слама камиља леђа — доста пута се десило да доприносиоци популарним пројектима повуку своју подршку јер колатерална штета у облику бескорисног саобраћаја епоште на њихове личне рачуне постане једноставно неподношљива.

Ваша локална корисничка група или ваша Линукс дистрибуција може оглашавати Мрежни форум или IRC канал где новаци могу добити помоћ. (У земљама у којима се не говори енглески листе слања су још увек вероватнији облик форума за помоћ новацима.) Ово су добра места за почетак распитивања, посебно ако мислите да сте набасали на релативно једноставан или уобичајен проблем. Оглашавани IRC канал је отворени позив да тамо постављате питања и често добијете одговор у кратком року.

Уствари, ако сте програм који вам задаје проблеме добили уз дистрибуцију (како је данас уобичајено), можда би било боље да пре него што пробате на форуму/листи пројекта, питање поставите на форуму/листи дистрибуције. Хакери који раде на пројекту могли би вам рећи „користите нашу бинарну датотеку“.

Пре слања на било који Мрежни форум, проверите да ли има особину Тражи. Ако има, пробајте да потражите пар кључних речи које се односе на ваш проблем; могло би помоћи. Чак иако сте пре тога урадили опште Мрежно претраживање (као што сте требали), ипак претражите и форум; машина за опште претраживање мреже коју сте користили можда није скоро индексирала форум.

Приметна је растућа наклоност да пројекти за подршку корисницима користе Мрежни форум или IRC канал, при чему је епошта више резервисана за развој пројекта. Тако да када тражите помоћ особену за пројекат, прво обратите пажњу на те канале.

Када пројекат има листу слања за развој, пишите на листу а не индивидуалном развијачу, чак и када верујете да знате ко би најбоље одговорио на питање. Потражите у документацији и на домаћој страни пројекта адресу листе слања и користите је. Постоји више добрих разлога за ту политику:

Ако пројекат има и „корисничку“ и „развојну“ (или „хакерску“) листу слања или Мрежни форум а ви не хакујете кôд, питајте на „корисничкој“ листи/форуму. Немојте претпоставити да ћете бити добродошли на развојној листи, јер је вероватно да ће ваше питање доживети као буку која омета њихов развијачки саобраћај.

Међутим, ако сте сигурни да ваше питање није тривијално и не добијете одговор на „корисничкој“ листи/форуму пар дана, покушајте на „развојној“. Било би добро да претходно вребате тамо пар дана да би сте научили локални фолклор пре него што слања (заправо, ово је добар савет за сваку приватну или полу-приватну листу).

Ако не можете да нађете адресу листе слања за пројекат, онда само напред и пишите особи задуженој за одржавање. У свом еписму наведите да сте покушали да нађете одговарајућу листу слања и да нисте успели. Такође помените да немате ништа против да се ваша порука проследи другим људима. (Многи људи верују да приватне епоруке треба да остану приватне, чак и када у њима нема тајни. Дозвољавајући да се ваша порука проследи даље, особи с којом се дописујете дајете избор да одлучи како ће даље руковати вашим еписмом.)

На листама слања, дискусионим групама и Мрежним форумима, заглавље са предметом поруке (subject header) је ваша златна прилика да привучете пажњу квалификованих експерата у отприлике 50 карактера или мање. Немојте га трошити на брбљање типа „Помозите молим вас“ (а камоли „ПОМОЗИТЕ МОЛИМ ВАС!!!“; поруке са оваквом темом се одбацују по рефлексу). Немојте покушавати да нас задивите величином ваше патње; уместо тога искористите простор за супер сажети опис проблема.

Добар договор за заглавље поруке који користе многе организације за техничку подршку је „објекат - одступање“.

Део са „објектом“ одређује која ствар или група ствари које стварају проблем а „одступање“ описује одступање од очекиваног понашања.

Поступак писања „објекат - одступање“ описа ће вам помоћи да средите своје размишљање о проблему у више појединости Шта је погођено? Само показивач миша или и други графички елементи? Да ли је ово особено за XFree86? За верзију 4.1? Д ли је особено за Fooware чипсет? За модел MV1005? Хакер који види резултат може у тренутку да схвати шта је то са чим имате проблема и који проблем имате.

Или уопштеније — замислите да гледате индекс архиве питања у којем се виде само линије са темом. Нека ваша линија са темом одсликава ваше питање довољно да би следећи који претражује архиву са питањем сличним вашем био у стању да прати нит до одговора уместо да поново шаље питање.

Ако постављате питање у одговору, обавезно промените линију са темом тако да показује да постављате питање. Мање је вероватно да ће линија са темом која гласи „Re: тест“ или „Re: нова грешка?“ привући корисну количину пажње. Такође, поткрешите цитате претходних порука на минимум потребан да нови читаоци схвате о чему је реч.

Немојте притиснути дугме за одговарање на поруку са листе само да бисте започели потпуно нову нит. То ће вам ограничити публику. Неки читачи поште, као што је mutt, дозвољавају кориснику да сортира поруке по нити расправе и сакрије поруке у нити савијањем исте. Људи који то раде неће никад видети вашу поруку.

Промена теме поруке није довољна. Mutt (а вероватно и остали читачи поште) гледа податке у заглављу епоруке а не тему поруке да би је доделио некој нити. Уместо тога пошаљите потпуно нову поруку.

На Мрежним форумима правила добре праксе се помало разликују, зато што су поруке обично много јаче везане за одређење нити расправе и често невидљиве ван тих нити. Није неопходно ни да промените тему поруке када постављате питање (неки форуми чак ни не дозвољавају различите теме при одговарању а скоро нико их и не чита и када дозвољавају). Постављање питања у одговору је само по себи сумњив обичај, зато што ће га видети само они који прате ту нит. Дакле, започните нову нит, осим ако сте сигурни да желите да питате људе који су тренутно активни у нити.

Завршавање упита са „Молим шаљите одговоре на...“ практично поништава могућност да ћете добити одговор. Ако ви нисте у стању да се помучите пар секунди да правилно подесите Reply-To заглавље у вашем програму за електронску пошту, ми се нећемо потрудити ни да потрошимо пар секунди да размислим о вашем проблему. Ако ваш програм за електронску пошту не дозвољава ово, набавите бољи. Ако ваш оперативни систем не подржава ниједан програм за електронску пошту који дозвољава ово, набавите бољи оперативни систем.

У мрежним форумима, захтев за одговор путем епоште је управо непристојан, осим ако верујете да су у питању осетљиви подаци (и да ће неко из неког непознатог разлога дозволити вама али не и остатку форума да их сазна). АКо баш хоћете да добијете епоруку када неко одговори у нити, тражите од Мрежног форума да је пошаље; ова особина је подржана скоро свуда под могућношћу као на пример „посматрај ову нит“ („watch this thread“) или „пошаљи епоруку при одговору“ („send email on answer“) и сл.

Искуство нам каже да су људи који су непажљиви и аљкави у писању обично такође непажљиви и аљкави у размишљању и кодирању (барем довољно често да се човек може кладити на то, у сваком случају). Одговарање на питања оних који су непажљиви и аљкави у размишљану није корисно; радије бисмо своје време проводили на други начин.

Изражавање вашег питања јасно и добро је дакле важно. Ако ви не можете да се помучите да урадите то, ми се нећемо потрудити да обратимо пажњу. Уложите додатни напор да дотерате свој језик. Не мора да буде крут или формалан — хакери у ствари цене неформалан језик пун сленга и хумора када се користи прецизно. Међутим, мора бити прецизно коришћен; мора постојати неки показатељ да размишљате и обраћате пажњу.

Пишите речи и интерпункцију и стављајте велика слова правилно (spell, puctuate, capitalize). Не мешајте „its“ са „it's“, „loose“ са „lose“ или „discrete“ са „discreet“. Немојте КУЦАТИ СВЕ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА, то се чита као викање и сматра непристојним. (Сва мала слова су мало мање непријатна, пошто су тешка за читање. Алану Коксу (Alan Cox) то може да прође, али вама не.)

Уопште, ако пишете као полуписмена бараба врло је вероватно да ћете бити игнорисани. Писање као клинац који само копира игрице (l33t script kiddie hax0r) је потпуни пољубац смрти и гарантује да ћете заузврат добити само потпуну тишину (или у најбољем случају, велику порцију подсмеха и злобних примедби).

Ако питање постављате у форуму који не користи ваш матерњи језик, добићете ограничени попуст на граматичке и правописне грешке, али нећете добити никакав за лењост (да, обично можемо да уочимо разлику). Такође, осим ако не знате који је језик људи с којима се дописујете, пишите на енглеском. Упослени хакери су склони да једноставно одбаце питања на језику који не разумеју, а енглески је радни језик Интернета. Пишући на енглеском минимизирате шансу да ваше питање буде одбачено непрочитано.

Ако вештачки отежате читање вашег питања, вероватније је да ће бити занемарено у односу на оно које није. Зато:

Ако користите програм за епошту са графичким корисничким сучељем (као што су Нетскејпов Гласник (Netscape Messenger) или Микрософтов Посматрач (MS Outlook) и њима слични) обратите пажњу да би они са подразумеваним подешавањима могли прекршити ова правила. Већина таквим програма има ставку менија „Погледај изворни кôд“ (View Source). Искористите је на некој од порука које се налазе у вашем директоријуму послате поште да би сте проверили да шаљете обичан текст без прикљученог непотребног отпада.

Дајте све од себе да предвидите питања која би хакер могао поставити и у свом позиву у помоћ унапред одговорите на њих.

Сајмон Татам (Simon Tatham) је написао одличан есеј под називом Како успешно пријављивати грешке (How to Report Bugs Effectively). Озбиљно вам препоручујем да га прочитате.

Морате бити прецизни и информативни. То нећете постићи убацивањем великих количина кôда или података у ваш захтев за помоћ. Ако имате велики, компликовани случај за испробавање (test case) који ломи програм, покушајте да га поткрешете на најмању могућу меру.

Ово је корисно из бар три разлога. Први: ако сте виђени да сте уложили труд да поједноставите питање, вероватније је да ћете добити одговор. Друго: поједностављивање чини вероватнијим да ћете добити користан одговор. Треће: у поступку профињења вашег извештаја о грешци, можда ћете и сами наћи начин да је поправите или заобиђете.

Када имате проблем са неким софтвером, немојте тврдити да сте нашли грешку осим ако сте врло, врло сигурни у то. Савет: осим ако можете да обезбедите закрпу изворног кôда која отклања проблем, или регресивни тест у односу на претходну верзију који показује неправилно понашање, вероватно нисте довољно сигурни. Ово се такође односи и на мрежне странице и документацију; ако сте нашли „грешку“ у документацији, једноставно обезбедите текст за замену и страницу на коју треба да иде.

Запамтите да постоје многи корисници који не доживљавају ваш проблем, иначе бисте о томе сазнали док сте читали документацију или претраживли Мрежу (шта сте и урадили пре него што сте се жалили, зар не?). То значи да је највероватније да сте ви тај који нешто не ради како треба, а не софтвер.

Људи који пишу софтвер се много труде да он ради што је боље могуће. Када тврдите да сте нашли грешку, наговештавате да су они у нечему погрешили, и скоро увек ћете их увредити — чак и када сте у праву. Посебно није у дипломатском духу викати „грешка“ у линији теме.

Када постављате питање, најбоље је да пишете као да претпостављате да сте ви нешто погрешили, чак и када сте у себи прилично сигурни да сте нашли праву грешку. Одиграјте тако да ће се, ако је грешка права, они који одржавају хтети вама извинити уместо да ви дугујете њима извињење ако сте зезнули.

Неки људи који разумеју да не треба да се понашају непристојно и набусито тражећи одговор иду уместо тога у другу крајност — пузање. „Знам да сам само патетични новак губиташ, али...“. Ово одвраћа пажњу и не помаже. Посебно нервира спојено са нејасним описом самог проблема.

Немојте трошити наше и ваше време на грубу приматску политику. Уместо тога, прикажите позадину проблема и питање што јасније можете. То је бољи начин да се поставите него пузање.

Мрежни форуми понекад имају посебна места за питања почетника. Ако мислите да је ваше питање почетничко, једноставно идите тамо. Али ни тамо немојте пузати.

Нема користи од тога да причате хакерима шта ви мислите да је проблем. (Да су ваше дијагностичке теорије тако добре, да ли бисте тражили помоћ од других?) Зато будит сигурни да им говорите сирове симптоме онога што се дешава а не ваше тумачење и теорије. Пустите њих да тумаче и постављају дијагнозе. Ако сматрате неопходним да изложите своја нагађања, јасно их означите као таква и опишите зашто то не функционише за вас.

У откривању шта је пошло наопако, најкориснији трагови се често налазе у ономе што се одиграло непосредно пре. Зато треба да прецизно опишете шта сте урадили и шта је машина урадила, све до пада. У случају поступака у командној линији, корисно је имати дневник сесије (на пример, створен коришћењем неке скрипт алатке) и цитирање битних двадесетак линија.

Ако програм који је пукао има дијагностичку могућност (као што је -v за гласно (verbose)),пажљиво покушајте да осмислите одабир могућности које ће додати информације корисне за отклањање грешке (debugging) у препис.

Ако се ваш извештај одужи (више од отприлике четири параграфа), било би корисније да проблем укратко наведете на почетку а потом наставите са причом у хронолошком распореду. На тај начин ће хакери знати на шта да обрате пажњу приликом читања вашег извештаја.

Ако (уместо што пријављујете грешку) хоћете да сазнате како нешто да урадите, почните описом циља. Тек онда опишите појединачни корак који вас спречава да га достигнете.

Често се дешава да онај коме треба техничка помоћ тежи циљу високог нивоа а заглави на ономе што мисли да је одређени пут ка циљу. Онда траже помоћ око тог корака, не схватајући да је пут погрешан. Може бити потребан велики труд да се ово превазиђе.

Друга верзија питања је паметна. Она дозвољава одговор који предлаже алат (tool) који боље одговара задатку.

Хакери верују да решавање проблема треба да буде јаван и транспарентан поступак током којег први покушај одговора може и мора бити исправљен ако неко ко зна више примети да је непотпун или нетачан. Такође, део њихове награде за одговарање је и бити виђен као способан и зналац од стране њима равних.

Када тражите одговор путем приватне епоште, ометати и процес и награду. Немојте то да радите. Дописник бира да ли ће одговорити приватно — а када то уради, то је вероватно зато што сматра да је питање превише слабо формулисано или очигледно да би било од користи другима.

Постоји један изузетак за ово правило. Ако мислите да је питање такво да ћете добити много одговора који су мање-више слични, тада су чаробне речи „пошаљите мени епоруке и ја ћу сумирати одговоре за групу“. Покушај спашавања листе слања или дискусионе групе од поплаве суштински истих порука је љубазан — али морате одржати обећање да ћете сумирати одговоре.

Отворена питања обично буду виђена као отворене рупе за отимање времена. Људи за које је највероватније да су у стању да вам дају користан одговор су такође и најупосленији (ако ни због чега другог, онда зато што они сами преузимају највише посла). Такви људи су алергични на отворене рупе за отимање времена, па су обично алергични и на отворена питања.

Вероватноћа добијања корисног одговора је већа ако изрићито наведете шта желите да онај с ким се дописујете уради (укаже на смернице, пошаље кôд, провери вашу закрпу, штагод). То ће усресредити њихов труд и посредно поставити горњу границу на време и енергију које дописник мора да уложи да би вам помогао. Ово је добро.

Да би сте разумели свет у коме стручњаци живе, мислите о стручности као о обилном ресурсу а времену за одговор као оскудном. Што је мање посвећеног времена које посредно тражите, то је вероватније да ћете добити одговор од неког стварно доброг и стварно заузетог.

Зато је корисно ограничити ваше питање да бисте минимизирали временску обавезу коју тражите од стручњака да би одговорио — али то често није исто што и поједностављивање питања. Зато је на пример питање „Да ли бите дали смернице на добро објашњење за X“ обично паметније од питања „Да ли бисте, молим вас, објаснили X?“. Ако имате неки кôд који не ради, обично је паметније питати некога шта није у реду с тим кôдом, него тражити од некога да га среди.

Хакери су добри у уочавању питања за домаћи; већина нас их је и сама радила. Та питања ви треба да решите, да би сте нешто научили из тог искуства. У реду је тражити наговештаје, али није у реду тражити потпуна решења.

Ако сумњате да вам је прослеђено питање из домаћег задатка, али опет не можете да га решите, пробајте да питате на форуму групе корисника или (као последње прибежиште) на „корисничкој“ листи/форуму пројекта. Мада га хакери хоће опазити, неко од напреднијих корисника би могао да вам макар пружи неки наговештај.

Одуприте се искушењу да свој захтев завршите са семантички безначајним питањем као што је „Може ли ми ико помоћи?“ или „Постоји ли одговор?“ Прво: ако сте опис свог проблема написали макар напола одговарајуће, таква питања су у најмању руку сувишна. Друго: зато што су сувишна, хакери их сматрају непријатним и сасвим је могуће да ће узвратити логички исправним али бесмисленим одговором као што су „Да, неко ти може помоћи“ или „Не, нико не може да ти помогне“.

Уопште, добро је избећи постављање да-или-не питања, осим ако желите да-или-не одговор.

То је ваш проблем, не наш. Тврдити да је нешто хитно може врло лако имати контра-продуктиван ефекат: већина хакера ће једноставно обрисати такве поруке као непристојан и себичан покушај да се изнуди тренутна и посебна пажња.

Постоји један полу-изузетак. Може бити од користи да поменете да програм користите на неком значајном месту, око којег би се хакери узбудили; у том случају, ако сте под притиском и ако то љубазно наведете, људи би се могли заинтересовати довољно да вам помогну.

Ово је међутим веома ризично, зато што се појам узбудљивог места који хакери имају вероватно разликује од вашег. На пример, слање са Међународне свемирске станице јесте узбудљиво, док слање у име неке добротворне организације или за неки политички циљ свакако није. Заправо, слање поруке „Хитно: Помозите ми да спасем бебе фôка!“ (Urgent: Help me save the fuzzy baby seals!) ће вам најсигурније донети избегавање или пржење (shun or flame) чак и од хакера који мисле да су бебе фôка важне.

Ако вас ово чуди, читајте остатак овог како документа док га не будете разумели пре него што пошаљете било шта.

Будите љубазни. Користите „Молим вас“, „Хвала на пажњи“ (Thanks for your attention) или „Хвала на разматрању“ (Thanks for your consideration). Јасно нагласите да цените време који троше бесплатно вам помагајући.

Искрено, то није толико важно (нити може да замени) као граматика, јасноћа, прецизност и прегледност, избегавање власничких формата итд; уопште, хакери би радије прихватили помало оштар али технички прецизан извештај о грешци него љубазну нејасноћу. (Ако вас ово буни, сетите се да ми питање ценимо по томе шта нас учи).

Међутим, ако сте све окупили своје техничке пилиће, љубазност вам повећава могућност корисног одговора.

(Морамо да приметимо да је једина озбиљна замерка коју смо добили од хакера-ветерана у вези овог КАКО јесте на нашу ранију препоруку да се користи „Хвала унапред“ (Thanks in advance). Неки хакери мисле да то повлачи намеру да се не захваљује ником после. Наша је препорука да се или прво каже „Хвала унапред“ и после захвали дописнику, или да се љубазност искаже на други начин, као на пример са „Хвала на пажњи“ или „Хвала на разматрању“.)

Након што је проблем решен, пошаљите кратку поруку свима који су вам помогли; обавестите их како се завршило и захвалите им на помоћи. Ако је проблем привукао општу пажњу на листи слања или дискусионионој групи, пригодно је послати пропратну поруку тамо.

Најбоље би било да одговор буде у нити коју је покренула првобитна порука и да има ‘СРЕЂЕНО’, ‘РЕШЕНО’ или подједнако очигледну ознаку у линији теме. На листи слања са брзим обртом, потенцијални дописник који види нит „Неки Проблем“ која се завршава са „Неки Проблем - РЕШЕНО“ зна да не треба да губи његово(њено) време чак ни да чита нит (осим ако њега(њу) Неки Проблем лично интересује) и стога може да троши време на решавање другог проблема.

Ваша пропратна порука не мора да буде дуга и детаљна; боље је и „Ћао — проблем је био у поквареној мрежној картици! Хвала свима, Пера“ него ништа. Заправо, преглед у маниру „кратко и слатко“ је бољи него дуга дисертација осим ако је решење технички стварно дубоко. Кажите шта је заправо решило проблем, али не морате да поново прођете кроз поступак потраге за грешком (troubleshooting sequence).

За мало дубље проблеме, пригодно је послати сажетак историје потраге за грешком. Опишите коначну дијагнозу проблема. Опишите шта је на крају било решење и наведите ћорсокаке које је могуће избећи након тога. Боље је навести ћорсокаке после исправног решења и остатка сажетка него претворити пропратну поруку у детективску причу. Наведите људе који су вам помогли; тако ћете стећи пријатеље.

Сем што је то љубазно и информативно, оваква пропратна порука ће помоћи другима који претражују архиву листе слања/дискусионе групе да сазнају које решење је било оно право и може и њима помоћи.

И на крају (али не и по важности), овакве пропратне поруке дају свима који су помогли осећај осећај задовољства због затварања проблема. Ако ви сами нисте техничар (techie) или хакер, верујте нам да је ово осећање веома важно гуруима и стручњацима који су прискочили да помогну. Приче о проблемима које завршавају у неразрешеној празнини су фрустрирајуће; хакере просто сврби да виде решење проблема. Добра карма коју доноси чешкање тог свраба вам може бити пуно од помоћи следећи пут када будете морали да поставите питање.

Размислите како бисте могли да спречите друге да убудуће имају исти проблем. Запитајте се да ли би помогла закрпа за документацију или ЧПП и ако то јесте тако, пошаљите ту закрпу ономе који их одржава.

Међу хакерима овакво понашање је заправо важније него уобичајена љубазност. На тај начин стичете репутацију да добро сарађујете са другима, што може бити веома вредан посед.

Постоји стара и света традиција: ако добијете одговор који гласи „RTFM“, особа која га је послала мисли да сте требали да Прочитате Јебено упутство (Read The Fucking Manual). Највероватније је потпуно у праву. Узмите га и прочитајте.

RTFM има млађег рођака. Ако добијете одговор који гласи „STFW“, особа која га је послала мисли да сте требали да Претражите Јебену Мрежу (Search The Fucking Web). Скоро сигурно је у праву. Претражите је. (Блажа верзија овога је када вам кажу „Google ти је пријатељ!“ (Google is your friend).

Такође, може вам се десити да вам у Мрежном форуму кажу да претражите архиве форума. Неко чак може бити толико љубазан да вам да смерницу на нит где је проблем решен. Али на ову обзирност се немојте ослањати; претражите архиве пре него што питате.

Често особа која вам каже да тражите има пред собом отворено упутство или мрежну страницу која вам треба и гледа у њу док куца. Ови одговори значе да та особа мисли да је (а) лако наћи података који вам треба и (б) да ћете више научити ако будете тражили информацију, него ако вам је неко сервира готову.

Немојте да вас ово увреди — по хакерским стандардима, показује вам грубу врсту поштовања самим тим што вас не игнорише. Уместо тога, захвалите том некоме на родитељској љубазности.

Ако не разумете одговор, немојте одмах узвратити захтевом за појашњење. Користите иста оруђа за разумевање одговора као и она која сте користили за проналажење одговора за своје првобитно питање (упутства, ЧПП-и, Мрежа, искусни пријатељи). Ако вам и онда треба појашњење, покажите шта сте научили.

Претпоставите, на пример, да вам кажем: „Чини ми се да негде имаш закочен зентри, треба да га ослободиш.“ (zentry). Ово је лоше следеће питање: „Шта је зентри?“ А ово је добро следеће питање: „У реду, претражио сам man странице и зентрији се помињу једино под -z и -p прекидачима. Ни један од њих не говори ништа о ослобађању зентрија. Јеси ли мислио на једно од ових или сам нешто превидео?“

Већи део онога што изгледа као непристојност у хакерским круговима није циљано као увреда. То је пре производ непосредног, пресеци-кроз-шуму стила општења (communications style) који је природан за људе које више занима решавање проблема него да се други осећају топло и угодно.

Покушаје да останете сабрани када осетите непристојност. Ако неко једноставно глумата, врло је вероватно да ће га (или је) старија особа на листи или групи прозвати због таквог понашања. Ако се то не деси и ви изгубите стрпљење, вероватно је да се особа с којом сте изгубили стрпљење понашала у оквиру норми хакерске заједнице и сматраће се да сте ви поглешили. То ће вам умањити изгледе да добијете податке или помоћ коју желите.

С друге стране, повремено ћете наилазити на прилично произвољну непристојност и став. Друга страна медаље горе наведеног јесте да се сматра прихватљивим обликом да се прави зликовац снажно нападне, расецајући његово лоше понашање оштрим вербалним скалпелом. Међутим, пре него што ово пробате, будите веома сигурни у своје стајалиште. Линија између исправљања неуљудности и покретања бесмисленог рата пржења (flamewar) је толико танка да и сами хакери неретко погреше преко ње; ако сте новак или странац, ваше шансе да избегнете грешку су мале. Ако сте више заинтересовани за податке него за забаву, боље је да држите прсте подаље од тастатуре него да ризикујете да се ово деси.

(Неки људи тврде да многи хакери заправо имају благи облик аутизма или Аспергеровог синдрома (Asperger's Syndrome) и да им заправо фали нешто од можданих веза које подмазују ‘нормалну’ интеракцију људског друштва (human social interaction). То може и не мора бити тачно. Ако сами нисте хакер, мишљење о нама као особама са оштећеним мозговима може вам помоћи да се носите са нашим ексцентричностима. Само напред. Нас није брига; ми „волимо“ што смо такви какви смо и у принципу имамо здраву дозу скептизизма према клиничким ознакама.)

У следећем одељку говорићемо о другој ствари: оној врсти ‘непристојности’ коју ћете видети када се ви будете лоше понели.

Велике су шансе да ћете пар пута забрљати на хакерским форумима — на начине који су детаљно обрађени у овом чланки, или на неке друге. И биће вам речено како сте тачно забрљали, могуће уз живописне додатке. Јавно.

Када се то деси, најгора ствар коју можете урадити јесте да кукате о свом искуству, тврдите како сте вербално нападнути, захтевате извињење, вриштите, задржавате дах, претите тужбом, жалите се њиховим послодавцима, оставите даску од WC шоље подигнутом итд. Уместо тога, ево шта треба да урадите:

Преболите то. То је нормално. Заправо, то је здраво и одговарајуће.

Стандардни заједнице се не одржавају сами — одржавају их људи који их примењују активно, видљиво, у јавности. Немојте кукати да су све критике требале бити послате приватном поштом — то не иде тако. Нити вреди да инсистирате да сте лично увређени када неко прокоментарише да је нека од ваших тврдњи погрешна или да се његов став разликује. То су ставови губиташа.

Било је хакерских форума на којима је учесницима, из неког погрешно усмереног осећаја хипер-учтивости, забрањено да шаљу било какве поруке које налазе грешке у туђим и где им је било речено „Немојте рећи ништа ако нисте вољни да помогнете кориснику“. То је за последицу имало одлазак учесника који нешто знају на друга места и свођење тих форума на бесмислено брбљање, па су као технички форуми постали бескорисни.

Претерано „пријатељски“ (у том облику) или корисни — изаберите једно.

Запамтите: када вам хакер каже да сте забрљали и (без обзира колико грубо) да то више не поновите, он иступа из бриге за (1) вас и (2) своју заједницу. Много би му лакше било да вас игнорише и исфилтрира из свог живота. Ако не можете да будете захвални онда бар имајте мало достојанства. Немојте кукати и очекивати да се са вама поступа као са нежном лутком само зато што сте придошлица са театрално хиперосетљивом душом и заблудом о заслужности.

Некада ће људи напасти вас лично, пржити без неког очигледног разлога итд. чак и када не забрљате (или сте забрљали само у њиховој машти). У том случају, прави начин да забрљате јесте да се жалите.

Они који тако прже (flamers) су или ламери (lamers) који немају појма али мисле за себе да су стручњаци, или психолози-аматери који проверавају да ли ћете забрљати. Други читаоци их или игноришу или налазе друге начине да се носе са њима. Понашањe оних који прже ствара проблеме њима самима, око којих ви не треба да се узбуђујете.

Немојте себи дозволити ни да вас увуку у рат пржења. Већину пржења је најбоље игнорисати — након што сте проверили да то заправо јесу пржења а не смернице на начине на које сте забрљали или вешто сакривени одговори на ваша питања (што се такође дешава).