Album: Dum Dum
Izdat: 1991. godine (PGP-RTB)
Milan - gitara, glas;
Margita - klavir, klavijature;
Marko - bubnjevi; Dragiša - bas.
Muzika: EKV
Produkcija: Theodor Yanni
Digitally remastered
Pesme:
1. Dum dum
2. Siguran
3. Odgovor
4. Karavan
5. Idemo
6. Zabranjujem
7. Glad
8. Bledo
9. Hladan
10. Dolce vita
Dugo se pitam vredi li truda,
Ali sigurno da mi se sviđa.
Zato želim da sačekam malo
U odluci ovoj, ne bih hteo da stradam.
Neću da kopam po đubrištu sreće,
Ne bih da zaprljam ruke.
Moć počiva negde iza debelih vrata,
Ja bih hteo da vladam!
Zaboraviću potrebe,
I unutrašnje glasove.
Samo jedan je put
Koji vodi do trona.
Mi čekamo tvoj znak.
Mi čekamo tvoj znak.
Samo jedan je put
Koji dotiče nebo,
Ja bih hteo da vladam!
Mogu poznati bolji trenutak,
Mogu birati pogodno vreme,
Mogu čekati momenat sreće, tagdam!
Ne želim da stradam.
Ja ću mrzeti ledeno hladno
Srcem sa sedam kora.
Ja ću pucati pravo u leđa, bam!
Ja sam rođen da vladam!
Zaboraviću potrebe,
I unutrašnje glasove.
Samo jedan je put
Koji vodi do trona.
Mi čekamo tvoj znak.
Mi čekamo tvoj znak.
Samo jedan je put
Koji dotiče nebo,
Samo jedan je put
Koji vodi do trona.
Ja bih hteo da vladam, vladam
Ja sam rođen da vladam!
Neću da kopam po đubrištu sreće,
Ne bih da zaprljam ruke.
Moć počiva negde iza debelih vrata,
Ja bih hteo da vladam!
Ja ću mrzeti ledeno hladno
Sa srcem sa sedam kora.
Ja ću pucati pravo u leđa, bam!
Ja sam rođen da vladam!
Siguran sam,
Ili samo mislim da sam siguran.
Staklenim nogama
Ovo je hod po tankoj žici.
Maskiran sam,
Ili samo mislim da sam maskiran.
Pod ovim bojama
Govorim samo reči što me kriju.
Sastaviću krajeve
Iscepane poruke,
Tragove pod prozorom
I obale pod jastukom
Kao u snu...
Kao u snu...
Oprezan sam,
Tvoje oči gledaju u moj dlan.
Ti ne znaš ko sam ja,
Ja ne znam ko bih mogao biti.
Pokušaj saznati,
Ni iz čega sklopiti.
Podigni zavesu,
Pokaži sve što misliš da krijem.
Sastaviću krajeve
Iscepane poruke,
Tragove pod prozorom
I obale pod jastukom
Kao u snu...
Kao u snu...
Bolje da nisam saznao,
Bolje da nisam shvatio,
Bolje da ne znam
Šta ti znače reči te.
Reči su me zaprljale,
Reči što nose nevolje.
Iskrenost nije pomogla,
Iskrenost je zabolela.
Bolje da nisam čuo
Izgovor za sve.
Reči su me očarale,
Reči su me oslepele,
Ne mogu da vidim,
Ne, ne, ne, ne.
Odgovor je zakasnio,
Odgovor nije stigao,
Odgovor nikad neće
Biti potreban.
Reči su se izlizale,
Reči mi nisu pomogle.
Ne želim da mislim,
Ne, ne, ne, ne.
Reči su me očarale,
Reči su me oslepele,
Ne mogu da vidim,
Ne, ne, ne, ne.
Bolje da nisam saznao,
Bolje da nisam shvatio...
Ti budan spavaš,
Listaš snove
Kao stranice knjige.
Tvoja je glava
Teška kao nakovanj
I puna briga.
Neću te moliti
Ustaj, budi se,
Ustaj, budi se.
Neću te čekati,
Neću tvoje teške ruke
Oko moga vrata.
Noćas je mesec
Opet crven, mlad i ljut.
Mi smo na putu,
Mi pravimo put.
Nemamo vremena,
Nemamo razloga
Da stanemo ovde
I sačekamo dan.
Pseće oči u tami,
Ove šare
Ove šape su ruke.
Prekidaj lanac,
Zaurlaj na oblak
Koji sakriva mesec.
Neću te buditi,
Oslobodi se,
Oslobodi se.
Neću te čekati,
Neću tvoje teške šape
Oko moga vrata.
Noćas je mesec
Opet crven, mlad i ljut.
Mi smo na putu,
Ne, mi pravimo put.
Nemamo vremena,
Nemamo razloga
Da stanemo ovde
I sačekamo kraj.
Ona sanja da sam oprao ruke,
Da sam obrijan, da sam lep.
Toplo je na jastuku,
U polusnu.
Miriše na doručak,
Prijatan glas iz druge sobe se javlja,
Kaže da je počelo,
Kaže da je počelo,
Idemo!
Nismo znali da je kocka bačena.
Nismo znali da je srušen most.
Reka blista ispod čizama,
Čista voda, malo krvava.
Idemo!
Nismo znali da su sela spaljena.
Nismo znali da je vatra greh.
Naše ruke nisu vezane.
Naše ruke nisu bludnice.
Idemo!
Ona sanja da sam oprao ruke,
Da sam obrijan i da sam lep.
Toplo je na jastuku,
U polusnu.
Miriše na doručak,
Prijatan glas iz druge sobe se javlja,
Kaže da je počelo,
Kaže da je počelo,
Počelo je.
Nismo znali da je kocka bačena.
Nismo znali da je srušen most.
Reka blista ispod čizama,
Čista voda, malo krvava.
Idemo!
Idemo!
Ovo je noć
Koja kupa se u svetlu,
Na podlozi tamnoj
Blistaju naše oči.
Ovo je noć
Koja miriše na istinu
Kada kažem
Kako sam bio naivan.
Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti!
Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj.
Ovo ne sme biti kraj.
Ovo ne sme biti kraj.
Čuje se zvuk koji podseća na huk
iz dubine šuma
Ruši se stablo po stablo, po stablo, po stablo.
Umire zid od plača, umire sam,
Umire beštija.
Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti!
Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj.
Ovo ne sme biti kraj.
Ovo ne sme biti kraj...
U krugu oka
Ispod nervozne kože
Mirno čeka glad.
Napukle snage
Ali gvozdenog stiska
Vreba glad.
I kada mislim
Da je svega mi dosta,
Kad krenem
Da se hvatam za zemlju
Opet osećam glad.
To nije igra za jednog,
To je igra za dvoje,
Za mene i glad.
Ta greška može
Da me košta života,
Živim samo za glad.
I kada mislim
Da je svega mi dosta,
Kad krenem
Da se hvatam za zemlju
Opet osećam glad.
Glad mi otima dodir.
Glad mi uzima dušu.
Glad mi otima dodir,
Uzima dušu, uzima dušu.
U krugu oka
Ispod nervozne kože
Uvek budna je glad.
Napukle snage,
Ali gvozdenog stiska
Ždere glad.
I kada mislim
Da je svega mi dosta,
Kad krenem
Da se hvatam za zemlju
Opet osećam glad.
Glad mi otima dodir.
Glad mi uzima dušu.
Glad mi otima dodir,
Uzima dušu, uzima dušu.
To nije igra za jednog,
To je igra za dvoje,
Za mene i glad.
Osvrni se mirno na godine prošle,
U nizu što šapuću bledo je, bledo je.
Sasvim je isprano sećanje moje,
Ne želim da znam.
Začešljaj pramen straha sa lica,
Skloni te umorne zavidne oči
Da ne vidim očaj, da ne vidim ništa
Što neću da znam.
Ostavi trag...
U dobrim si rukama, niko te neće,
Niko te neće ponovo zvati
Iz dalekog grada, u nezgodno vreme
Da čuje ti glas.
Klize ti reči niz prozore gole
U praznome stanu gde zidovi broje,
Zidovi znaju čuvati tajne,
I sakriti laž.
Ostavi trag...
Osvrni se mirno na godine prošle,
U nizu što šapuću bledo je, bledo je.
Sasvim je isprano sećanje moje,
Ne želim da znam.
Na kraju smo puta potpuno čisti,
Potpuno sami, beskrajno tupi,
Jer strašno je hladna krv koja teče
I ostavlja trag.
Bla, bla, bla, bla, bla.
Ljubav si prodala za kratko vreme,
Ostao je samo okvir za prazan razgovor.
Gladni smo sedeli u polumraku
I večerali glupe reči o tome ko je kriv.
Pričaj mi o sebi,
Pričaj mi šta misliš,
Pričaj mi o ljubavi.
Hladan,
Ja samo želim da sam hladan,
Osećam se tako hladan
U tvojim rukama.
Vreme, vreme mi više nije problem,
U stvari ne znam bolji način da ga potrošim.
Dani su se pretvorili u sate
Ni to mi više nije važno, sve sam ih zgazio.
Pričaj mi o sebi,
Pričaj mi šta misliš,
Pričaj mi o ljubavi.
Hladan,
Ja samo želim da sam hladan,
Osećam se tako hladan
U tvojim rukama.
Bla, bla, bla, bla, bla...
Pričaj mi o sebi,
Pričaj mi šta misliš,
Pričaj mi o ljubavi.
Hladan,
Ja samo želim da sam hladan,
Osećam se tako hladan,
Hladan, hladan, hladan.
Ovde je neko opet napravio grešku.
Opet je neko hladno tonuo do dna.
Želim da znam, želim da znam
Ko krije tajnu poraza.
Želim da znam, želim da znam
Odakle ova mrtva stvar.
Ti nisi tu da opet čitaš moje misli.
Ti nisi tu da opet trzam se iz sna.
Želim da znam, želim da znam
Ko krije tajnu poraza.
Želim da znam, želim da znam
Odakle ova mrtva stvar.
Ovo je tren koji osećam
Kako promiče iznad krovova.
Kamen uzdiše, miris zavija
Glasom vremena što se raspada.
Opet je neko hladno tonuo do dna...
Opet je neko hladno tonuo do dna...