Album: Ekatarina Velika
Izdat: 1985. godine (ZKP RTV Ljubljana)
Milan - gitara, glas;
Bojan - bas gitara;
Firchie - bubnjevi; Margita - klavijature
Muzika: Ekatarina Velika
Snimano: 1984. studio "SIM" u Zagrebu, Hrvatska
Artwork i Pismo:
Magi
Gosti:
Massimo Savić
Tomo in der Muhlen & Karlowy Vary
Pesme:
Voda pada u tvoje oči
boje meda,
Ja sam dečak iz vode, imam trag pod levom miškom.
Na tvoje usne boje mesa spustiću kap svoje vode,
Pustiću glas iz grla!
Aj, aj, aj, aj, aj, aj...
Tvoje usne na meni, tvoje
ruke na meni,
I guram nož među zube, i menjam oblik kao vidra,
Nosim sablju oko bedra, skupljam znoj sa čela,
Na tvoje usne boje mesa spustiću kap svoje vode!
Aj, aj, aj, aj, aj, aj...
Voda pada u tvoje oči
boje meda,
Ja sam dečak iz vode, imam trag pod levom miškom.
Na tvoje usne boje mesa spustiću kap svoje vode,
Pustiću glas iz grla!
Aj, aj, aj, aj, aj, aj...
Jedan dan za jednu vožnju,
Jedna kola, jedan grad,
Jedan list u jednoj lokvi,
Jedan pogled preko senke
Jednog skoka lakog tela,
Žene mojih ruku,
Jedan pucanj i prasak stakla,
Pad u jednom letu.
Freeze frame,
Freeze frame.
Da zaboravi ovaj grad,
Zaboravi ovaj grad,
Zaboravi ovaj grad,
Poleti i leti...
Jedan dodir jedne ruke
Druge žene koju znam,
Njeno lice toplih senki
Naše vreme, tok života
Ovog sata, ovog trena,
Vidim, znam,
Uvek isti, uvek ja,
Čovek stalnih navika.
Ne želim, ne želim,
Ne želim da, da.
Da zaboravi ovaj grad,
Zaboravi ovaj grad,
Zaboravi ovaj grad,
Ne želim, ne želim...
Hoću da zaboravim
Ovaj dan i prošli dan,
Postajem ravnodušan,
Posmatram se iznutra.
Potreban je podsticaj,
Prazan sam i umoran,
Želim da sam tamo gde,
Je lako reći dobro je.
Tatoo, ruže na grudima,
Tatoo, na maljavim,
Laž i mimikrija,
Tatoo, jako dobar tatoo.
Dobro sam se sakrio,
Ne možeš me pronaći,
Ne možeš me dotaći,
Ne možeš me doseći.
Hoću da zaboravim
Ovaj dan i prošli dan,
Postajem ravnodušan,
Posmatram se iznutra.
Tatoo, ruže na grudima,
Tatoo, na maljavim,
Laž i mimikrija,
Tatoo, jako dobar tatoo...
Hodaj, hodaj, hodaj, walk...
Na vršcima prstiju,
U noći bez meseca,
Hodaj...
Sa dahom u ušima,
I srcem u petama,
Hodaj...
Kao žena na štiklama,
Take a walk on the wild side,
I strojevim korakom,
Na granici ukusa,
Hodaj...
Sa parom tek stečenih,
Glatkih nogu do pojasa,
Hodaj...
I ritmom uzdaha,
U pulsu prolaznika,
Hodaj...
Biranim ulicama,
U grbavim oblacima,
Još krupnijim koracima,
Na zvonkim jezicima,
Hodaj...
Misli na ruke kao vesnike
bure,
Voli svaki prst ponaosob.
Opipaj nabor na svilenoj suknji
I zaparaj noktom do bola.
Seti se dana kad su ulične
tuče
Bile ispit za dečaštvo.
Opiši mi reči koje jačaju ruke,
Crtaj: Konan, zmaj, JNA.
Kako te zamišljam, kako te
zamišljam:
Beli hodnik i beli sto,
Pleteš ruke od morskih trava.
Modro i zeleno, modro i zeleno.
Teško primam promenu lica,
U hodniku vremena,
U naručju vremena, u naručju vremena...
Kako da ostanem isti?
Kako da sačuvam sebe od promene?
Samo putem promene.
Mirno spavaš, pramen na licu
ti izmami osmeh,
Opet i opet želim da vidim.
Unatrag, unatrag, unatrag,
Vrati unatrag.
Modro i zeleno, modro i
zeleno.
U naručju vremena, u naručju vremena...
Bolje da pričam o sebi,
Bolje da idem u nove promene,
Samo putem promene...
Kako te zamišljam, kako te
zamišljam,
Kako te zamišljam, kako te zamišljam,
Hodaj, hodaj, hodaj,
Hodaj, hodaj, hodaj...
Unatrag, unatrag, unatrag,
Vrati unatrag,
Modro i zeleno.
To sam ja, to sam ja, to sam
ja,
U rupi bez dna,
Mokar sam od tebe,
Mokar od praštanja.
Ona zna, ona zna, ona zna,
Ona uvek zna
Oblik mojih ruku,
Oblik mojih pitanja.
I svaki put kad krenem
U neki novi opasan grad,
Nailazim na sebe,
To sam ja, to sam ja, to sam ja.
To sam ja, to sam ja, to sam
ja,
U rupi bez dna,
Mokar sam od tebe,
Mokar od praštanja.
Ona zna, ona zna, ona zna,
Ona uvek zna
Oblik mojih ruku,
Oblik mojih pitanja.
I svaki put kad krenem
U neki novi opasan grad,
Nailazim na sebe,
To sam ja, to sam ja, to sam ja.
I svaki put kad krenem,
I iznova osetim glad,
Nailazim na sebe,
To sam ja, to sam ja, to sam ja.
To sam ja, to sam ja, to sam
ja,
U rupi bez dna...
I svaki put kad krenem
U neki novi opasan grad,
I svaki put kad krenem,
To sam ja, to sam ja, to sam ja...
Ja sam čovek što radi,
I čita novine,
I prati naslove,
I stalne rubrike.
Ja mislim nogama,
Ja mislim rukama,
I tražim ušima,
I čekam grudima.
Grebem leđima
Naslon stolice,
Vlažim prstima
Olovne stranice,
Olovne godine.
Moje vreme do sada,
Moje vreme od sada,
Uvek isto vreme,
Uvek isto moje.
Bacam pogled na sat,
Koža, čelik i hrom,
Kakva postoji veza,
Koža, čelik i hrom,
Pitaš koliko dugo,
Hiljadu godina,
Otvori vrata,
Otkopčaj me.
Ti spavaš na leđima
mazge,
Redenik bleska u moru peska
Kamen kvrca pod kopitom,
Grlo je suvo i sunce svrdla,
Ti visiš u mraku
I vetar ti mrsi krvlju ulepljenu kosu,
Prometej čuči na ramenu
I kljuje plave beonjače.
Sediš u sobi i slušaš
zvuke iz kupatila
Gde tvoj otac pere kvrgave, ogromne ruke
I frkće na vodu
Što mu pljuska u lice.
Gledaš u oči žene
Što vrišti pod tobom,
U šumi, u oblaku pare
Koja šišti iz vašeg daha.
Stenješ od uboda stotine
malih igala
Koje štipaju napuklu kičmu
Pod teretom vreće i mirisom kafe i soli
Trgaš zubima vruće meso,
Vrištiš u pijanom strahu
Od smrti,
Od noža,
Od svetla,
Od mraka,
Od sreće,
Od bola,
Od sebe,
Kraj sebe.
I'll always love you...