Album: S' Vetrom Uz Lice
Izdat: 1986. godine (ZKP RTV Ljubljana)
Milan - gitara, glas;
Bojan - bas gitara; Firchie - bubnjevi; Margita - klavir, klavijature
Muzika i aranžmani: Ekatarina Velika
Digitalni miks: studio "SIM", Zelengaj 67 Zagreb februar '86
Omot: Magi
Tonski snimatelj i producent: Dragan Čačanović
Koproducenti: Milan i Magi
Učestvovali: Rista, Alceo, Cober, Mirage-Senad, Stanko Juzbišić
Pesme:
Treba mi svet,
Otvoren za poglede,
Otvoren za trčanje
I treba mi soba,
Da primi pet hiljada ljudi
Sa dignutim čašama,
Sa dignutim čašama.
Lomi se kristal,
Svetlucaju staklene iskre
Pod našim nogama.
Kao potpuni stranci,
Sa staklom u očima,
Sa staklom u srcima,
Na licima.
Budi sam na ulici,
Budi sam.
Budi sam na ulici,
Budi sam.
Treba mi svet,
Otvoren za poglede,
Otvoren za trčanje.
I treba mi soba
Da primi pet hiljada ljudi
Sa dignutim čašama.
Lomi se kristal,
Svetlucaju staklene iskre
Pod našim nogama.
Kao potpuni stranci
Sa staklom u očima,
Sa staklom u grudima,
Na licima.
Budi sam na ulici,
Budi sam.
Budi sam na ulici,
Budi sam.
Budi sam...
Razmičeš zavese, gledaš obećani
grad.
Svetla se pale i tinja želja u tebi.
Još uvek ti đavoli vire iz rukava,
I svaki nokat krije otrov ljubavi.
Ti si sav moj bol,
Ti si sav moj bol...
Ispituješ zaborav, obaraš alibi
I biraš ulogu kao haljinu za veče.
U prolazu me dotakne miris noći, i kaže
Probudi se, pokreni se, probudi se, pokreni se.
Ti si sav moj bol,
Ti si sav moj bol...
Ispituješ zaborav, obaraš alibi
I biraš ulogu kao haljinu za veče.
U prolazu me dotakne miris noći, i kaže
Probudi se, pokreni se, probudi se, pokreni se.
Ti si sav moj bol,
Ti si sav moj bol...
I kao da je bilo nekad,
I kao da je bilo tu,
Pod velikim, svetlim suncem,
Pod velikim, svetlim svodom.
Ručali smo meso,
Glodali smo kosti dobrih životinja,
Mi imamo snage,
Mi imamo snage za još dan.
Mi menjamo dan za noć,
Mi menjamo noć za dan...
Prolaze brodovi,
Trube u čast, zvone na uzbunu,
Deca uče da plaču,
Deca uče da poznaju svoj glas.
U toplim jaslama,
U hladu bora pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć
Za neki tuđi dan, za neki tuđi dan.
Mi menjamo dan za noć,
Mi menjamo noć za dan...
Prolaze brodovi,
Trube u čast, zvone na uzbunu,
Deca uče da plaču,
Deca uče da poznaju svoj glas.
U toplim jaslama,
U hladu bora pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć
Za neki tuđi dan, za neki tuđi dan.
Mi menjamo dan za noć,
Mi menjamo noć za dan...
Umor je duboko u meni,
Riba u vodi, podrum u kući.
Umor je na rubu usne,
Reč upućena nekom ko odlazi,
Nekom ko odlazi.
Vodi me, vodi me, vodi me na vodu
Vodi me, vodi me, vodi me na vodu
Zar ne vidiš da mi se oči sklapaju?
Zar ne vidiš da mi se oči sklapaju?
Odmori me, zatvori me,
Zamotaj me, umotaj me,
Poklopi me, odloži me,
Udahni me, izdahni me,
Popusti me, otpusti me,
Ponesi me, odnesi me,
Položi me, ostavi me,
Ostavi me.
Zar ne vidiš da mi se oči sklapaju?
Zar ne vidiš da mi se oči sklapaju?
Uvek sam želeo da osetim dodir,
Novac u rukama.
Lepljiv od znoja, i masan od krvi,
Novac u rukama.
Voli me, voli me, voli, ne voli me,
Novac u rukama.
Kupi me, prodaj me, kupi me prodaj me,
Novac u rukama.
Velika čista poslovna zgrada,
Novac u rukama.
Prljavo đubre na izlazu grada,
Novac u rukama.
Voli me, voli me, voli, ne voli me,
Novac u rukama.
Kupi me, prodaj me, kupi me, prodaj me,
Novac u rukama.
Voli me, voli me, voli, ne voli me,
Voli me, voli me, ne voli, ne voli,
Voli me, voli me, voli, ne voli me,
Voli me, voli me, ne voli, ne voli.
Uvek sam želeo da osetim dodir,
Novac u rukama.
Lepljiv od znoja, i masan od krvi,
Novac u rukama.
Voli me, voli me, voli, ne voli me,
Novac u rukama.
Kupi me, prodaj me, kupi me prodaj me,
Novac u rukama.
Voli me, voli me, voli, ne voli me,
Voli me, voli me, ne voli, ne voli,
Voli me, voli me, voli, ne voli me,
Voli me, voli me.
Novac u rukama...
Sarajevo, kristalna sećanja,
Sarajevo od blata i snega,
Otari mi inje sa očiju i čela,
Izađi iz mene, izađi iz mene.
Pusti oči da vide još ovaj put,
Pusti uši da čuju još ovaj put,
Sarajevo.
Sarajevo, kristal u sećanja,
Sarajevo od blata i snega,
Otari mi inje sa očiju i čela,
Izađi iz mene...
Pusti oči da vide još ovaj put,
Pusti uši da čuju još ovaj put,
Sarajevo, Sarajevo,
Sarajevo, Sarajevo.
Sarajevo...
Bistar dan
Kao planinska reka,
Kao pušten sa lanca,
Kao lakši od vode.
Pružam ruke,
Dodirujem stvari,
To je poseban obred,
I postajem siguran da
To je stvaran svet oko mene...
Potpuno svestan
Da prolazi vreme
Kao padanje peska,
Kao mreškanje vode.
Zatvaram oči
I gledam unutra,
Moje sumnje su glupe,
I postajem siguran da
To je stvaran svet u meni...
Samo čekam da prođe...
Gurni me blago
Da se vratim u stanje
Koje podstiče krv
Da se popne u obraz
I sjuri u glavu
Kao metak u čelo,
Jer ishod je isti,
I postajem siguran da
To je stvaran svet oko mene...
Samo čekam da prođe...
U praznoj sobi nema vrata,
Tragovi zuba na prstima,
I lampa svetli žute parole,
Reči dosade, i reči porozne.
Hrana je dobro u meni i tebi,
Mleko u čaši i kolač na usni.
Probudi me, probudi me.
U praznoj sobi nečije stvari,
Prljava ljubav u mrljama.
Popodne zrači topao miris,
Miris dosade, i reči dosade.
Hrana je dobro u meni i tebi,
Mleko u čaši i kolač na usni.
Probudi me, probudi me.
Poljubi me, poljubi me...
Da li još uvek negde postoji trag
Po beskrajnoj traci sivog, metalnog tla?
Licem ka vetru,
Sa vetrom uz lice.
Da li još uvek negde postoji znak,
Kameni vrh sa koga dopire glas?
Kamen po kamen,
Korak po korak.
Kažu da, ipak, negde postoji grad
Pod zastavom kiše iznad krovova,
Otvoren grad,
Otvoren grad.
U koritu reke čitam otiske ruku,
Ližem rosu sa dlana, vreme prelaska vode
Ključ nastanka,
Ključ nastanka.
Vetar diše kud hoće i glas njegov
čujem,
Odakle je ne znam, ni gde mu je kraj,
Tvoj dah kuda ide, da l' meni se javlja,
Ko zna...