|
ODGAJIVAČNICA ŠARPLANINACA
|
|||||||
|
ŠARPLANINAC - HRABAR I SRČAN PAS Svaka zemlja ima svoje rase ovčarskih - pastirskih pasa. U našoj zemlji je to šarplaninac, odličan čuvar stada i beskompromisan borac sa vukovima. Među ljubiteljima pasa ima dosta onih koji su naklonjeni pastirskim psima. Glavna osobina ove vrste pasa je da čuvaju povereno im stado i red u njemu. Izgleda da su pastirski psi bili među prvima koje je čovek pripitomio kada je rešio da se druži sa psom. Pastirski psi su srčani, hrabri i nepodmitljivi. Odlično služe odbrani stada od vukova i drugih divljih zveri, kao i od ljudi. Osobito su im istančani čulo mirisa i sluha. Oštar sluh ovih pasa je do te mere razvijen da osećaju najlakši hod čoveka koji, recimo, prolazi poljskim putem na udaljenosti od pet stotina metara. Oštrinom čula mirisa, veoma brzo mogu nanjušiti dolazak nepoznatih lica i životinja. Tada neustrašivo stupaju u borbu za odbranu svoga stada, bez obzira ishod borbe, pa čak i po cenu svog života. Najstarija rasa pasa na Balkanskom poluostrvu Šarplaninac je najstarija rasa pasa na Balkanskom poluostrvu. Zna se da je još za vreme Ilira i Rimljana korišćen za čuvanje stada od zveri. To je jedan od najsnažnijih ovčarskih (pastirskih) pasa na svetu. Mada nosi naziv naše planine, na kojoj se najviše uzgaja, šarplaninac se može naći i u drugim planinskim predelima Bosne, Crne Gore, Makedonłje i Srbije. Veoma je omiljen i cenjen kod čuvara stoke u pomenutim područjima. Uz njih se ljudi koji drže stoku osećaju bezbednije, bilo da se radi o sopstvenoj zaštiti, bilo o čuvanju onoga što je ovim pametnim i hrabrim psima povereno na čuvanje. Dobroćudan je, ali ume da bude i vrlo opasan. Prema nepoznatim ljudima je nepoverljiv. Napada odmah. Neverovatno je odan gospodaru. Ne plaši se zveri. Medveda se ne plaši, a sa vukovima se uspešno nosi i najčešće izlazi kao pobednik. Veoma je tvrdoglav i zato je težak za dresuru. Nije prznica, ali mu ponekad smeta društvo drugih, nepoznatih pasa. Medjutim, kada se šarplaninci gaje u gradu, ako se o njima ne povede dovoljno računa, vrlo brzo gube svoje osobine jakih, snažnih i nepodmitljivih pasa i tada su podložni biološkim degeneracijama. Stoga, i pored teških uslova života na planinama gde im je često jedina hrana kačamak i mleko, izgleda da su tamo mnogo zadovoljniji i srećniji. Njihova prirodna selekcija je išla putem stvaranja jakog, snažnog i žilavog psa. I upravo takav utisak i odaje. Glava mu je krupna, lobanja široka, medvedja, njuška zatupasta. Vrat mišićav i dosta kratak. Telo mu je razvijeno i snažno. Rep kitnjast, pri hodu podignut. Dlaka mu je duga i gusta. Najčešće je gvozdenosive boje. Vrlo je ozbiljan i ne voli igru. Za ljubitelje pasa svakako će biti interesantno da je ova rasa kod Medjunarodne kinološke organizacije (FCI) prvi put registrovana 1939. godine kao "Ilirski ovčar", da bi na predlog Jugoslovenskog kinološkog saveza, 1957. godine, bio registrovan kao "jugoslovenski ovčarski pas - šarplaninac". Uobičajena skraćena oznaka za ovu rasu je JU-ŠO. O njegovim podvizima se nadaleko čuje Hrabrost ovih pasa ide dotle da se o njima pričaju legende. Šarplaninci su u toku godine uglavnom u brdsko-planinskim područjima sa ovcama, a u vreme povratka u selo svi izlaze da pozdrave te čovekove pomagače. Vrlo brzo i bez radio veze, pročuje se o podvigu nekog psa. Tada pas kao u nekoj lepoj priči ide napred, a prate ga veseli čobani i ovce. Razdragani špalir meštana s obe strane putem pesmom i muzikom pozdravIja srećan završetak godine. Poznato je da se ljudi u tim krajevima teško odvajaju od svojih četvoronožnih prijatelja. Lepi i poznati primerci ovih pasa, odnosno njihovo potomstvo, obično se ne prodaju. Daju na poklon onim ljubiteljima pasa koji ih iskreno vole. Ljudi ovih krajeva smatraju za greh ubiti psa. Čobani na Šari se ne boje vukova, i obično će vam reći da su vukovi tako reći preplašeni od pasa. Mnogobrojni porazi u borbama sa šarplanincima naterali su vukove na lukavstvo. Obično se prikriju u neki žbun i tu satima čekaju zalutalu ovcu. Jedino tako uspevaju da utole glad za ovčijim mesom. Ali, dogodi se da ih prazan stomak natera na rizičan postupak. Tako se desilo da je na jednom pašnjaku bilo oko 500 ovaca, a čuvao ih je jedan šarplaninac, koga su zvali Murgoš. Procenivši loše situaciju, vuk se zatrčao, ali tako reći već u vazduhu ga je dočekao Murgoš i počeo da davi. To je bila borba kakva se retko vidja. Posle nekoliko minutai, vuk je shvatio da je izgubio bitku i pokušao je da pobegne. Na radost prisutnih čobana vuk je uskoro ležao mrtav. Ne samo da nije došao do ovce, već je zbog svoje pohlepe izgubio i život. Čim je završio posao, Murgoš je odjurio da prikupi razbežale i preplašene ovce. Slučaj spašavanja bolesnice U jednom selu kod Dragaša, teško se razbolela mlada žena. Bolest je tražila da se žena što pre prebaci u prizrensku bolnicu. Da nezgoda bude još veća, sve se to dešavalo zimi kada je snežni nanos iznosio na pojedinim mestima i preko metar visine. Od sela pa do prvog mesta gde može doći sanitetsko vozilo bilo je oko deset kilometara. Jedan mladić je brzo doneo odluku: uzeti dva snažna šarplaninca i sa njima pokušati probijanje kroz tu deonicu puta. Upregnuti u sanke, šarplaninci su vukli bolesnicu preko snežnih nanosa. Psi kao da su znali da treba da pomognu mladoj ženi, sa krajnjim naporom su se probijali kroz visok sneg. Čim su ugledali sanitetska kola, čulo se njihovo veselo lajanje. Činilo se da su bili ispunjeni radošću što su dali svoj doprinos u spasavanju jednog života. |
Mužjak
slobodan za parenje Štene na
prodaju |
||||||
|
|
|||||||
 Kalča Delijski od Bobana |
|||||||
 Zone Delijska od Bobana |
|||||||
 Kalka od Drndarskog |
|||||||
 Kalča Delijski od Bobana |
|||||||
 Zone Delijska od Bobana |
|||||||
