Knez Aleksandar Karadjordjevic
|
ALEKSANDAR KARADJORDJEVIC knez 1842-1858 |
|
|
Aleksandar je detinjstvo i mladost proveo sa roditeljima u emigraciji. U Srbiju se vratio 1839. godine. Postao je clan suda, a zatim i porucnik-adjutant kneza Mihaila Obrenovica. Kako je Mihailo vodio despotsku politiku, ustavobraniteljski režim ga je naterao da 1842. godine ode iz zemlje. Na njegovo mesto je doveden Aleksandar. Medjutim, ruska vlada je bila nezadovoljna ovom odlukom i tražila je da se izbor poništi i da se sazove nova skupština, koja bi ponovo birala kneza. Ali nova skupština je ipak potvrdila izbor Aleksandra.
Došavši tako na presto bez svoje zasluge, Aleksandar je od samog pocetka nastojao da ucvrsti svoju vlast. Surovo se obracunavao sa obrenovicevcima, u cemu je tesno saradjivao sa Ustavobraniteljima. Zbog toga je vremenom upao u oštre sukobe sa prvacima novog režima.
Ni po svojim kvalitetima, ni po obrazovanju, Aleksandar nije mogao da odigra neku znacajniju ulogu u politickom životu Srbije. Ostao je dosta pasivan u vreme kada su se u zemlji formirale razlicite partije, koje su sve vodile odlucnu borbu za vlast.
Ipak, Aleksandar se angažovao za uvodjenje modernog administrativnog uredjenja, pravosudja i reformu škole. Tako je 1844. godine donet Gradjanski zakonik, cije je ostvarenje zapoceto još u vreme Miloša Obrenovica. Takodje, dosta je ucinjeno na uredjenju vojske.
U spoljnoj politici za njegovu vladavinu se vezuje uspešan izlazak iz politicke krize u koju je Srbija bila uvucena usled Krimskog rata koji su Engleska, Francuska i Turska uz pomoc Austro-Ugarske vodile protiv Rusije.
Knez Aleksandar je zbacen sa vlasti na Svetoandrejskoj skupštini decembra 1858. godine, kada je na presto drugi put doveden Miloš Obrenovic. |
|
