|
 Lična
karta
|
Ime i prezime:
Nenad Marković
Datum rođenja:
19. 4. 1972
Mesto rođenja:
Pančevo
Adresa:
Mile Selje 41, 34310 Topola, Srbija
Tel/fax:
+381 34 812 458
+381 64 111 8420 mob
Horoskopski znak:
Ovan, Škorpija
Visina:
179
Težina:
78 kg
|
|
|
Biografija
|
... pa, baš se ne mogu pohvaliti nekom bajnom biografijom. Mada,
kad pogledam ko sve, i kakve biografije piše, imao bih i ja nekoliko detalja
da izdvojim. Rođen sam u Pančevu jer je to tada u to vreme i na tom mestu
bilo najbliže. Nekima je blizi bio Pariz ili London, ja nisam bio te sreće.
Nakon izlaska iz porodilišta odveli su me bez mog znanja za Nemačku. Za tri
godine koliko sam tamo živeo, Nemački mi je postao prvi jezik. To naravno moj
matori nije mogao da istrpi, pa nas je spakovao i vratio nazad u Srbiju, u Topolu. Usrećio nas. Da smo ostali, ko što nismo,
živeli bi, ko što ne živimo. Ali šta je tu je. Ne smem se žalti.
Ja sam još od malena pokazivao
neozbiljnost prema školi. Čak sam i zabavište ponavljao. Kasnije, u osnovnoj
školi, upao sam među neke pametnjakoviće tako da sam kao jak vrlo dobar bio
među najgorima u odeljenju. Nekako sam preživeo dreku i grdnju što sam
najgori(!?!) u razredu sa prosečnom ocenom 4,28 iz svih razreda u osnovnoj.
Srednju školu sam mnogo lakše podneo. Bila je to građevinska tehnička u
Kragujevcu. Tamo sam sa 4,00 bio skoro pa najbolji u razredu. To je bila
banja.
Vojska? Regulisano u najgorem
mogućem vremenu. Ko je '72 godište zna kako je to bilo. No, ja sam bio nešto
srećniji od onih koji su išli tada da ratuju po Sloveniji, Bisni i Hrvatskoj.
Zaglavio sam kao reli vozač na albanskoj granici. Baza mi je bio Prizren a
reon potez između Šar Planine, Koritnika i Paštrika. Moj bolid je nosio
oznaku PincGauer i sa njim sam prejezdio 24000km. Uh, da mi je sada toliko
benzina i rezervnih delova. O produžetku neću da Vas davim, to je već
perverzija šta su nam radili.
Od vojske na ovamo, bavio sam se
studijama. Nije baš neki posao ali u vremenima kao što su ova, kada se nema
šta pametnije raditi, meni je palo na pamet da studiram. Pa dobro, i nije mi
išlo tako loše. Koliko mi dobro išlo, uspeo sam krajem 1999 godine da još i
diplomiram. Studirao sam građevinu, hidrotehnički smer, na fakultetu u Subotici. U trenutku kada ovo
pišem nadam se zaposlenju. Ko je studirao građevinu nemam mu sta mnogo
pricati, vi ostali bolje da me ne pitate za studije mnogo.
Za vreme studija bio sam predsednik
Saveza studenata Građevinskog
fakulteta u Subotici. Tri godine sam se bavio studentskim standardom,
podelom domova, Građevinijadama itd. Politički se nisam angažovao ali
sam učestvovao u Protestu 96/97. Toliko
sam jako učestvovao da sam čak i biciklu od Subotice do Beograda vozio.
Svi kao glume neke frajere pa idu peške za Beograd. Ljudi su i izmislili
bajsove da ne idu peške. Ali ko nema u glavi ima u nogama. Najlepši
deo te vožnje bio je dolazak u Beograd. Tada sam video da je Beograd
"svet". Osećao sam se kao Tito - daleko bilo. Taj prizor će
mi ostati uvek u sećanju jer sam na Platou govorio jednoj "šačici"
od 20000 ljudi. E, nije to mala stvar.
Usput sam naučio svašta, video mnoge pametne ljude od kojih sam
po nešto naučio. No najlepše, ipak, što mi se desilo to je jedna Jelica.
Moj mir i spokoj. Gnezdo u kojem spavam. Sa Jelicom imam sina Dimitrija
koji se rodio 2001 i o kome već ima šta da se priča.
|
|
|
Moj
kompjuter
|
Intel celeron 400 MHz, 64 Mb SDRAM, 8.4Gb
HDD, 32xSONY, 17" monitor, 56K modem i sitnice...
|
|
