Vodovod iz vremena kraljevine

Zahvaljujući podizanju oplenačke zadužbine, Topola je jedno od prvih naselja u unutrašnjosti koje je dobilo elekričnu centralu i gradski vodovod. Naročito je za gradnju Oplenca bila od važnosti voda, koja se na ovom strmom brdu sa krečnjačkom podlogom teško nalazi i zadržava. Zato je odlučeno da se u severnom podnožju grada, na izvoru Vrelo, iz koga je tekla jaka i dobra voda, načini mašinsko postrojenje za crpljenje vode. Već u junu 1910 godine završeni su gornji rezervoari i zgrada za mašine, a vodovod je proradio te iste godine stim da se vodovodna mreža dalje širila i pravile su se nove česme na Oplencu. U avgustu 1915 godine je usvojen plan iženjera Luke Petkovica za izradu vodovodnih rezervoara, za šta je 1. septembra isplaćeno 61.400 dinara(1). Sam kralj Petar I je često dolazio u crpnu stanicu i posmatrao postrojenje. Tada su u zgradi bile mala parna lokomotiva i pumpna klipnjača, a posle prvog svetskog rata su dozidane nova mašinska zgrada sa modernijim ure|ajima i stanbeni deo kao i magacinski deo. U plodnoj uvali gde je smestena crpna stanica Vrelo, dugo se isticala (danas uklonjena) visoka drvena kula za oplemenjivanje vode kiseonikom. Vodom sa Vrela su se snabdevali varoš Topola i zadužbinsko imanje. Rezervoar zapremine 250.000 litara za snabdevanje varoši podignut je kod Kapije Oplenca, a na samom Oplencu su načinjena dva. Veći, zapremine 500.00 litara, na Velikom Oplencu, isključivo za potrebe zadužbinskog imanja, a manji, koji je zapravo prvi i osposobljen, zapremine 50.000 litara, uz jugozapadnu ogradu porte na Malom Oplencu, odakle su se snabdevale samo tri zgrade - direkcija (Petrova kuća), zgrada kod glavnog ulaza (vinogradareva kuća) i, u gradu, vila "Vera". [1][1] Podatak izvadjen iz arhive Zadužbine kralja Petra I, publikovan u monografiji "Zadužbina kralja Petra I" - Mile Nedeljkovic, Oplenac 1992.