Ne rekvijem, već himna

     Ideja za nastanak ovakve knjige javila se još onda, u vreme protesta, da bi, u političkom kovitlacu (jer ovo je, ipak, knjiga o politici) koji je tokom 1997. godine zahvatio Mladenovac,  naizmenično tonula i izbijala na površinu u raznim oblicima.

     I konačno se, obelezavajući godišnjicu početka protesta u Mladenovcu, otelotvorila u obliku koji je sada pred vama.

     To je, slobodno rečeno, kompilacija novinskih članaka koje sam, u to vreme, pisao za "Pečat" i "Našu borbu", a koji su sada donekle dorađeni i prilagođeni formi knjige, ali im smisao ni u čemu nije menjan. Članci su između sebe "uvezani" u celinu naknadno pisanim tekstom, i ojačani izvrsnim fotografijama Dragana Jovanovića, koji je u to vreme bio fotoreporter "Pečata". Dobar deo fotografija već je objavljivan na stranicama ovog lista, ali ima dosta i "ekskluzive".

     U sadašnjem opštem političkom kontekstu, postavlja se i pitanje – čemu ovakva knjiga? Tekovine protesta, jedna po jedna su nestale, koalicija "Zajedno" takodje, radikali su u usponu, socijalisti tamo gde su i bili...

     Neka je i tako, jedno je sigurno: ljudi, ljudi su tu...

     Kažu da, prema zapadnim standardima, na jednog demonstranta dolazi još deset njegovih istomišljenika koji, po svojoj prirodi, nisu skloni izlasku na ulicu. Kako kod nas ništa nije kao kod normalnog sveta, verovatno se ni ovaj parametar ne može uzeti kao potpuno validan. Ipak, skoro milion ljudi koji su '97. na ulicama Beograda zajedno proslavili Srpsku novu godinu, ili preko šest hiljada njih koji su se jedne večeri u Mladenovcu, uz neponovljiv huk, valjali niz ulicu Janka Katića, nisu nestali. Oni su tu, i niko im ne može oduzeti ono nešto fino, aristokratsko, građansko, što su šetnje nosile u sebi...

     Zato ova knjiga nije rekvijem za jednu političku organizaciju, već himna; himna Njegovom veličanstvu – građaninu.

     I zato: Ajmo, ajde...

Autor