SADRZAJ

I .Uvod
II. Pravo na privatnu svojinu
III. Prava iz radnog odnosa
IV .Onemogucavanje pravicnog sudskog postupka
V. Proizvoljno mesanje u porodicni i licni, privatni  zivot, stan, prepisku, napadi na cast i ugled.
VI Samovoljno pritvaranje i zadrzavanje u zatvoru
VII .Sloboda govora i stampe
VIII. Primena nedozvoljene sile i povreda humanitarnog prava u internim konfliktima
IX. Sloboda mirnog okupljanja i udruzivanja
X. Ubistva i nestajanja
XI Verske slobode
XII. Pravo gradjana da promene vladu
XIII. Diskriminacija zasnovana na polu, naciji ,veri, drustveno-politickom polozaju
XIV. Sloboda kretanja u zemlji i inostranstvu
XV. Izbeglice
XVI. Kosovo
XVII. Odnosi u federaciji
XVIII.Ekonomija
XIX. Vojska Jugoslavije
XX. Tortura  i drugi necovecni, svirepi i ponizavajuci postupci,
XXI .Obrazovanje
XXII. Zdravlje
XXIII. Stav Vlade prema organizacijama za zastitu ljudskih prava
XXIV .Zakljucak

I.Uvod

U februaru se nastavlja trend pogorsanja situacije sa ljudskim pravima.
 

II.Pravo na posedovanje privatne svojine

1.Devizna stednja

U februaru nije bilo znacajnijih dogadjaja vezanih za pitanja devizne stednje.
 

2.Penzije i plate.
 
U 1999 godini je isplaceno preko Fonda PIO zaposlenih Srbije prosecna penzija u iznosu od 983 dinara, sto je realno bilo za 26,7 % manje od proseka za prethodnu godinu. Prosecna penzija je dostizala lane 78 % od  prosecene zarade , a godinu dana  ranije taj odnos je bio 89 %. U  januarau je isplacen samo drugi deo novembarskog ceka.

Prema Udruzenju deviznih penzionera za sada redovno stizu samo devizne penzije iz Nemacke i  Austrije, nemacke stizu preko Vojvodjanske banke  sa provizijom od 2 do 8 %, a austrijske  preko
Jugobanke.

3.Privatizacije i koncesije.

Prema rukovodiocima ICN:"ICN je  ostala stabilna posle godinu dana od okupacije ,u 35 ICN Pharmaceutucals se poslovalo rekordno, dobrim delom i zahvaljujuci  leku  Virazol koji je postao jedan od glavnih izvora profita. Sudjenje pred Arbitraznim sudom u Parizu ulazi u odlucnu  fazu gde treba da se proceni slucaj. Domaci sudovi nisu uzeli u razmatranje nijednu tuzbu protiv lokalnih funkcionera."

4.Provale, kradje,pljacke, ucene

U poslovne prostorije ABC su u ponedeljak 31 januara oko 19 casova usli  izvrsioci Privrednog suda u pratnji MUP-a Srbije i privatnih detektiva i bez ikakvog sudskog resenja izvrsili popis imovine ABC Produkt i zabranili rad na stamparskim masinama i odredili stecajnog upravnika.
Aleksandar Petrovic, advokat, sto prenosi Glas javnosti, tvrdi da je na delu nezakonita mera. Vlasnik zgrade je iskljucivo ABC Produkt.

Stranka Zelenih se zali da je poslednjih godina u vise navrata bilka provaljena i pokradena, 28 januara opet je doslo do kradje delova PC, arhive, stvar je prijavljena SUP-u. 3 februara nepoznati provalnicu su pokrali i obili prostorije OO DS Palilula u ul. 27 marta 35 i odneli kompjuter, stampac, telefon. DS tvrdi da je mozda bila po sredi zelja da se ukrade stranacka dokumentacija koja je bila memorisana u racunaru. Prema saopstenjima SPO doslo je do neovlascenih i nasilnih ulzaka u stanove nekolicine njihovih funkcionera. Funkcioneri Napredne stranke se zale na provalne kradje takodje. dr. NIna Drndarski, aktivista DS i sekretar Drustva za zastitu zivotinja je jedna od mnogih koja je zrtva provalnih krada, 27 februara je obijena i pokradena njena vikendica u selu Dobrica kod  Alibunara.

Da se ne radi o pojedinacnim slucajevima svedoce i zalbe koje smo primili od pojedinaca iz Srbije i iz unutrasnjosti. Kao sto smo naveli u ranijim izvestajima, prema proverama u Beogradu je npr. znacajan postotak domaicinstava pokraden, ili je bilo provala u njihovim stanovima.
 
Nasa organizacija je u medjuvremenu dobila od advokata  firme Bel Pagette podatke o otimacini ove firme od strane lokalnih mocnika do cega je doslo 1995 godine. Ova firma je oduzeta  na vrlo slican nacin i po slicnom scenariju kao i firma Milana Panica ICN. Bel Pagette je bila prva firma u oblasti telekomunikacija i pruzanja pejdzing usluga, ali i u razvoju  ostalih sluzbi telekomunikacija. Osnovao je g. Zoran Markovic 6.7.1990 godine na osnovu cl.12 i 13 Zakona o stranim ulganjima. U skladu sa tim zakonom  Bel Pagette Beograd i Bel Pagette Corporation Toronto, zakljucuju dana 22.11.1990 godine  Ugovor o zajednickom ulaganju ,po kome strani ulagac ne stice pravo vlasnistva nad kompanijom, vec samo pravo na deobu profita. Zoran Markovic je uspesno vodio poslovanje kompanije do kraja 1995 godine  kada mu je prema njegovim  advokatima preduzece oduzeto od strane firme Braca Karic. Za ovo vreme je stvroio neverovatan uspeh .U sistemu Bel Pagette se nalazilo oko 20.000 korsinika pejdzing sistema, poruke su bile primane  na teritroiriji SRJ ali i u susednim zemljama. Imao je kompanije  u Crnoj Gori, Vojvodini, Kosovu, Rumuniji, Poljskoj, Italiji, sa teznjom objedinjavanja u PEPS (Panevropski Pejdzing  sistem) ciji bi se centar  nalazio u Veogradu. Sa 400 mladih i obrazovanih i obucenih zaposlenih  Bel Pagette je vise puta  nagradjivan kao nausjespesnija privatna kompaninja  u oblasti telekomunkikacija, marketinga, ukupnog poslovanja, a Z. Markovic je nagradjen 1994 godine kao najbolji od 100 najuspesnijih menadzera u Jugoslaviji. Pored svoga rada i razvoja Bel Pageette je do kraja 1995 godine  bio vodeca  firma i po svojim humanitarnim i dobrotvornim akcijama, osnovao je i Fonda za zastitu manastira Srbije, nesebicno je pomagao skole, bolnice, kulturu, i vodio i vrigu o svakom zaposlenom ,svaka beba je dobijala po 1.000 USD. Sa firmom"Braca Karic" je imao dobre odnose . 18.10.1995 Privredni sud je  naimenovao novog nelegalnog direktora .Bel Pagtete smatra da iza ovoga stoji BK  koji je to javno poricao. Zatim je ne cekajuci pavsonazno resenje udjeno nasilno u prostorije i zabranjen  je  ulazak Zoranu Markovicu. Pocinje progon, krivicno gonjenje, hapsenje, pritvor  Z. Markovica ,o tome je uveliko pisala nezavisna stampa. 1997 Privredni sud uvidja svoju pogresku, ali to ne prihvata Visi provredni  sud  koji sve vraca ispocetka. Od 1995 iako se g. Zoran Markovic  vodi kao vlasnik 30% vrednosti, nista mu nije uplaceno po osnovu ostvarenog profita. Kompanija je najvecim delom unistena, sa oko stotinak zaposlenih i sa znatno smanjenim brojem  korisnika usluga. Prema njenim advokatima, Bel Pagette  je posluzio  BK da uzme kvalitetne, obucene kadrove za razvoj svoga sistema. g.Zoran Markovic  sada zivi u Kanadi, sa nadom da ce pravda pobediti i da ce moci da se vrati u zemlju.

5.Takse, porezi ,kazne

Svakog prvog u mesecu svako domacinstvo Srbije preko takse na brojilo  plati 66 dinara za RTS, sto je 198.000.000 din ili 33.000.000. DEM. Organizacije za zastitu ljudskih prava i opozicione stranke optuzuju koaliciju na vlasti da tako pljacka gradjane da bi finansirala svoje stranacko glasilo.
 
6.Inflacija.

U februarui je nadstavljen rast cena i pad realne kupovne moci.
 

7.Vracanje konfiskovane imovine i oduzete zemlje.

U zakonskom roku do 29 januara stiglo je 1.743 zahteva za otkup poslovnog prostora u  drzavnom vlasnistvu a prvi ugovori bice potpisani 8 februara. Stigao je veliki broj zahteva da se upisni rok produzi. Drzavi se pravda da joj treba novac da finansira obnovu i izgradnju, zato prodaje poslovni prostor.

Nastavlja se rasprava izmedju Saveza sindikata Srbije i UGS"Nezavisnost" o podeli imovine. Ovaj potonji zahteva da se podeli imovina SSS sa njima jer je to zajednicka imovina svih koji su je stvarali. SSS uzvraca da se ne moze deliti ta imovina kao u drugim komunistickim drzavama sto se desilo, jer  SSS nije drzavni i ne finansira se iz budzeta, prema SSS posle pada komunizma sindikat se nije raspadao kao sto je bio slucaj sa drzavnim  sindikatima u drugim komunistickim  drzavama. Zvanicni sindikat  tvrdi  da je 1990 godine  promenjen Statut , na kome su radili i sadasnji nezavisni sindikati, prema kome je  sprovedeno dobrovoljno rasclanjenje i da su se odrekli imovine.( A sto UGS"Nezavisnost"demantuje).

8.Drugo
 

III.PRAVA IZ RADNOG ODNOSA.

U februaru su nastavljeni i intenzivirani strajkovi prosvetara. Doslo je do novih krsenja prava iz radnog odnodsa.
 

IV .Onemogucavanje pravicnog sudskog postupka

Pred pocetak raspada prethodne SFRJ krajem osamdesetih godina, izgledalo je da i jugoslovensko pravosu?e kre?e u demokratske reforme. Dobro je poznato da je pravosudje u SFRJ bilo partijsko. To znaci pristrasno i nepravicno. Svis u se nadali da ce doci do promena na bolje. Tako su na neki nacin bile protumacene i neke nove uredbe. U ustave su ušle odredbe da se "sudije redovnih sudova biraju i razrešavaju na na?in, pod uslovima i po postupku kojim se obezbe?uje sposobnost za vršenje sudijske funkcije i nezavisnost sudije u su?enju"1  i da je sudijska funkcija stalna.. Savezna vlada je bila zapo?ela široke i ozbiljne pripreme za transformaciju sistema u svim sektorima sudskog prava i sudske organizacije. Cilj je bio da se ustavne deklaracije sprovedu u ?ivot. Ali namere demokratizacije, narocito ohrabrene zavodjenjem visestranackog sistema, pokusaji izvlacenja pouka iz ranijih gresaka, su bile osujecene naglim prelaskom na nove odnose i stanje koje je nastalo raspadom SFRJ, ratovima, i zavodjenjem sankcija SRJ. Jedno vreme, do formiranja SRJ (1992. god.) i za vreme vlade g. Milana Pani?a (do marta 1993. god.), u pravosu?u je zadr?an kakav takav status quo. Nije bilo uslova za transformaciju pravosu?a, ali se snagom inercije, u prvom redu, a i izvesnim nastojanjima vlade, ono ipak odupiralo opštoj degradaciji, koja je po?ela da najeda sve društvene i dr?avne ustanove. Kao po?etak ozbiljnog propadanja jugoslovenskog (srpskog) pravosu?a
mo?e se uzeti prva polovina 1993. godine i taj proces, sa sve te?im posledicama, traje i danas, prete?i da se uskoro završi potpunim slomom sistema.

 U drugoj polovini 1993. godine Jugoslavijom je harala, u svetskim razmerama nezapam?ena hiperinflacija,sto je naravno, pogodilo i sudstvo. Plata sudije je bila 5-10 DM, sudije su masovno be?ale iz sudova, mahom u advokaturu.

Navodimo dalje analizu dr. Momcila Grubaca o stanju u sudstvu Srbije i SRJ:

""Od tada, pa sve do danas u Srbiji su planski i sistematski suzbijani svi pokušaji da se uvede i obezbedi sudska nezavisnost. Jedan od tih pokušaja došao je od narednog, mnogo liberalnijeg republi?kog ministra pravde, g. Aran?ela Marki?evi?a. Po?etkom 1997. god. taj je ministar po?eo pripremati novi zakon o sudovima sa namerom da se polo?aj sudija i organizacija sudova u Srbiji urede druga?ije i savremenije nego do tada.7 Ti zakonski projekti su sa više strana ocenjeni vrlo visokim ocenama, jer su nastojali da posebnim pravnim merama osiguraju sudsku nezavisnost, tj. da sprovedu u ?ivot ustavnu deklaraciju o nezavisnosti suda i sudija. Taj pokušaj nije uspeo, jer je posle izbora nove vlade, resor ministra pravde zauzeo Dragoljub Jankovi?, koji je odmah izjavio da takve promene u pravosu?u ne dolaze u obzir i da ?e pravosu?e biti reformisano, ali bitno druga?ije, tj. tako, da još više bude poslušno vladi i njenim politi?kim zahtevima. Predlog liberalnog zakona povu?en je iz skupštinske procedure (1998. god.), ali novi zakon o sudovima ipak još nije donet.

Drugi, tako?e neuspešan pokušaj za uspostavljanje nezavisnog sudstva u Srbiji potekao je od jedne grupe sudija,na ?elu sa dr Zoranom Ivoševi?em, koji su u aprilu 1997. god. u Beogradu osnovali Društvo sudija Srbije, kao profesionalno, nezavisno, nestrana?ko i nevladino udru?enje, koje je na dan osnivanja imalo 459 ?lanova, od nešto više od 2.000 sudija, koliko ih je tada bilo u Srbiji. U programu je zapisano, da je osnovni cilj Društva da štiti ustavnost i zakonitost i da brani sudsku nezavisnost, "bez koje ustavnosti i zakonitosti ne mo?e biti". Društvo je postavilo sebi zadatak da "reaguje na svaki akt kojim se narušava samostalnost, objektivnost i nezavisnost
sudova", a planirano je i da sa?ini eti?ki kodeks profesije, sa pravilima ponašanja sudija, od kojih se, sa puno razloga tra?e najviši moralni kvaliteti. Odmah posle osnivanja, Društvo se suo?ilo sa nevi?enim otporom vlade, zvani?nih medija i vladaju?ih politi?kih stranaka. Potpuno suprotno Ustavu, zabranjena je njegova registracija, funkcioneri Društva su razrešavani sudijskih funkcija, njegovi ?lanovi upozoravani i na razne na?ine uznemirivani, sabotirani su i zabranjivani njihovi stru?ni sastanci i okupljanja i td.

Tako se desilo, da ni jedan pokušaj za uspostavljanje nezavisnog sudstva u Srbiji do danas nije uspeo. Sudstvo je danas, kao što je i bilo, verovatno još i u ve?oj meri nego ranije, samo transmisija volje politi?kih centara mo?i. Kao istinsko sudstvo, ono danas ne mo?e da funkcioniše. Prema normativnom okviru, kadrovskom sastavu, odnosu prema vladi i vladaju?im politi?kim strankama, ono nije sposobno da izri?e nezavisne odluke. Nema danas suda u Srbiji, koji bi bio u stanju da presudi objektivno, nepristrasno i nezavisno, ako za sudsku odluku postoji konkretan
politi?ki ili vladin interes.

Tako na primer, va?e?e zakonodavstvo u Srbiji ne garantuje pravo na tzv. prirodnog sudiju, koje podrazumeva da raspore?ivanje sudskih premeta na pojedine sudije i sudska ve?a treba da bude u isklju?ivoj nadle?nosti suda i da se vrši na na?in unapred i apstraktno propisan zakonom ili sudskim poslovnikom (?l. 2. 43. Montrealske deklaracije o sudskoj nezavisnosti). Suprotno tome, u Srbiji je uobi?ajena praksa da se u odre?enim sudskim procesima, krivi?nim i gra?anskim, naro?ito onim politi?ke prirode, prvo traga za pogonim sudijom, i to ne samo u nadle?nom
sudu, ve? širom zemlje, i da se potom "zgodan" sudija jednog suda privremeno premešta (zakon ka?e, "delegira") u drugi sud, da bi obavio postavljeni politi?ki zadatak, sve po nalogu, pod kontrolom i uz saglasnost izvršne odnosno politi?ke vlasti. Javna je tajna, da se i u najobi?nijim procesima u mnogim sudovima sudska ve?a sastavljaju tako da u njima bude zastupljen barem po jedan sudija ?lan neke od vladaju?ih politi?kih partija.

 U pravu Srbije nema ni pravnog pravila koje zabranjuje javno komentarisanje su?enja koja su u toku (sub iudice), naro?ito putem sredstava publiciteta i od strane izvršne i skupštinske vlasti, iako je to pravilo veoma va?na garancija sudske nezavisnosti. Opet suprotno tome, u Srbiji se razvio obi?aj da se tu?eni ili tu?ilac, u procesima sa politi?kom pozadinom i u kojima je anga?ovan interes vlade, još pre sudskog postupka prikazuje javnosti u najgorem mogu?em svetlu, u mnogim slu?ajevima po o?iglednoj i neskrivenoj inicijativi izvršne vlasti i politi?kih
subjekata. To predstavlja opasno prejudiciranje sudske odluke i pritisak na sud, ?ija je du?nost da donese nepristrasnu odluku na osnovu sopstvene ocene ?injenica slu?aja i svog shvatanja zakonitosti, bez ograni?enja, uticanja, podsticanja, pritisaka ili mešanja, neposrednih ili posrednih, sa bilo koje strane i iz bilo kojeg razloga (?l.2.02. Montrealaske deklaracije).

I mnoge druge va?ne garancije sudske nezavisnosti današnje jugoslovensko pravo uopšte ne poznaje. Ono ne sadr?i mehanizme koji obezbe?uju da ?e se izre?ene sudske odluke sigurno izvršavati, odnosno da se ne?e voljom izvršne ili politi?ke vlasti spre?iti njihovo izvršenje; da se obim sudskih nadle?nosti ne?e proizvoljno menjati; da se sudovi i njihove odluke ne?e proizvoljno ukidati i td. Isto tako, va?e?e pravo u Srbiji ne garantuje materijalni polo?aj suda i sudija (plate, stanovi i sl.), ve? su ta pitanja prepuštena da ih od slu?aja do slu?aja rešavaju organi izvršne vlasti. Sudski bud?et je samo stavka opšteg dr?avnog bud?eta, koji se formira i troši bez ikakvog uticaja sudske vlasti, a plate sudija nisu zagarantovane i unapred poznate, ve? zavise od raspolo?enja vlade i mogu biti proizvoljno smanjivane ili pove?avane odlukama ministra pravde.

Neke pravne garancije sudske nezavisnosti u Srbiji formalno postoje, ali nemaju nikakvu prakti?nu vrednost, ?ak i kad su date u ustavima, jer nisu uopšte ili nisu dosledno sprovedene u pravnom sistemu i pravnom poretku ili su anulirane drugim pravnim i politi?kim merama i ustanovama.

Tako na primer, ustavno na?elo podele vlasti (?l. 12. Ustava SRJ), koje je osnovna pretpostavka za izgradnju nezavisnog sudstva, predstavlja još uvek samo praznu ustavnu deklaraciju bez ikakvog prakti?nog zna?aja. To na?elo u Srbiji nije sprovedeno ni na normativnom planu, jer novi zakoni o organizaciji sudova i sudskim procedurama još nisu doneti, odnosno stari zakoni nisu usaglašeni sa novim ustavom. Zbog toga sudstvo u Srbiji i danas funkcioniše po pravilima bivše socijalisti?ke dr?ave i u skladu sa principom "jedinstva vlasti". Sud se nije formirao ni kao posebna, ni kao nezavisna vlast, ve? se u njegov rad u velikoj meri i otvoreno meša izvršna vlast.
Uprkos fundamentalnoj promeni koju je na?elno doneo Ustav, staro stanje se svesno zadr?ava i produ?ava, o ?emu svedo?i ?injenica da se ve? više od sedam godina od proglašenja novog Ustava SRJ mnogi savezni zakoni, preuzeti iz pravnog sistema bivše dr?ave i ra?eni prema Ustavu SFRJ iz 1974. godine i danas primenjuju, iako su u suprotnosti sa novim Ustavom i na?elom podele vlasti.

Velika politi?ka manipulacija sudstvom u Srbiji desila se u vreme izbora za lokalne skupštine 1996. god. na kojima je u Beogradu i u ve?em broju drugih gradova pobedila opoziciona izborna koalicija "Zajedno". Iako je vlast ve? bila priznala izborni poraz u tim gradovima8, zapo?et je pokušaj da se sudskim postupcima preina?i volja bira?a i da se tako popravi šteta za vladaju?u stranku. Posle završenih izbora Socijalisti?ka partija Srbije je podnela veliki broj prigovora na izborni postupak zbog razloga koji ni?im nisu bili dokazani ili su bili takvi da nisu mogli uticati na ishod izbora, pa kada je te prigovore zbog toga izborna komisija odbila, SPS je izjavila ?albe nadle?nim opštinskim sudovima9. U o?iglednoj ?elji da udovolje zahtevima vlasti, naro?ito su se istakli Prvi opštinski sud u Beogradu, sa predsednikom Dragoljubom Jankovi?em (u to vreme ?lanom politi?ke stranke koju vodi supruga Slobodana Miloševi?a) i Vrhovni sud Srbije, kao drugostepeni sud, sa privremenim vršiocem du?nosti predsednika suda, Balšom Govedaricom. Po?eli su neshvatljivi i o?igledno pristrasni sudski postupci poništavanja izbora, koji su jasno ukazivali da su sudovi stupili u otvorenu slu?bu aktualne vlasti10. To je naišlo na reakciju gra?ana u mnogim gradovima Srbije11, na otpor nekih sudija12 i nezadovoljstvo me?unarodne zajednice. Uvidevši da ovim putem ne mo?e do?i do cilja, Slobodan Miloševi? je popustio unutrašnjim i spoljnim pritiscima i pristao na intervenciju OEBS. Misija OEBS na ?elu sa g. Filipom Gonzalesom je našla, pored ostalog, "da sudovi u Srbiji nisu pokazali volju da utvrde ?injeni?no stanje, ve? su sasvim olako poništavali izbore i volju hiljada gra?ana". Misija OEBS je predlo?ila da se
na?e "pravni na?in da se obesna?e sudske odluke kojima su poništeni izbori i da bi napredak mogao biti postignut odlukom Saveznog ustavnog suda, koji bi se pozvao na ?l. 25. Pakta o gra?anskim i politi?kim pravima (koji je Jugoslavija ratifikovala)". Me?utim, Slobodan Miloševi? se odlu?io za drugi put: naredio je da se donese tzv. lex specialis13 kojim je priznao pobedu opozicije na spornim izbornim mestima, ali u isto vreme do kraja ponizio "svoje sudstvo", ne dozvoljavaju?i mu da ispravi greške koje je po njegovom nalogu napravilo. Sudovi u Srbiji, me?u njima posebno beogradski, bili su javno i definitivno kompromitovani.

Ovaj primer jasno ukazuje kako vlast u Srbiji ima lak pristup sudovima i kako sudovi izvršavaju naloge vlasti ne vode?i ra?una o svom autoritetu i svojoj odgovornosti. Glavni uzrok ovog stanja le?i u tome što je rukovodstvo sudske vlasti formirano od pripadnika re?ima kojem otvoreno slu?i i od kojeg o?ekuje nagrade14. I tako je u ovom slu?aju i bilo: predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, Dragoljub Jankovi? (sada ?lan Glavnog odbora JUL) postavljen je u 1998. god. za ministra pravde Srbije, a Balša Govedarica za predsednika Vrhovnog suda Srbije, i te funkcije vrše još i danas.

 Ni na?in izbora i razrešenja sudija u Srbiji, nije adekvatno ure?en propisima Zakona o sudovima i dodatno, mimo propisa, izvitoperen u praksi, ne pru?a nikakve garancije sudskoj nezavisnosti, ve? sasvim suprotno, omogu?uje nesmetano mešanje nesudskih vlasti u sudsku delatnost. Izbori i razrešenja sudija se obavljaju u Narodnoj skupštini, na predlog u ?ijem formiranju zna?ajnu ulogu imaju mišljenje i inicijativa ministra pravde i materijal prikupljen iz politi?kih izvora. To izborima i razrešenju sudija daje karakter ?istog politi?kog ?ina koji zavisi jedino od volje izvršne vlasti i vladaju?ih politi?kih stranaka. Odluka o izboru i razrešenju sudije je u rukama skupštinske ve?ine kojom diktira Vlada i dominantna politi?ka partija, pa zbog toga nema kandidata koji ?e biti predlo?en i izabran za sudiju, ako je pokazao ikakve znake nelojalnosti izvršnoj i politi?koj vlasti, kao što nema ni sudije koji voljom skupštinske ve?ine ne?e biti razrešen, ako je prema tim vlastima pokazao bilo kakvu neposlušnost i nepokornost. Ocena politi?ke podobnosti kandidata pri izboru i u postupku razrešenja sudija, iako propisima formalno nije predvi?ena, u praksi se vrši i prvenstveno uzima u obzir, mnogo više nego stru?nost kandidata. Potpredsednik republi?ke Vlade i lider desni?arske Srpske radikalne stranke, dr Vojislav Šešelj se krajem 1998. god.u Narodnoj skupštini javno zalagao da se sudije biraju samo iz reda politi?kih stranaka koje imaju svoje predstavnike u skupštini, i to srazmerno broju poslanika koje te politi?ke stranke imaju u skupštini. Ova instrukcija potpredsednika Vlade, postala je opšte prihva?ena u praksi. Da bi se obezbedila politi?ka ravnote?a sudskog kadra postalo je pravilo da se krajem svake godine vrše masovni izbori sudija15, ?ak i preko broja sudija koji je svojevremeno utvr?en posebnom odlukom Skupštine, a prema izjavama predsednika nekih sudova, o svakom prijavljenom kandidatu Ministarstvu pravde mora biti dostavljena i karakteristika odre?ene politi?ke stranke16. Tako je, suprotno Ustavu, uvedena otvorena diskriminacija prema politi?koj pripadnosti kandidata za izbor u sudijsko zvanje. Podaci o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u redovima sudija, govore i o diskriminaciji po drugim
kriterijumima.

 Na poslednjoj sednici Skupštine Republike Srbije od 21. decembra 1999. god. razrešeni su sudijske du?nosti trojica sudija: dr Zoran Ivoševi?, sudija Vrhovnog suda Srbije, Slobodan Vu?eti?, sudija Ustavnog suda Srbije i Bo?idar Prelevi?, sudija jednog od beogradskih opštinskih sudova. Ta razrešenja potvr?uju tvrdnje iz prethodne ta?ke. Jedini "greh" tih sudija bio je u tome što se nisu slagali sa re?imom i što su javno kritikovali njegovu politiku, naro?ito u oblasti pravosu?a. U obrazlo?enju predloga za razrešenje napisano je da su te sudije izra?avali javno neslaganje sa odre?enim aktima zakonodavne i izvršne vlasti, i da su zbog toga narušili "ustavnu poziciju sudske vlasti, kao i sam ustavni princip podele dr?avne vlasti"17. Prema ovome, pripadnici "sudske vlasti" se uvek moraju saglašavati sa aktima drugih vlasti i nikako ih ne smeju kritikovati, ?ak ni u slu?aju kad se tim aktima grubo krši Ustav i ignorišu osnovna ljudska prava. U stvari, osnovni "greh" ovih sudija bio je u tome što su bili osniva?i Društva sudija Srbije i što su se zalagali za nezavisno sudstvo.

Osim ovih, u Srbiji je u poslednje vreme bilo i drugih masovnih razrešenja sudija. Na sednici Narodne skupštine od 9. novembra 1999. god. razrešeno je 21 sudija sa Kosova "u skladu sa Uredbom o primeni Zakona o radnim odnosima za vreme ratnog stanja", iako u to vreme te uredbe nisu imale nikakvu pravnu snagu.

 Sliku o degradaciji sudstva u Srbiji treba dopuniti i ?alosnim stanjem koje, posle donošenja republi?kog Zakona o univerzitetu, vlada na pravnim fakultetima u zemlji, koji školuju budu?e sudije. Kao i sud, te je škole zauzeo re?im, na najgrublji na?in sa njih je proterao skoro sve nastavnike koji se sa politikom re?ima ne sla?u i misle druga?ije, doveo "svoje ljude", pedagoške i nau?ne mediokritete, i na taj na?in ozbiljno ugrozio civilizacijsku budu?nost univerzitetske nastave i obrazovanja. Umesto slavnih pravnika, kakve je Srbija oduvek imala, sada na njenim pravnim fakultetima pravo predaju islu?eni policajci, od re?ima otpisani, ali ipak za re?im zaslu?ni ljudi i ambiciozni politi?ki lideri, koji sa Univerzitetom, univerzitetskom nastavom i naukom nemaju skoro nikakve veze18. Treba imati u vidu da ?e ova okolnost zna?ajno usporiti proces konstituisanja nezavisnog sudstva i kad jednoga dana taj program do?e na dnevni red"

navodna teroristicka grupa "Osa"je optuzena za terorizam ,i produzen je pritvor od strane javnog. Vojni sud je odbacio zalbe advokata, stavlja im se na teret da su planirali ubistvo  Slobodana Milosevica i generala VJ.

Istrazni  sudija  Okruznog suda u Beogradu je  predao tuziocu spise u vezi organizacije" Pauk" na dalje postupanje, stavljajuci im na teret da su spijunirali i ubijali  na Kosovu za vreme rata,i  da su umesani  u masakr 1.200 Muslimana u Srebrenici 1995 godine. Braniocima grupe"Pauk" je privremeno zabranjeno  razmatranje spisa jer to nalaze  bezbednost zemlje.

Dejan Stankovic(31) iz sela Slatina kod Bora je spalio zastavu, osudjen je na 7 meseci zatvora, pravdao se da je bio pijan ,da nije bio protiv rezima. (Ovaj slucaj jos nije dovoljno rasvetljen).

Serija sudskih procesa medijima i zbog kazane reci, koja se nastavlja i u februaru, ukazuje da se kriza u sudskom i pravosudnom sistemu produbljuje.

Studenstka organizacija"Otpor"je podnela tuzbu sudu  protiv glavnog i odgovornog urednika lista "Lid" Gornji Milanovac i novinara ovoga lista, zbog teksta kojim se asocira ova organizacija sa Hitlerovom omladinom. Pravnici ocenjuju da je Vojislav Seselj  pocinio krivicno delo preteci novinarima za sta sleduje kazna  od 6 meseci do pet godina zatvora. DS zahteva obnovu  sudjenja Goranu Vesicu clanu glavnog odbora DS Uzice koji je prethodno osudjen na dve  godine zatvora. 21 februara Haski tribunal je saopstio da je doslo do prosirenja  Optuznice protiv  Slobodana  Milosevica .

"Infostan" je najavio 29.000 utuzenja onih  koji nisu platitili svoja dugovanja. Postavlja se pitanje kako ce gradjani da plate svoja dugovanja prema drzavi ako ona ne isplacuje svoje obaveze prema njima (penzije, plate, itd).
 

V. Proizvoljno mesanje u porodicni i licni, privatni  zivot, stan, prepisku, napadi na cast i ugled.

Fond za razvoj demokratije je jos 1993 godine saveznom ustavnom sudu predlozio pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredjenih clanova zakona o osnovama sistema drzavne bezbednosti i zakona o unutrasnjim  poslovima  Srbije , i tek sada je ovaj sud doneo odluku da odrzi raspravu.

Prenosimo dalje pravno obrazlozenje ove materije  koje ja dao Fond Za Razvoj Demokratije         18 februara 2000 godine:

" Kao i u razvijenim zemljama, u Jugoslaviji je garantovana nepovredivost privatnosti, odnosno tajnosti: telefonskih razgovora, faks poruka, pisama, e-mail poruka i komuniciranja preko Interneta. Pored toga, graðanima je garantovana i zaštita od drugih vidova prisluškivanja: praæenje kretanja i prisluškivanje putem mobilnih telefona, prisluškivanje preko faks-aparata, prisluškivanje preko mikrofona na kompjuterima i sl.

a.      Clanom 32. Ustava SRJ i èlanom 19. Ustava Srbije graðanima se garantuje nepovredivost i tajnost pisama i drugih sredstava opštenja. Samo u sluèajevima kada je to neophodno za voðenje kriviènog postupka ili za odbranu SRJ dopušteno je odstupanje od naèela nepovredivosti komuniciranja i to samo na osnovu odluke SUDA.

b.      Clanom 8. Zakona o PTT uslugama organizacije pri vršenju PTT usluga duzne su da obezbede nepovredivost tajne poštanskih pošiljaka i telegrafskih i telefonskih saopštenja. Na ovaj naèin PTT organizacije odgovaraju i za legalnost rada svih drugih drugih organizacije kojima omoguæavaju pruzanje usluga fiksne i mobilne telefonije (Internet provajderi, Mobtel.
Promonte...).

c.      Zaštita privatnosti garantovana je i zaštiæena i èlanom 195. Krivicnog zakona SRJ i clanom 70. Kriviènog zakona Srbije. Ovim èlanovima predviðena je kazna do tri godine za sluzbeno lice, koje neovlašæeno prisluškuje ili tonski snima razgovor ili izjave koje mu nisu namenjene.
Pored toga, predviðena je i kazna zatvora do jedne godine za graðane, koji neovlašæeno prisluškuju i tonski snimaju razgovore ili izjave koje im nisu namenjene.

Iako, su ustavne i zakonske garancije zaštite privatnosti jasne, nije nam poznato da je poslednjih deset, dvadeset... godina bilo koji sud u Srbiji doneo odluku: da se neko prisluškuje; da se nekome snimaju telefonski razgovori; da se nekome otvara pošta; da nekome skidaju faks poruke; da se nekome menjaju tonske poruke i naredbe na faksu; da se nekome upada u
komjuter radi uništenja preuzimanja, menjanja ili uništenja podataka; da se nekome upada u kompjuter radi ubacivanja virusa, radi slanja poruka ili virusa na e-mail adrese koje se nalaze u kompjuteru i sl.

Sudska odobrenja bila su nepotrebna i suvišna jer postojeæi Zakon o drzavnoj bezbednosti i Zakon o unutrašnjim poslovima dopuštaju neogranièenom broju neovlašæenih lica da krše osnovne ustavne odredbe, a time i zakone koji garantuju ili štite privatnost. To su bili razlozi da je FOND ZA RAZVOJ DEMOKRATIJE, još pre šest godina pokrenuo postupke pred Saveznim i
Republièkim ustavnim sudovima u cilju poništaja neustavnih odredbi ovih zakona. Nakon pet bezuspešnih pokušaja da Savezna skupština, u okviru svoje ustavne nadleznosti i obaveze, promeni savezni Zakon o osnovama drzavne bezbednosti, Savezni ustavni sud je odluèio da prihvati predlog FONDA ZA RAZVOJ DEMOKRATIJE od 15.10.1993. pa je za

24. februar 2000. zakazao JAVNU RASPRAVU.

Po okonèanju Javne rasprave oèekuje se da Savezni ustavni sud proglasi neustavnim èlan 24. Zakona o drzavnoj bezbednosti, koji veæ više godina onemoguæava ostvarivanje i zaštitu nepovredivosti privatnosti, odnosno onemoguæava primenu Ustava SRJ, Ustava Srbije, Zakona o PTT uslugama,Krivièni zakon SRJ, Krivièni zakon Srbije...).

Odluka Saveznog ustavnog suda postaje posebno znaèajna zbog enormnog korišæenja mobilnih telefona i Interneta za privatne i poslovne potrebe. Korišæenje mobilnih telefona (èak i iskljuèenih) za prisluškivanje i lociranje polozaja gde se ti telefoni nalaze kao i neovlašæeni upadi u u kompjutere došli su do posebnog izrazaja tokom 79 dana agresije i bombardovanja Srbije od strane NATO-a.

Upad i zaštita od upada u kompjutere

a.      Od trenutka povezivanja sa Internet provajderom stvara se moguænost neovlašæenim licima da dopru do sadrzaja podataka na kompjuteru koji je u tom trenutku na mrezi. Pored upada u kompjuter, programiranog od strane autora kompjuterskih programa, u poslednje vreme èesti su sluèajevi upada u kompjutere i drugih lica koja se povezuju sa Internetom putem modema i obiène telefonske linije. Upadi se vrše korišæenjem tzv. “rupa” odnosno slabih taèaka operativnih sistema (Windows, Windows NT, Unix itd.), do kojih se dolazi preko programa i uputstava za razbijanje zaštite operativnih sistema koji se mogu naæi na hakerskim sajtovima. Ulaskom u tuði kompjuter neovlašæeno lice moze: koristiti zakupljeno vreme na Internetu; preuzeti ili brisati kompletni sadrzaj podataka na kompjuteru; preuzeti kompletnu listu
lozinki i korisnièkih imena, što mu omoguæava korišæenje usluga raznih komercijalnih provajdera i druge servise koje plaæa korisnik; preuzeti moguænost davanja bankarskih naloga za razna plaæanja sa raèuna korisnika; moguænost ubacivanja virusa, jednokratnih ili "trojanskih”; moguænost automatskog slanja virusa ili poruka na sva korisnièka imena iz kompjutera;
moguænost aktiviranja mikrofona ugraðenih na modernijim monitorima u cilju prisluškivanja i snimanja razgovora...

b.      Obzirom da je veæina korisnika Interneta nedovoljno struèna ovi upadi ostaju potpuno neopazeni. Da bi se korisnici zaštitili od ovakvih upada, buduæi da svaki operativni sistem ima svoje slabe taèke, èak i Linux, postoje programi koji nadgledaju komunikaciju kompjutera sa mrezom, i to u oba smera, dajuæi pritom korisniku opciju (Firewall) da dopusti ili ne dopusti izvršenje odreðenog “naloga” sa mreze. Ovi programi mogu da se “nauèe” da ubuduæe odreðene operacije prihvate, a druge blokiraju. Takoðe postoji moguænost da se svaki pokušaj izvršenja sumnjivih naloga, osim blokiranja izvršenja, zabelezi u posebnom fajlu, zajedno sa vremenom i
Internet adresom kompjutera sa koga je pokušan upad (èime se obezbeðuje i dokaz). Nakon dobijanja adrese, koja moze biti npr: 193.203.8.5, preko javno  dostupnog servera na Internetu (RIPE), mogu se dobiti podaci o kompjuteru sa koga je došao neovlašæen upad, odnosno mogu se dobiti i podaci o licu koje je odgovorno za taj “domen”.

c.      Sliènim upadima moguæe je skidanje faks poruka kao i slušanje i snimanje telefonskih razgovora. Mobilni telefoni, èak i kada nisu povezani sa drugim telefonima, mogu biti korisni za prisluškivanje, snimanje razgovora i otkrivanje polozaja gde se nalazi.

Na kraju, proglašavanjem èlana 24. Zakona o drzavnoj bezbednosti neustavnim,stvara se moguænost ostvarivanja ustavnih garancija i zaštite privatnosti uz kaznjavanje privatnih ili sluzbenih lica kada neovlašæeno ugrozavaju privatnost ili tajnost rada i poslovanja nekog lica.

            Od upada iz inostranstva, programiranim i smeštenim u operativne sisteme, ne postoji zaštita. U ovom sluèaju najbolje je izdvojiti komuniciranje sa Internetom na poseban kompjuter (na kome se ne nalaze baze podataka, korisnièka imena, lozinke i sl.) ili za Internet komunikaciju
koristiti izdvojenu disketu sa posebnim programom za komuniciranje i zaštitu od virusa i nezeljenih upada.

Od upada drugih lica moguæa je zaštita korišæenjem odreðenih programa i posebno pokretanjem kriviènih i drugih postupka protiv PTT-a, Internet provajdera, lica koja vrše upad. Suzbijanju nelegalnih upada doprinelo bi i javno objavljivanje imena provajdera preko kojih se vrše ovi upadi."

Prema Milenku Radicu advokatu, suprotno Ustavu o ovim pitanjima odlucuju neovlascena lica a da nikome ne plolazu racuni i niko ih ne kontrolise

Zloupotrebe elektronske poste DSS se desila 4 februara, neko je  poslao poruku sa tekstom"vidimo se u cituljama", preko Beotela. Slicno se dogodilo novinskoj agenciji Sense, sto je zloupotreba  interneta u politicke svrhe. Moguca su kradje tudjeg vremena tvrdi Eunet.

Umnozavaju se napadi na integritet, klevete i uvrede. Studentski pokret"Otpor" tuzio je sudu  glavnog i odgovornog urednika lista "Lid" Gornji Milanovac i novinara ovoga lista, zbog teksta kojim se asocira ova organizacija sa Hitlerovom omladinom.

SPO  je izdao 14 februara saopstenje  prema kome je obijen stan  gradskog sekretara za informisanje Ljiljane Sop u subotu 12 februara Provalnici su u stanu Ljiljane Sop ispreturali sve stvari, odneli televizor,  telefonski aparat, pasose svih clanova porodice i pokusali da zapale stan u  kome se nalazi veliki broj knjiga. Policija je izvrsila uvidjaj i na tome je  sve stalo. Ovo je u kratkom vremenskom razmaku vec treci  slucaj provale u stanove istaknutih clanova Srpskog Pokreta Obnove i  funkcionera Skupstine grada.  Stan gradonacelnika Beograda Vojislava Mihailovica obijen je 17. decembra, a  stan clana Predsednistva SPO-a i gradskog odbornika dr Gvozdena Rosica 22.  decembra prosle godine.SPo saopstava:" Pretpostavljamo da  provalnici na specijalnom zadatku, kao ni u ranijim slucajevima krivicnih  dela prema clanovima SPO-a, nece biti otkriveni.

Obavestavamo da su u februaru u vise navrata nepoznata lica ulazila u stanove nasih funkcionera:ing. Mihajla Pavlica iz Banatskog Despotovca, Miodraga Djordjevica iz sela Stanjinac kod Knjazevca i Miodraga Dimitrijevica iz Petrovca na Mlavi.
 

VI. Samovoljno pritvaranje i zadrzavanje u zatvoru

Prilikom protesta vise desetina Beogradjana 6 februara u centru grada trazeci vanredne izbore u Kolarcevoj ulici je automobil uleteo u kolunu,tom prilikom je vozac  izasao i udario dva  samara clanovima obezbedja "Protest plus", tada je intervenisala policija i privela dva clana obezbedjenja Zorana Zivojinovica i Branislava Kozomaru. Zivojinovic je ubrzo pusten a u policijskoj stanici je zadrzan Kozomara.

Regionalni odbor DHSS saopstava da je  u Kragujevcu 10 februara policija privela predsednika MOO Batocina i clana Odbora ,zato sto  su gradjanima delli list stranke "Demohriscanin" AKTIVISTA "OTPOR""- A je  PRIVEDEN ZBOG posedovanja KALENDARA sa znakom "Otpor"u NOVOM Sadu 13 februara .Policija je 13 februara oduzela u centru Vojvodina dvojici delegata vojvodjanskih politickih stranaka  stranacki  materijal ,i psovala ih.

VII. Sloboda izrazavanja i govora

8 februara je pocelo sudjenjue u Kragujevcu pred Opstinskim sudom listu"Lid",protiv cijih urednika je podnelo tuzbe 12 aktivsta  Studentskog pokreta"Otpor" zbog sirenja"laznih vesti ,kleveta putem stampe",glavni pretres zakazan za 14 april, inkriminisani teskt objavljen  23 septembra 1999 godine, kazano"da aktivsti Pokreta "Otpor"se ponasaju kao fasisti  pre 70 godina sto su nosili crne kosulje i dizali desnu ruku u znak pozdrava".

 31 januara je odrzan protestni skup Nezavisnog udruzenja novinara u 12 o5 casova na Trgu Republike u Beogradu  pored spomenika Nusicu, bice odrzavan svakog ponedeljka. Na jednom"stubu srama" su ispisana imena sudija koja su medija kaznile preko Zakona o informisanju. NUNS - protest .Vise desetina novinara nezavisnih i privatnih medija okupilo se na protestu u organizaciji Nezavisnog udruzenja novinara Srbije, kod Nusicevog spomenika na  Trgu Republike, kako bi ponovili zahtev za ukidanje Zakona o informisanju, protestujuci protiv njegove primene, pretnji novinarima i bojkota kojem ih
izlazu drzavni organi. U ime NUNS-a je govorila Natasa Bogojevic, koja je  saopstila imena sudija koji su u proteklih mesec dana presudili po Zakonu o informisanju:

"Od nasih susreta pre mesec dana jos cetiri sudije je upisalo svoje ime u istoriju bescasca. To su: Miladin Ugljesevic koji je u Novom Sadu izrekao kaznu NIN-u, Jasna Ocajev koja je osudila "Danas", Branislav Gudovic koji je izrekao presudu Studiju B i Svetlana Mirkovic Disic koja je osudila "Vecernje Novosti".

Na protestu su govorili direktor Studija B, Dragan Kojadinovic, glavni urednik dnevnika "Danas", Grujica Spasovic, i glavni i odgovorni urednik NIN-a, Stevan Niksic, koji je izmedju ostalog rekao da znaju svi da je Zakon o informisanju nakaradan, ali da nije samo problem u zakonu nego u rezimu koji je stvorio ovaj zakon, te da je problem mnogo ozbiljniji i slozeniji.

Clan Izvrsnog odbora NUNS-a, Filip Mladenovic, izveo je na kraju protesta simbolicnu akciju za slobodu medija u Srbiji. On je stajao iza gvozdenog okvira vrata sa resetkama, na kojem je bila fotografija lidera radikala i potpredsednika Vlade Srbije Vojislava Seselja sa uperenim pistoljem, a onda je te "zatvorske resetke" demonstrativno bacio citirajuci clanove 45. i 46. Ustava Srbije kojima je garantovana sloboda javnog izrazavanja i informisanja. Protestni skupovi NUNS-a odrzavaju se svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu.

1 febuara Vece za prekrsaje u Leskovcu je potvtrdilo presudu "Novinama vranjskim" list sa 600.000 a gl. i odg urednika  sa 200.000 dinara, zato sto su prenele saopstenje Helsinskog dobora Srbije.1 februara opet su  zaplenjeni primerci nedeljnika  REPORTER na granici Srbinje i Crne Gore. NUNS je izdao saopstenj kojim protestvuje povodom odbijanja da se izdaju vize za 27 stranih novinara koji su  trebali da prisustvuju svecanosti povodom obelezavanja Dana Novog Sada. Novinarska nagrada "Jug Grizelj" za 1999 godinu dodeljena je kolumnisti nedeljnika" Vreme" Teofilu Pancicu.
 

Taksom na brojilo se placa doprinos za RTS oko 33 milona Dem svakog meseca,sto je protivno zakonu..

Stevan Niksic gl. i odg. urednik NIN-a na sudjenje pred Opstinskim sudijom za prekrsaje Novi Sad po Zakonu o javnom informisanju  po tuzbi prof dr Dragana Milkova, sa Pravnog fakulteta  Novi sad, sto je navodno izneo neistine."NIn"  se pravda da nije imao nameru da klevece nego samo da iznse svoj stav o odlasku mladih strucnjaka. Najnovija zrtva je "NIN", osuden zato sto je verodostojno preneo razgovor sa jednim uglednim pravnim strucnjakom. Logicno se onda namece pitanje da li zakonodavac ocekuje od sredstava informisanja da iskrivljuju iskaze svojih  sagovornika ne bi li ih upodobili nacinu na koji vlast tumaci stvarnost. Prostije receno, propisuje li zakonodavac medijima da lazu?

dr V Seselj je porucio 10 februara novinarima da nece preziveti njihovu likvidaciju i da vlast mora adekvatno dogovoriti na drzavni terorizam Zapada, tvrdeci da je  Bulatovica  ubio Zapad.14 februara uvece obijene su prostorije redakcije "Vranjskih novina', odnet kompjuter se skenerom, dokumentacija i faks.

Prema organizacijama za zastitu ljudskih prava, jedan od osnovnih izvora drzavnih prihoda postali su sudovi za prekrsaje. Zakon o informisanju  Republike Srbije nije nista drugo do, jezikom socijalistickih planera  receno, strateski pravac rasta priliva budzetskih sredstava. Samo tokom  prosle godine, u republicku kasu se na taj nacin slilo vise od devedeset  miliona dinara, sa koliko su oglobljeni razni mediji na srpskom jeziku i
stamparija "ABC Grafika".

U petak 18 februara u 12 casova u prostorijama Zelene stranke u Palati"Beogradjanka" Pokret za satitu ljudskih prava je odrzao Konferenciju za novinare sa temom: Godisnji izvestaj Pokreta  o stanju ljudskih prava u 1999 godini. Iako su na listi govornika bili pored Tomislava Krsmanovica predsednika  i : dr. Branislav Pavlovic ,javni radnik, predsednik Napredne stranke; Jelena Vukovic, sociolog ,predsednik Zelene stranke; dr.Mioljub Nikic, profesor Prirodno-matematickog fakulteta, predsednik Radikalne stranke ujedinjenja; dr.Misa Djuric, predsednik Nezavisnog sindikata penzionera; Bata Ingnjatijevic, ekonomista, clan Upravnog odbora Udruzenja za povracaj oduzete imovine, mr. Miroslav Kostic, romansijer i predsednik Svesrpskog saveza i , i drugi obrazovani i umni ljudi, nije dosao nijedan od pozvanih novinara. Mi smo poslali faksove, odneli licno, poslali e-mail poruke na adrese   tridesetak  medija, mahom nezavisnih ili polunezavisnih, napominjemo da se u Palati" Beogradjanka"  nalaze takva nezavisna  medija kao sto su Studio  B, Radio2 B92, Radio Index, Blic, nijedan od njihovih
novinara nije dosao.

Umesto Konferenecije za stampu prisutni su porazgovarali na temu ociglednog totalnog bojkota nase organizacije od strane nezavisnih medija i uskracene nam slobode informisanja, i usaglasili  se da saopste javnosti sledece:

.Uzroci nedolaska novinara bi mogli biti  sledeci:
-prethodni dan je odrzan IV Kongres SPS sto bi moglo spreciti novinare da dodju
-strah novinara i urednika od vrlo skakljive teme"ljudska prava"
-uticaj na nezavisna medija od strane koalicije na vlasti i pojedinih stranaka i organizacija, koja su se zatvorila u svoje
uskostranacke i klanovske urednicke atare, a gde nas Pokret nema pristupa
-predrasude prema nasoj organizaciji koja je godinama ogovarana i obaran joj lazima i intrigama ugled i prestiz
-prisutni su se usaglasili da nema adekvatnog interesa za prava Srba u Srbiji, cime se pre svega bavi ovaj Izvestaj ( jer nam se obracaju zalbama najvise gradjani uze Srbije, ali se mi zalazemo za prava svih gradjana vez obzira na njihovu etnicku pripadnost), ni u zemlji, pogotovu van nje.
-ne postoje u pravom smsilu reci nezavisna medija, koja su otvorena za sva vidjenja, nazalost jos uvek postoje zabranjene licnosti, organizacije i teme
-ljudska prava su jos uvek tabu tema i ova oblast je jos uvek pod zabranama
-ocigledno da postoje crne liste za nastupe na medijima,  Pokret za zastitu ljudskih prava je jos uvek pod skoro apsolutnom medijskom blokadom iako obavlja drustveno vrlo znacajan i koristan posao.(Kakav je to visestranacki sistem gde pojedine stranke nemaju pravo da obznanjuju svoje stavove?).

Dodajemo da se nasa saopstenja skoro nikad ne objavljuju,  nase pres konferenecije su bojkotovane, nase eksperte nikada medija ne pozivaju da javnosti predoce svoja vidjenja., nase ispravke i replike na napade na nas preko medija nikad se ne
objavljuju. Nedavno je T.Krsmanovic u Parlamentu Danske u Kopenhagenu dobio znacajno medjunarodno priznanje, skoro nijedan list to nije hteo da objavi. Ne mozemo se sloziti sa pravdanjima za ovakav ignorantski stav da smo mala stranka, da ne
pokrecemo znacajne teme, jer se o necijim porukama i vaznosti ne moze presudjivati u zatvorenim klanovskim redakcijama, ili putem carsijskih ogovaranja, nego takvu procenu treba prepustiti citaocima, slusaocima i gledaocima.

Mi smo  pod totalnim informacionim sankcijama i blokadom , pa i kada se radi o tzv.nezavisnim medijima, zato sto govorimo istinu o ljudskim pravima, na jedan posten i otvoren nacin, bez dlake na jeziku i bez ulepsavanja.

Zahtevamo od tzv. nezavisnih medija da prestanu da nas ignorisu ,da krse nasa elementarna prava na slobodu informisanja, i da nam omoguce da komuniciramo sa javnoscu.

U februaru su nastavljeni sudski procesi zbog verbalnog delikta. Narocito su bile brojne reakcije povodom sudjenja Dusanu mihajlovicu , predsedniku ND.

Fond za humanitarno pravo "smatra da je krivicni progon Dusana Mihajlovica, predsednika Nove demokratije, motivisano iskljucivo politickim razlozima i da predstavlja jos jedan cin zastrasivanja politickih neistomisljenika od strane rezima u Srbiji.
Povodom izjave predsednika Nove demokratije Dusana Mihajlovica u emisiji
“Ko nam je kriv”, emitovane 22. februara na televiziji Studio B, Trece opstinsko javno tuzilastvo u Beogradu podnelo je optuzni predlog protiv ovog opozicionog lidera. Optuzni predmet podnet je Trecem opstinskom sudu u Beogradu zbog krivicnog dela sirenja laznih vesti iz clana 218 Krivicnog zakona Republike Srbije. Krivicni zakon Republike Srbije predvidja za ovo krivicno delo maksimalnu kaznu zatvora do tri godine. U emisiji se Mihajlovic osvrnuo na nedavno odrzani Kongres Socijalisticke partije Srbije, kritikovao rad predstavnika vlasti i izneo sopstvena politicka gledista i uverenja. Podnosenjem optuznog predloga protiv predsednika Nove demokratije, Trece opstinsko javno tuzilastvo suspendovalo je ustavom zagarantovane slobode javnog izrazavanja i misljenja. Clanovi 35 i 39 Ustava SR Jugoslavije garantuju slobodu javnog izrazavanja misljenja, slobodu govora i slobodu javnog istupanja, dok Ustav Republike Srbije clanom 45 bez ogranicenja
jamci slobodu javnog izrazavanja misljenja. Fond za humanitarno pravo smatra da je odluka javnog tuzilastva da podnese optuzni predlog protiv Mihajlovica iskljucivo politicki je motivisana i da predstavlja ponovo uvodjenje verbalnog delikta radi zastrasivanja i kaznjavanja politickih neistomisljenika. Krivicni progon Mihajlovica ukazuje da rezim nece dozvoliti svojim politickim protivnicima da u izbornoj godini nesmetano izraze politicke programe i postenom predizbornom kampanjom "

Tako saborna narodna stranka u svome saopstenju od 26 februara ovim povodom tvrdi da je doslo do restitucije verbalnog delikta. SPo poziva na otpor.

Ne mozemo se sloziti da je na delu restitucija verbalnog delikta, to bi znacilo da ga ranije ni bilo, sto je potpuno netacno. Verbalni delikt postoji od kako postoji ovo drustvo, nikad nije ni bio ukinut. Nekad je vise upraznjavan nekad manje. Ali je sustina u tome da se on retko kada otvoreno upraznjavao. Nego se ukrivao "ugrozavanjima bezbednosti""terorizmom""klevetama""dusevnim oboljenjem", ili jednostavno neopostojecim krivicnim delima i primenom montiranih sudskih procesa. Sada su ucestala ovakva sudnjenja sa ciljem zaplasivanja. Sto je dokaz da se klima pogorsava i nastavlja lov na devijantne.

Krajem februara je formiran Komitet intelektualaca za odbranu "Novosti" : Vise od 20 akademika, univerzitetskih profesora, kulturnih i javnih licnosti, formiralo je Komitet intelektualaca za odbranu kompanije "Novosti" i lista "Vecernje novosti", u znak podrske "nezavisnoj i vanstranackoj" poziciji te novinske kuce, javlja Beta. Komitet u svom saopstenju navodi da je na "mnoge adrese i do mnogih licnosti javnog i kulturnog zivota" usmeno stigla vest da je "vec pripremljena otmica Kompanije 'Novosti' AD". Prema nezvanicnim informacijama, "Novosti" bi uskoro bile pripojene saveznoj novinskoj kuci "Borba", ponistavanjem vlasnicke transformacije obavljene 1991. godine.

U saopstenju "Komiteta intelektualaca za odbranu 'Novosti'", navodi se da je zamisao o svojevrsnoj pomoci toj kompaniji i njenom maticnom listu "formulisana u razgovorima" sa redakcijom "Vecernjih novosti", u kojima je izrazena zabrinutost za sudbinu "najtiraznijeg dnevnog lista u zemlji". "Ustajuci protiv nezakonitosti, braneci nezavisnu i vanstranacku poziciju ove
novinske kuce", brani se "dostojanstvo javne reci i ono sto je od raznoglasja ostalo u drzavi Srbiji", navodi se u saopstenju Komiteta. Clanovi Komiteta za odbranu "Novosti" su akademici Ljubomir Simovic, Matija Beckovic, Bosko
Petrovic, Branko Popovic, Predrag Palavestra, Dragoslav Mihailovic, Milorad Bata Mihailovic, Andrej Mitrovic i Mladen Srbinovic. U Komitetu su i profesori Novica Petkovic, Djordjije Vukovic, Vasa Milincevic, dr Djuro Kovacevic, Danilo Bata Stojkovic, Svetlana Velmar Jankovic, Branko V.Radicevic, Bozidar Boza Nikolic, Miroslav Josic Visnjic, Zoran Hristic,
Mirjana Karanovic, Momo Kapor, Rajko Petrov Nogo, Vojislav Brajovic, Zeljko Obradovic, Slobodanka Rakic Sefer i Milovan Ilic Minimaks.

Milovan Ilic Minimaks se ne pojavljuje vise u emsijama na njegovoj TV, zbog nekonformistickog istupa( Sto ima politicku pozadinu).
 

VIII.Primena nedozvoljene sile i povreda humanitarnog prava u internim konfliktima

U okruznom sudu u Beogradu odrzano je ponovo glavni pretres povodom privatne tuzbe Vesne Pesic protiv pukovnika policije  zamenika nacalnika, koga Pesic tuzi   zbog povreda nanetih prilikom razbijanja demonstracija Koalicije"Zajedno"od strane pollkicije 2 februara 1997 godine na Brankovom mostu. Svedok Zoran Djuric je izjavio da je video kada je V.Pesic bila tucena.Optuzeni negira.
 
Smatramo da je pretnja dr. V. Seselja novinarima svojevsrni i karakteristican vid prekoracenja sile i ovlascenja.

DSS tako saopstava 13 februara:" Prasina koja se digla oko najnovije u nizu optuzbi Vojislava eselja na racun  velikog broja srpskih medija odlican je pokazatelj, s jedne strane, krajnje  napete situacije u nasem drustvu i, s druge, potpune neodgovornosti i  obesmisljenosti institucija drzave. U politickom smislu, s obzirom na  izrazito podredeni polozaj radikala u odnosu na socijaliste u okviru  vladajuce koalicije, Seseljeva izjava ne zavreduje posebnu paznju. Ona se ne
 razlikuje bitno od pretnji upucenih studentima, taksistima, penzionerima i  mahanja pistoljem iznad njihovih glava. Bahatost, bucna i pateticna retorika  i, istovremeno, pokornost prema starijem koalicionom partneru odavno su  osnovna odlika politike SRS. Dovoljno je samo podsetiti na letosnju farsu  oko toboznjeg izlaska iz Vlade Srbije, neposredno po zavrsetku natovskog
 bombardovanja i dolaska Kfora.

 Nevolja je, medutim, u tome sto je Seselj potpredsednik Vlade, pa je bilo  jedino normalno da se oglasi njegov sef, republicki premijer Mirko  Marjanovic, i odredi se prema tom iskazu. Marjanovic, ocigledno, ne oseca  odgovornost za ponasanje svojih podredenih. Ne oseca je, uostalom, ni za  politiku koju vodi, ako se taj skup nelogicnih, nepromisljenih i nepovezanih
 poteza, ciji je jedini cilj ocuvanje vlasti socijalista, uopste moze nazvati  politikom.  "

Prema SPO:"Nedaleko od Subotice, u selu Bajmoku, nakon sastanka Mesnog odbora SPO, predsedniku Okruznog odbora Srpskog Pokreta Obnove DJuri Vucelicu zapreceno je ubistvom.Na izlasku iz sela, DJuri Vucelicu je prisao Dusan Stipanovic, clan Opstinskog odbora SPS i sef odbornicke grupe ove stranke u SO Subotica, i zapretio mu ubistvom. Terorista se, pri tom, pozivao na Milosevicev govor na Kongresu Socijalisticke partije Srbije.Vucelic je protiv Stipanovica podneo krivicnu prijavu MUP-u, kao i tuzbu Okruznom javnom tuzilastvu."
 

IX.Sloboda mirnog okupljanja i udruzivanja

2 februara policija isterala iz Zajecara funkcionere PDS ,zabranjen mu je govor na skupu pred pozoristem, zapreceno mu je hapsenjem i  receno mu je  da napusti grad, i da se pazi jer su putevi klizavi".

Stavljen je katanac na kancelariju Narodne radilklne stranke u Pozarevcu, Opstinski sud je doneo privremenu meru zatvaranja  do okoncanja sudskog spora sa vlasnikom prostorija. NRS smatra da ovo ima svoju  politicku pozadinu, da je to  represija zbog davanje prostorija za okupljanja opozicije, narocito clanoba Studentskog pokreta"Otpor"-a.

X.Ubistva i nestajanja
 

General-major Dragan Ilic, nacelnik Uprave kriminalisticke policije MUP-a Srbije je izjavio sto prenosi Blic (5 2.2000), da je na teritoriji Republike Srbije u periodu od 1991 godine  do danas izvrseno ukupno 2,693 ubistva, od kojih je 1.477 reseno, a izvrsioci odmah predati nadleznim pravosudnim organima. U 1.216 ubistava  su pocinioci nepoznati , pripadnici MUP-a Srbije su otkrili 855 pocinioca, dok se za ostalima intenzivno traga. U protekloj deceniji 361 ubistvo je ostalo nerazjasnjeno. Bilo je poteskoca, ratno okruzenje,odredjeni broj kriminalaca koji gone organi Srbije je u Crnoj Gori..

7 februara u Beogradu u restoranu "Rad" na Banjici je ubijen savezni  minsitar odbrane Pavle Bulatovic i lakse ranjen  direktor "Yu Garant banke"general Vuk Obradovic i upravnik restorana Mirko Knezevic. Ministar Goran Matic je tim povodom saopstio da je to lanac terorizma dirigovan iz inostranstva . medija isticu da je Bulatovic bio pod istragom Haskog tribunala zbog moguce uloge u zlocinima koji su bili pocinjeni 1998 i 1999 godine na Kosovu

Organizacije za zastitu ljudskih prava i opozicione stranke su istakle zahteve da ubice budu otkrivene i privedene pravdi..Agenicija Tanjug je prozvala Tijanica analizirajuci okolnosti  ubistva Bulatovica.sto je osudjeno od demokratske javnosti kao neodmerena izjava. Advokat Vladan Vukcevic, zastupnik porodice bivseg sefa obezbedjenja DS je izjavio da je Vasiljevic nasilno usmrcen, posle obdukcijskog nalaza nema potpore za tezu da je izvrsio samoubistvo.

Povodom saopstenja Okruznog javnog tuzilastva o nevinosti osumnjicenih funkcioinera za ubistvo njihovih funkcionera , SPO je izdao sledece saopstenje 26 februara:"Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu, povodom cetvorostrukog ubistva na  Ibarskoj magistrali, pocinjenog 3. oktobra prosle godine, izdalo je  saopstenje, u kojem je, pre zavrsene istrage, obavestilo javnost da su  osumnjiceni funkcioneri SDB Srbije nevini, cime se stavilo na spisak  saucesnika u zlocinu  U saopstenju se  tvrdi da nema nijednog dokaza da je SDB bila u posedu  kamiona kojim je pocinjen zlocin, kao ni dokaza da je vozac kamiona bio
 radnik SDB.  Srpski Pokret Obnove, porodice poginulih i gradjani Srbije, pet meseci posle  zlocina, pouzdano znaju da je vlasnik kamiona SDB Srbije i da je vozac  kamiona radnik SDB Srbije. Najbolji dokaz za to je cinjenica da je  kamion-ubica bio u posedu drzave u momentu izvrsenja ubistva, jer je oduzet  od njegovog vlasnika u carinskom postupku. Ljudi na vlasti ne mogu ubediti  ni svoje porodice u to da drzava nije izvrsilac zlocina pocinjenog drzavnim  kamionom, cije su tablice u policijskoj evidenciji, i da je taj kamion mogao  voziti bilo ko drugi izuzev drzavnog sluzbenika.  U jednom od svojih prethodnih saopstenja, SDB Srbije priznala je vlasnistvo  nad kamionom  "mercedes 35-35", koji je oduzet rodjenom bratu vlasnika  kamiona - ubice, i to istog dana, pa je smesno ubedjivati javnost u to da od  dva oduzeta kamiona marke "mercedes" jedan pripada SDB Srbije, a o drugome  se ne zna nista.  Znao je sve Petar Rajic, nacelnik odeljenja savezne carine, koji je vodio
 postupke dodeljivanja oduzetih kamiona, i zato je danas mrtav. Ali ne umire  pitanje na koje ne daju odgovor vec pet meseci, iako je za njega potrebno  pet minuta; ciji je kamion-ubica u vlasnistvu drzave i sa tablicama Sluzbe  drzavne bezbednosti Srbije?!  Doci ce tih pet minuta."

Krajem februara je ubijen na ulici na Novom Beogradu Radovan Trlajic povezan sa podzemljem.
 

 
XI.Verske slobode

.
XII.Pravo gradjana da promene vladu
.Osnovan je 4 februara novi opozicioni blok-Srbija zajedno.u koke su  Vojvodjanska zelena stranka, Alijansa  za promene i  Jugoslovenska demokratska stranka. Najavljeno je obbjedinjavanje Nove Srbije i Srpskog demokratrskog kluba"Odbrana.

7 februara opozicioni lideri su postigli u sedistu DSS dogovor o medjusobnim odnosima   i stvotrena su jedinstvena pravila ponasanja stranaka, sledeci sastanak 16 februara usaglaseno je da su  potrebni izbori na svim nivoima. DSS je izdala ovim povodom sledece saopstenje:"

 U sedistu Demokratske stranke Srbije 7. februara je odrzan radni sastanak  predsednika i predstavnika demokratskih opozicionih stranaka i saveza koji  su pristupili Sporazumu od 10. januara 2000. Prisustvovali su: Vladan Batic
 (Savez za promene), Dragan Veselinov (Koalicija Vojvodine), Vuk Draskovic  (Srpski pokret obnove), Miodrag Isakov (Reformska demokratska stranka  Vojvodine), Zarko Korac (Socijaldemokratska unija), Vojislav Kostunica
 (Demokratska stranka Srbije), Rasim Ljajic (Koalicija Sandzak), Dusan  Mihajlovic (Nova demokratija), Dragoljub Micunovic (Demokratski centar), Vuk  Obradovic (Socijaldemokratija), Momcilo Perisic (Pokret za demokratsku
 Srbiju), Nebojsa Covic (Demokratska alternativa) i Emil Fejzulahu (Liga  socijaldemokrata Vojvodine).

 Usvojena su sledeca Pravila saradnje demokratske opozicije, kojima se  utvrduju nacela zajednickog delovanja i regulisu medusobni odnosi:

 "Stranke demokratske opozicije se obavezuju da ce postovati sve dokumente  koje su zajednicki potpisale i usvojile i uzdrzace se od izjava ili  jednostranih akcija koje bi bile u suprotnosti sa zajednicki potpisanim  dokumentima ili zakljuccima. U tom pogledu od osnovne vaznosti su Zakljucci  okruglog stola demokratske opozicije od 14. oktobra 1999, Sporazum o
 zajednickoj strategiji borbe za vanredne demokratske izbore od 10. januara  2000. i Zakljucci sastanka od 19. januara 2000.
 Samo dokumenti usvojeni od svih strana mogu biti predstavljeni kao  zajednicki, kao sto i samo politicki stavovi iza kojih stoje svi potpisnici  mogu u nasoj i stranoj javnosti biti predstavljeni kao zajednicki stavovi  demokratske opozicije.  Stranke demokratske opozicije su se okupile u borbi za vanredne demokratske  izbore na svim nivoima. U drugim oblastima mogu istupati sa svojim  specificnim programskim i politickim stavovima, odnoseci se uzajamno  korektno i uzdrzavajuci se od svakog medusobnog napadanja, vredanja ili  omalovazavanja.  Stranke demokratske opozicije ce medusobno saradivati u izbornom procesu, a  ni pre ni posle izbora nece saradivati, podrzavati niti ulaziti u koaliciju  sa Socijalistickom partijom Srbije, Jugoslovenskom levicom ili Srpskom  radikalnom strankom. Potpisnici ce medusobno saradivati u parlamentima u
 izboru skupstinskih organa i u izboru vlada.  O saradnji stranaka demokratske opozicije dogovarace se po pravilu njihovi
 predsednici na redovnim sastancima ili na drugi nacin. Sve odluke na tim  sastancima donose se konsenzusom, i izricito su obavezujuci za lokalne  organe stranaka - potpisnica Sporazuma.  Dogovorom svih stranaka i koalicija bice odreden domacin svakog narednog  sastanka, kao i tema o kojoj ce se raspravljati. Sastanci ce se odrzavati  najmanje dva puta mesecno, a radni sastanci, po potrebi, i cesce. Radne  sastanke saziva domacin prethodnog sastanka.  Stranke ce predstavljati njihovi predsednici, a koalicije predsednici  stranaka-clanica koalicije ili koordinatori.  Samo na osnovu dogovora svih stranaka, sastancima demokratske opozicije i  Srba sa Kosova mogu prisustvovati i predstavnici drugih organizacija,
 ekspertskih timova ili pojedinci".

 U konstruktivnoj atmosferi, doneta je odluka o odrzavanju velike zajednicke  tribine u Beogradu. Naredni redovni sastanak zakazan je za 16. februar u  organizaciji Saveza za promene i bice posvecen problemima Kosova. Ocenjeno
 je da je ucinjen dalji korak u unapredivanju saradnje i preciziranju planova  buduceg zajednickog delovanja. "
 

  7.februara je osnovana Nova seljacka stranka  udruzivanjem Seljakce stranke Srbije i Srpske seljacke stranke, za predsednika je izabran Milovan Mitrovic

Povodom odrzavanja IV Kongresa SPS prilazemo nase saopstenje:"

             IV Kongres Socijalisticke partije Srbije

Poruke Slobodana Milosevica i drugih celnika SPS  izrecene na Cetvrtom kongresu SPS u Beogradu se mogu svesti na nekoliko rezimea:

-SPS i Koalicija na vlasti uprkos promasaja koji su doveli naciju i drzavu  u sadasnju krizu, i uprkos odbacenosti od vecine gradjana, pokazuju da ne zele da prepuste vlast onima koji naciju zele da izvedu iz krize.i spasu je u poslednjem trenutku od sunovrata
-nisu izvucene pouke iz ranijih gresaka, koje se uporno ponavljaju ili nagovestavaju,nigde se ne spomniju uzroci krize, i ko je naciju doveo u krizu.Kaze se da je socijalizam zapao u krizu, ali se ne objasanjava ko i zasto je dstvorio krizu?
-Srbija i SRJ, isto kao i prethodna SFRJ zeli da bude usrecitelj covecanstva, svetski reformator, isto onako kao sto je se SFRJ megalomanski stavljala  na celo Treceg sveta, ili uvodila Samoupravljanje i svakojake reforme.sto je izazavalo sadasnju krizu.
Sada ponovo predlazu malu i snemocalu Srbiju koja ne moze da se brani od
kriminalaca i albanskih terorista,  da bude svetski mesija, da stvori front otpora protiv Svetskog poretka
-jos se sneva o prezivelim konceptima kao Kominterna , savezu
humanistickih levicarskih ( i hriscanskih ! )progresivnih snaga sveta, sto moze voditi u nove zablude i stranputuice, i ponavljanje prethodnih gresaka, ovoga puta sa
definitivnim tragicnim posledicama po opstanak nase nacije i drzave.Realna je opasnost od toga, poceli bi lepo nekoliko godina, a onda bi bili definitivno dotuceni
-da nema zelje ni sposobnosti da se napravi objektivna analiza uzroka sadasnje krize i mera da se ona prevazidje, da se uporno nastavlja"lakirovka".U svakoj izjavi se vidi ukrivanje stvanosti, pocev od velicanja ratnih pobeda, obnove, izgradnje, ekonomskih rezultata, socijalnih ostvarenja, pa sve do izbeglica( za koje se tvrdi da su u
blagostanju, a oni masovno izumiru i svakodnevno u ptravom sislslu reci
umiru)
-da nema ni spremnosti da se stvari menjaju na bolje, da opstaje navika i prevazidjena demagogiaj i retorika
-koliko ja  zastranjenost se vidi po tome sto SPS predlaze ukidanje visepartijskog  sistema i svoju vecitu vladavinu, predlazuci da se svi ujedine oko SPS spasitelja  i nacionalnog usrecitelja( ialko svi znamo da je nacija i drsava gurani u unistavanje). Pogledajmo novine prethodne titoisticke Jugoslavije iz 1950, 1960, 1970 itd, J.B.Tito, Kardelj, Vladimir Bakaric, Fadil Hodja i drugi su doslovce izgovarali iste reci:"Ujedinimo se u ovim teskim vremenima oko SKJ, zaboravimo nase razlike za bolja vremena". Vidimo gde su nas doveli. Sada nam ponovo predlazu isto, umesto da omoguce narodu da na demokratskim izborima izaberu vladu po svojoj zelji.
-one koji bi mogli sprovesti promene i spasiti naciju, a to je opozicija oni proglasavaju za janicare i poturice, zaboravljajuci da je vecina gradjana za smenu vlasti. Cime jasno pokazuju da sanjaju da vecito vladaju. i da ne prizanaju vreme i promene
-poruke su sracunate da obmanjumju neodovoljno informisane gradjane i da
unose smutnju, zloupotrebljavajuci svoja medija koja imaju, a sprecavajuci nezavisna medija da objektivno informisu. Na delu je propaganda i obmana vecine gradjana.Ovome utiisku doprinosi i veliki broj delegatam, najavljeni broj prisutnoih delegata iz velikog bro stranih zemalja, masovna podrska pred Kongersnim centrom, poruke medija,izbavredna organizackija, ponovni jednoglkasni izbor Slobodana
Milosevica. Nacvija je ne samo zbunjena nego i impresionirana, nove zabune padaju na plodno tle. Mogu opet mnoge prevariti.Koa u vreme Tita.

-koalicija na vlasti jasno manifestuje zelju da ubrzava i intenzivira haos, konfuziju, da vlada konceptom neprijatelja,  i da seje zavade i tako rusi i ovo malo preostalo zemlje i nacije, da siri medjusrpske zavade i podele
-spomniju se reforme i proigers a na delu se vudeunatrag
-jasno je da prevagu odnose stavovi ektremista iz redova koalicije na
vlasti
-Svi da kazemo NE, na vreme spreciti,svi se ujediniti
-jasno je da se poredak sprema na nove svadje i obracune, sto mu
opozicija i narod ne smeju dozvoliti
-odgovornost opozicije i Dijaspore"
 

Opozicija je zakazala sledeci sastanak 1 marta, postoje razlicita vidjenja o odrzavanju mitinga 7 marta.

Predsednik Demohriscanske stranke Srbije i koordinator Saveza za promene Vladan Batic izjavio je da ce na narednom sastanku udruzene opozicije, 1. marta, biti reci i o organizovanju "devetomartovskog mitinga", kao "odgovora
na nereagovanje rezima na zahteve da se do kraja aprila odrze izbori na svim nivoima". Batic je na konferenciji za novinare rekao da "opoziciji predstoji da na cutanje rezima odgovori adekvatno" i da "jedan od tih vidova treba da
budu protesti". "Protesti ne treba da budu u jednom danu, jer je to onda priredba. Moramo imati citav scenario, kad pocinje, koliko traje, koji su nasi zahtevi i ciljevi", rekao je Batic.On je ocenio da sastanci opozicije "gube smisao, jer postaju sami sebi cilj". "Mi treba da se okupimo u akciji protiv rezima", istakao je Batic.
 

Ali dr. V. Kostunica smatra da miting ne treba zakazivati 9.marta:

Miting udruzene opozicije ne treba zakazivati za 9. mart zbog opasnosti od sukoba,  i dodao da je to stav opozicionih lidera koji je usvojen na prvom sastanku, 10. januara: Kad budemo razgovarali moramo voditi racuna o cinjenici da su zakazni i  manevri NATO-a na Kosovu. Nema nikakvog razloga da, ako ne mozemo da  pomognemo tom narodu dole, da mu odmazemo. I rezerve koje DSS ima nisu u odnosu na samu ideju okupljanja, vec samo na neki datum koji bi mogao da
dovede do konfrontacije, ili neki datum koji mozda ne bi odgovarao imajuci u vidu sta ovi usrecitelji iz belog sveta spremaju
 

Obavljejh je izbor funkcionera DS , sto je pohvalno u demokratskoj atmosferi. Sesta redovna Skupstina Demokratske stranke izabrala je u nedelju, nakon 12 sati rada, dr Zorana Djindjica za predsednika i Zorana Zivkovica, Borisa Tadica, Predraga Filipova i Slobodana Gavrilovica za potpredsednike stranke, javlja B2-92. Za Djindica je glasalo je 605 delegata, dok se za Vuksanovica izjasnilo 485 delegata. Nakon sto je ponovo izabran, Djindjic je izjavio da danas pocinje izborna kampanja DS za pobedu na svim izborima od kojih, prema njegovoj oceni, zavisi buducnost Srbije. Dr Slobodan Vuksanovic je cestitao
Djindjicu reizbor i saopstio da ostaje u stranci i da ne trazi nijednu funkciju u njoj, dodavsi da ce i dalje biti gradski i opstinski odbornik.
 
 -XIII.Diskriminacija zasnovana na polu, naciji ,veri, drustveno-politickom polozaju

XIV.Sloboda kretanja u zemlji i inostranstvu, emigracija i
repatrijacija,izgon

Kristofer Lemn ambasador Australije u Beogradu na kraju mandata izjavio je  za  medija da mnogi obrazovani ljudi zele da napuste zemlju.za Australiju.

XV.Izbeglice-
 

XVI.Kosovo.

Berrnar Kusner je najavio krajem januara pocetak rada PAVK -privremenog administrativnog veca  Kosova  i da ce PAVk imati 30 clanova i da ce u njemu biti zastupljeni predstavnici svih etnickih zajednica. Predstavnici Srba sa Kosova odbijaju da udju u Vece  a predsednik SN V Kosmeta Vladika rasko-prizrenski Artemije je izjavio pre desetak 20 januara  prilkom posete Srbima u Orahovcu da nece uci u PAVK sve dok se Srbima ne obezbedi bezbednost i samouprava u sredinama u kojima cine vecinu. Predstavnici Srba sa Kosova  insistiraju na kantonizaciji Pokrajine  i odbijaju da prihvate ucesce svojih sunarodnika u Kosovskom zastitnom korpusu u koji su usli pripadnici OVK. NATO je najavio manevre  uskoro na Kosovu. 3 februara je izvrseb napad na kafic Belami,ranjeno 10 Srba , nastavljene su borbe u Kosovskoj Mitrovici, napadnut je autobus UNJCR kada su poginula dva putnika Srbina.4 februara ubijeno 4 a ranjeno 20 ljudi u Kosovskoj Mitrovici.

M.Trajkovic zahteva da Vlada hitno razresi probleme u Jznoj Srbiji gde ima velki udeo Albanaca jer bi moglo doci do eskalacije sukoba, i to u opstinama Bujanovac, Predsevo Medvedja .Albanski ekstremisti prelaze sa Kosova u Srbiju i provociraju incidente. To korsite da proteruju Srbe sa Kosova jer navodno se isto to cini Albancima u Srbiji. General Perisic sto prenosi Blic(8 februar) kaze da su manevri Nato u martu pretnja SRJ i Srbiji,8 februara je srusen spomenik Milosu Obllicu na Kosovu.

Prema DSS:"Medunarodna zajednica ponovo iz resavanja problema na Kosovu iskljucuje Srbe.u Rambujeu "sporazum" pravljen bez ucesca i saglasnosti Srba sa Kosova.

Srba nije bilo u institucijama koje je sef Unmika Bernar Kusner formirao na osnovu svog tumacenja Rezolucije 1244, a nema ih ni danas. Kusner je sporazume sklopio samo sa politickim predstavnicima kosovskih Albanaca - Hasimom Tacijem, Ibrahimom Rugovom i Redzepom Cosjom. Srbima je sada ponuden dokument "Program za koegzistenciju - kosovske kancelarije nacionalnih  zajednica" koji predvida ukljucivanje Srba sa Kosova u lokalne, regionalne i pokrajinske administrativne strukture. Taj dokument, kojim nisu obuhvacena sva najvaznija pitanja, jeste pravljen u konsultacijama sa predstavnicima Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije (SNV KiM), ali nije usvojen u punom sastavu tog tela, posto predstavnici severnog dela Kosova nisu ucestvovali u radu skupa, odrzanog 24. januara u Gracanici.

Problem za Unmik je to sto treba da objasni zasto su sve te institucije bez Srba. Privremene institucije bez Srba svedoce o porazu politike medunarodne zajednice, pre svega Vasingtona. Nizu se porazi - Kosovska verifikatorska misija, Rambuje, bombardovanje, Kfor i Unmik. Interes Vasingtona je da na jedan ili drugi nacin bude prisutan na ovom prostoru, a to mora da prikriva tzv. humanitarnim razlozima ili pricom o multietnickom Kosovu.

Srbi su mnogo izgubili. Nista od toga im se ne vraca, ni bezbednost, ni stvarna samouprava, ne vracaju se ni izbeglice. Ako je Kosovo dobilo autonomiju, treba i Srbi da je dobiju. Toga svega, medutim, u ponudenom dokumentu nema - sve lokalne kancelarije su pod kontrolom Unmika, ciji specijalni predstavnici donose konacne odluke. Sastav tih lokalnih kancelarija odredivao bi Unmik, koji bi imao i prvu i poslednju rec, a na samom Kosovu bi Kusner imao prvu i poslednju rec.

Postoje bar dva razloga zbog kojih Srbi tesko da mogu da sede sa Tacijem i njemu slicnima u istoj vladi. Prvi je odgovornost za pocinjene zlocine, a drugi to sto on govori o Kosovu kao o nezavisnoj drzavi. To nisu moralisticka, vec krajnje prakticna pitanja, posto se, kada se govori o Taciju i jos nekim ljudima, sve vise govori da mogu biti odgovorni za zlocine na ovom prostoru. Jos su opasnije Tacijeve javne izjave o nezavisnosti Kosova, na koje niko od predstavnika medunarodne zajednice ne ukazuje kao na izjave koje su u potpunoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244.
 
Najave OEBS da ce sprovesti predizborni popis stanovnika na Kosovu takode su u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, jer ce se veliki broj Albanaca koji nisu nasi drzavljani naci na birackim spiskovima, cime se dovodi u pitanje suverenitet SRJ nad ovim delom njene teritorije. Tu, medutim, ne prestaju problemi, posto se albanski terorizam siri i na Srbiju. Na jugu, oko
Bujanovca, Preseva i Kursumlije, bilo je vise napada na policiju, a nedavno su se na sahrani dvojice Albanaca pojavili uniformisani pripadnici OVK. To se sve desavalo u tampon zoni i van nje. Takav scenario je poznat. Cim dode do teroristickih akcija i odgovora policije, albanski teroristi u duetu sa svojim vasingtonskim savetodavcima akcije terorista proglasavaju legalnima,a policije nelegalnim. Teroristi su zrtve, a oni cija je duznost da brane poredak od terora - postaju teroristi.

Na sve to, vlast reaguje pricom o brzom povratku Vojske Jugoslavije na Kosovo, bavi se Kusnerom kao da je on samostalan. Ima, medutim, i sasvim drugacijih regovanja vlasti, poput obracanja SR Jugoslavije Savetu bezbednosti UN od 20. januara i izjava pomocnika saveznog ministra za inostrane poslove Nebojse Vujovica, 28. januara na konferenciji za novinare.
U ta dva slucaja upucene su dve konkretne, pravno utemeljene poruke poruke - prva, spreciti sprovodenje genocida nad nealbanskim stanovnistvom i druga - necemo na Kosovo silom, jer su Kfor i Unmik ti koji treba da ispune svoje obaveze. Na drugoj konferenciji za novinare izneti su razlozi zasto medunarodna zajednica treba smesta da ukine sankcije, sto je razlicito od
preovladujuceg indiferentnog stava vlasti prema tom pitanju."
 

Prema SPO:" NAJAVA NOVOG TALASA NASILJA NA KOSOVU I METOHIJI

 Paljenje crkve u Vucitrnu i miniranje crkve u selu Banjska, kao i vise  istovremenih napada na Srbe i pripadnike drugih nealbanskih nacionalnih  zajednica sirom Kosova i Metohije, predstavlja najavu  novog talasa nasilja  albanskih ekstremista.  U poslednjih sedam meseci sledbenici Hasima Tacija izvodili su dnevno, u  proseku, dvadesetak teroristickih akcija, a ni jedna od njih, uprkos jasnim  obavezama KFOR-a i UNMIK-a, nije do danas dobila odgovarajuci epilog pred  licem pravde.  U takvoj situaciji, shvatajuci da imaju "zeleno svetlo" za neometano vrsenje  svakodnevnih zlocina nad Srbima i ostalom nealbanskom stanovnistvu, ekstremni Albanci ne samo da nastavljaju s dosadasnjim teroristickim  delovanjem, vec ga, ocigledno, i pojacavaju."
 

 FOND ZA HUMANITARNO PRAVO, 7 februara 2000,:" Strah  i  nasilje  glavni  razlozi  za napustanje  imovine  na  Kosovu. Raseljena lica sa Kosova podnela su do kraja januara Fondu za humanitarno pravo 1327 zalbi zbog povrede imovinskih prava. Fond je ovu akciju pokrenuo 4. oktobra prosle godine ocekujuci da ce na Kosovu biti formirana institucija Ombudsmana u cijem mandatu ce biti  resavanje pojedinacnih zalbi zbog povrede imovinskih prava.

Dvadeset posto raseljenih lica koja su podnela zalbu navodi da su izba~eni iz svojih stanova ili kuca uz pretnje ubistvom ili primenom sile od strane nepoznatih Albanaca, koji su najcesce bili naoruzani i u uniformi OVK. Ova grupa raseljenih lica navodi da su bili izlozeni fizickom i psihickom maltretiranju i pre nego sto su nasilno izbaceni iz svojih stanova i da su u najvecem broju slucajeva zvali KFOR ili policiju UNMIK-a, ali oni nisu bili u stanju da im pruze adekvatnu
zastitu.

Osamdeset posto podnosioca zalbe navode da su napustili  svoju imovinu i izbegli u Srbiju i Crnu Goru iz straha od odmazde, ubistva ili otmice, zbog nepoverenja u KFOR i osecaja licne nesigurnosti zbog povlacenja vojske i
 
 

DSS:27 februara":Jirenje terora u Srbiju, uz pomof SAD - Izjava predsednika DSS Vojislava Kostunice

Napad na policijski punkt u selu Konhulj, zapadno od Bujanovca, u kome je ubijen jedan, a ranjena trojica policajaca, podmetanje eksploziva u  bujanovahku toplanu i ubistvo lekara, hlana SNV Kosova i Metohije Josifa  Vasifa u Gnjilanu jasno pokazuju da su Albanci hvrsto reZili da dostojno  obele^e 28. februar, dana kada su osnovali OVK. GodiZnjicu teroristihke organizacije zato obele^avaju teroristihkim akcijama. Pri tom im nije dovoljno Zto su, uz nesebihnu pomof Unmika i velikog dela Kfora, etnihki  ohistili, deslovenizovali i albanizovali gotovo celo Kosovo, vef hofe da idu i dalje i osvajaju nove srpske teritorije. Da je tako, jasno je vef iz hinjenice da je ovo hetvrti napad na policajce u bujanovahkom podruhju samo u poslednja dva meseca.

Indikativno je da se region Bujanovca, praktihno, naslanja na amerihki sektor Kfora. Kao Zto su u Gnjilanu, inahe centru tog sektora, u kome je Ztab amerihke vojske, Albanci Srbe saterali u geto a da im to niko od amerihkih "mirotvoraca" nije ozbiljno zamerio, tako mogu i neometano da prelaze u u^u Srbiju i tamo seju smrt i strah. Ni ovo im niko, ohigledno, nefe ozbiljno zameriti. Uostalom, pre nekoliko nedelja su Amerikanci ispaljivali svetlefe rakete, navodno sprehavajufi upade iz Srbije na Kosovo, kao teritoriju pod zaZtitom Kfora. U mepuvremenu su u viZe navrata izra^avali duboku zabrinutost za Albance na jugu Srbije. Rezultat je ohigledan: ubijeni i ranjeni Srbi.

Portparol francuskog kontigenta KFOR-a u Kosovskoj Mitrovici potpukovnik Patrik Sanlio je ovim povodom izjavio: "Mi znamo da ova mina juce nije bila tamo. Put se cesto koristi, pa bismo morali da kazemo da je mina tamo namerno postavljena", rekao je Sanlio. On je rekao da francuski vojnici, koji cine okosnicu medjunarodnih snaga u Mitrovici, sprovode istragu o eksploziji. Sanlio nije znao da kaze da li je ovaj incident povezan sa drugom godisnjicom bitke izmedju srpskih snaga bezbednosti i gerilaca OVK u Likosanu, koja je oznacila pocetak oruzanih sukoba na Kosovu.

Srpsko nacionalno vece kosovsko-mitrovackog okruga ostro je osudilo "teroristicki akt" na putu Kosovska Mitrovica-Zvecan. Mitrovacki SNV je ocenio, navodi se u saopstenju, da je taj napad deo namere "terorista da zastrase srpski zivalj i etnicki ociste i severni deo Kosova i Metohije". U saopstenju mitrovackog SNV se navodi da se napad "nije slucajno dogodio na dan kada Albanci obelezavaju godisnjicu stvaranja albanskih teroristickih formacija na Kosovu i Metohiji i zloslutno najavljuju nove akacije uperene protiv Srba".
 

XVII. Odnosi u federaciji

Specijaln izaslanik UN za ljudska prava Jirzi Dinstir je izjavio u Zagrebu 31 januara da sankcije SRJ treba ukinuti. Milo Djukanovic je izjavio 31 januara da ce Crna Gora cekati da Beograd ispravi svoje lose postupke, pre nego sto do kraja godine raspise referendum. Srbobran Jankovic autor istrazivanja javnog mnenja u Crnoj Gori prezentira nalaze da je 43 % gradjana za ostanak u federaciji a 34 % za otcepljenje, i da je veci procenat za otcepljenje medju obrazovanijim i mladjim slojevima. Prema najnovijim istrazivanjima javnog mnenja u Crnoj Gori vecina je za uclanjenje u EU i za nezavindsost., 45 % na eventualnom referendumu za ,37 % protiv, podgoricki Centar za demokratiju i ljuidska prava , studija obavljena decembra na uzorku od 1.000 lica.

3 februara prekinut robni promet Srbije  i Crne Gore.

Odrzan je tokom februara  medjunarodni skup o odnosima Srbije i Crne Gore

Crnogorski akademik Mijat Sukovic ocenio je da je zajednicka drzava Srbije i Crne Gore, uspostavljena Ustavom iz 1992. godine, "potpuno prekomponovana". "Prekomponovan je njen karakter, njen oblik, njen smisao, od onog trenutka
kada u zajednickoj drzavi nema legalnih predstavnika Crne Gore, i njoj je od tada oduzeto svojstvo federacije", rekao je Sukovic na medjunarodnom skupu o "osnovnim aspektima odnosa Crne Gore i Srbije", koji se u ponedeljak i utorak
odrzava u Podgorici, javlja Beta. Organizator skupa, na kome ucestvuje oko 40 politicara, ekonomskih strucnjaka i akademika iz Jugoslavije i inostranstva je Institut "Istok-zapad" iz Praga.

Sukovic je upozorio da nijedan od zajednickih organa u SRJ, izuzev Vojske Jugoslavije i organa za kontrolu vazdusnog prostora, vec duze vreme nema prerogative vlasti ni na teritoriji Crne Gore, ni na teritoriji Srbije. On je ocenio da su ti organi savezne drzave, umesto da budu cinilac uskladjivanja interesa Crne Gore i Srbije, fakticki postali "izvor konflikata". "Oni su
pretvoreni u organe koji treba da disciplinuju Crnu Goru, i na taj nacin stvorena drzava javlja se kao faktor nadredjivanja, a ne kao faktor uskladjivanja interesa", ocenio je Sukovic. On je dodao da su ti organi ostali kao komponenta zajednistva, ali i komponenta koja predstavlja "pretecu batinu" i potencijalnu "snagu moguceg nasilja."

Akademik Sukovic je istakao da teritorija SRJ "vise nije jedinstvena" i da na granicama izmedju Srbije i Crne Gore postoji "uzajamna kontrola prometa". "To znaci da su drzava Crna Gora i drzava Srbija osamostaljene do stepena koji im
omogucava da na svojim teritorijama vlast vrse potpuno samostalno", rekao je Sukovic.

Crnogorski ministar pravde Dragan Soc je, govoreci na istom skupu, rekao da je preduslov za preuredjenje odnosa izmedju Crne Gore i Srbije smenjivanje rezima Slobodana Milosevica. "Crna Gora ima snazan interes da potpomogne tu
aktivnost. Jer, cak i nezavisna Crna Gora sa ovakvim Milosevicem u susedstvu nema veliku perspektivu", rekao je Soc. Soc je primetio da opozicija u Srbiji nije jasno reagovala na platformu Vlade Crne Gore o preuredjenju odnosa unutar federacije. Crnogorski ministar pravde je konstatovao da jos nije jasno da li demokratska opozicija u Srbiji deli stavove vlasti Republike
Srbije po pitanju Crne Gore. Prema njegovim recima, osnovno pitanje je da li je demokratska opozicija u Srbiji spremna da se politicki obaveze da se ni na koji nacin nece uplitati u unutrasnja pitanja Crne Gore, niti ce bilo kojim svojim aktom podsticati njene unutrasnje dileme. "Drugo pitanje koje se moze postaviti je to da li je demokratska opozicija u Srbiji spremna da prihvati
taj legitimitet, i da otvorimo dijalog buduceg odnosa izmedju Crne Gore i
Srbije, neprejudicirajuci i neopterecujuci se pitanjima formalno pravnog
karaktera, tipa federacije, konfederacije ili nezavisne drzave", rekao je
Soc.

Sandzak postaje vruca tacka i zbog redefinisanja odnosa Srbije i Crne Gore. Dusan Janjic direktor  beogradskog Foruma za etnicke odnose je izjavio za Blic (7.1.2000) da su sve bosnjacko-muslimanske partije koje deluju u Sandzaku na nedavnom skupu u ovome Forumu se izjasnile za resenje mirnim putem, uz maksimalno ulaganje napora da se Muslimani ne uvuku u etnicke sukobe.(Sandzak obuhvata i Srbiji u Crnu Goru). Predstavnici Koalicije za Sandzak Rasima KJljajica i Bosnjackog nacionalnog veca Sandzakai muslimaNSKI INTELEKTUALNI KRUGOVI, BEZ OBZIRA (Sulejman Ugljanin)na razlicite  koncepcije u ovoj oblasti  saglasili su se da je pitanje Sandzaka povezano sa buducnoscu Srbije i Crne Gore. Ali je vruca tacka i zbog veze sa Bih i Kosmetom, te ukolilko ne bude raszresavano kako treba moze biti internacionaoizovano.Sandzak je prema njima bio podeljen na "srspki" i "muslimanski" i SPS, JUL i SRS su vladali kombinacijom straha i stvaranja konfliktnih situacija. Prema Janjicu rezim podrzava Uglajninovu Platformu o Sandzaku da bi to kostistio radi pritiska na Crnu Goru. Postoje teorije o celovotosti  Sandzaka te bi u  slucaju otcepljenja Crne Gore moglo se zahtevati  otcepljenje severnih teritorija Sandzaka od Crne Gore. Takav scenario srpskih vlasti je moguc ako Srbija bude ugrozena, vec marta meseca. Muslimani u Sandzaku insistiraju da su Bosnjaci a u Crnoj Gori zele da ostanu Muslimani.

Ministri ekonomije i finansija Evropske unije (EU) su u ponedeljak u Briselu usvojili za preko 160 imena prosireni spisak zabrane izdavanja viza za putovanja u zemlje Unije licima koja, kako se to obrazlaze, cine ili podrzavaju rezim predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica, javlja
Beta. Pored novih politickih licnosti i privrednika vezanih za vladajuce strukture, na ovom spisku su se sada nasli i mnoge sudije, tuzioci i  funkcioneri drzavne bezbednosti Srbije, za koje su izvori Evropske unije u Briselu rekli da se smatra da su bili "najrevnosniji u gusenju delovanja
demokratskih snaga i nezavisnih medija u Srbiji".

Savezbi ustavni sud potvrdio da je JAT srpski, odbijen predlog drzavnog tuzioca Crne Gore. Slucaj Strpici pred Haskim tribunalom- kaze  poptpredsednik Vlade Crne Gore.

Kosovski sindrom na jugu Srbije.,sve cesce ulaze albanski teroristi.
 

Doslo je do ukidanja  sankcija EU na vazdusni saobracaj
 sa Saveznom Republikom Jugoslavijom i sada sve evropske kompanije, ukljucujuci i JAT mogu da uspostave letove na linijama za Evropu iz  Jugoslavije. Mi izrazavamo nadu da ce uskoro biti prihvaceni i ostali  zahtevi demokratske opozicije koji se ticu velike humanitarne pomoci  neophodne siromasnom i gladnom stanovnistvu Srbije i Crne Gore i nadamo se  da ce zahtev demokratske opozicije iz dokumenta usvojenog 10. januara i  upucenog ministrima inostranih poslova EU, SAD, Rusije i Kine, biti usvojen. Isto se nadamo da ce biti sa embargom na uvoz goriva, energenata, odnosno  nafte

Bivsi nacelnik Generalstaba Oruzanih snaga Grcke general Joanis Verivakis ocenio je da postoji mogucnost vojne intervencije Kfora protiv Srbije, prenosi Beta. Govoreci za atinski komercijalni Radio "Skaj", general je rekao da "ono sto ce se desiti nece imati proslogodisnji oblik bombardovanja, ali u svakom slucaju jacanje snaga Kfora znaci i mogucnost intervencije, cak i oruzane". On je dodao da treba gledati sire, na "sve etnicke Albance u sirem prostoru, u i izvan Kosova", gde se vodi "sira igra" i upozorio na mogucnost da "oni dobiju nevidljivo pokrice SAD za oblikovanje velike Albanije. U emisiji je receno da je stalna delegacija SAD u NATO iznela "plan za mogucu intervenciju u Srbiji" i zatrazila da Kfor, pored dosadasnjih, "dobije i ovlascenje da izvodi intervencije".

Vasington post" o situaciji u juznoj Srbiji :"

Jugoslovenski zvanicnici i celnici NATO se slazu u procenama da su albanski separatisti u poslednje vreme svoje aktivnosti usredsredili na jug Srbije, na opstine koje se granice sa Kosovom i u kojima Albanci cine vecinu populacije,
pise americki dnevnik "Vasington post" . " Krijumcari su pre sest meseci poceli sa Kosova da unose znatne kolicine oruzja na podrucje Preseva, Bujanovca i Medvedje, a i borci se od tada polako infiltriraju", pise list. Narastajuce tenzije, kako pise "Vasington post", naterale su SAD da napuste i pravilo kojim se americkim vojnicima Kfora zabranjuje da se krecu u zoni od
jedne milje unutar administrativne granice Kosova, i uskoro ce grupa od 30 americkih vojnika biti smestena u jednoj novoj bazi, svega stotinak koraka od granice sa Srbijom. "Iako su americke i jugoslovenske snage zakleti neprijatelji od rata, americki zvanicnici kazu da u ovom slucaju njihove vojne snage imaju zajednicki cilj: da izoluju juznu Srbiju od spoljasnjih
agitatora tako sto ce preseci protok materijala i albanskih separatista preko planina", pise "Vasington post", prenosi Beta.

XVIII . Ekonomija

Ekonomska kriza je sve dublja i slozenija, iznos prosecne plate u Srbiji  je u 1999 godini  bio 60 DEM. Plate u svim susednim zemljama ,ukljucujuci i bivse novonastale drzave iz sastava bivse SFRJ su prema zavnicnim podacima osetno, ili daleko vise.

 SR Jugoslavija je po stopi nezaposlenosti, prema zvanicnim izvorima, prva u svetu.Podaci o nezaposlenosti variraju u zavisnosti od izvora. Prema Nezavisnom sindikatu  u  SRJ je u 1997 godini registrovano oko  2,300.000 zaposlenih, sto je za oko 14 % manje  u odnosu na 1990 godinu. Ali to samo tako izgleda na prvi pogled. Od zavodjenja sankcija do  danas  na tzv.prinudnim odmorima se nalazi izmedju 700-800 hiljada  radnika (ova brojka je u porastu) Zajedno sa zvanicno registrovanim to  cini brojku od preko  1,500.000 stvarno nezaposlenih . Prema nedavnim  zvanicnim podacima stopa nezaposlenosti je oko 29 % (medju  najvecim u  svetu), ali kada se uzmu u obzir i oni na prinudnim odmorima ona je  neverovatnih 50%.! Po podacima  Medjunarodne organizacije rada  u 1998.  je u SRJ bilo 26,5% nezaposlenih, sto je vise ne samo od drugih  zemalja u tranziciji, nego i od svih drugih zemalja sveta (Glas  javnosti, 6. januar 1999, str. 5). Situacija bi bila jos gora, ako bi se  uzeo u obzir i procenat prikrivene nezaposlenosti. Prema istrazivanju  koje je radjeno  za jugoslovenski Crveni krst 1996,  procenat
 "prikriveno  nezaposlenih" je iznosio celih 40% zaposlenih (tj.oko  800.000), sto je, skupa sa brojem "oficijelno nezaposlenih" (takodje oko  800.000), autore navelo da   dodju do broja od 1.600.000 realno  nezaposlenih,odnosno oko 50% radno sposobnog stanovnistva SRJ.

 Poslednjih  godina preduzeca sve cesce nisu u stanju  da isplate  plate.Oko 315.000 radnika uopste nije primilo zarade u prvom polugodistu  1998, u 1999 godini stanje je gore. Inace, aprila 1998. prosecna neto  zarada  zaposlenih u Jugoslaviji iznosila je 69 USD, a garantovana neto  zarada 18,9 USD, prema zvanicnom kursu. Istovremeno, vrednost potrosacke  korpe, koja obuhvata samo troskove hrane i pica za cetvoroclanu  porodicu, iznosila je 1.869,29 dinara,odnosno 176,3 USD. Pocetkom jula  1999 godine prosecna plata je iznosila svega 60  DEM.

 Ne samo da je stopa nezaposlenosti rekordna u svetu, nego je u  medjuvremenu doslo do zastarevanja proizvodnih kapaciteta  i zaostajanja  za trendovima u svetu i gubitka stranih trzista. Preduzeca rade sa jako  umanjenim proizvodnim kapacitetima jer nema kapitala.,sirovina, radnici  su na prinudnim odmorima, nema trzista, drasticno su umanjeni rezultati i efikasnost poslovanja. Opao je radni elan,  uvecala se rasipnistva, absentizmi, nerad, sve  je  losija organizacija i menadzment, nema  prave utakmice najboljih pojedinaca i privrednih subjekata.(Uspesan  biznismen moze biti samo spsovac ili clan koalicije na vlasti). Poslovni  moral se sve manje postuje a sve je prisutniji mafijaski  biznis.Nelegalne pivatizacije dodatno opstruiraju privredni razvoj.

 Privreda je onemocala i u dobroj meri paralisana. Bice potrebno vise  godina da se stanje sanira. Ovome doprinose i sankcije i drustvena i  ekonomska kriza , ali pre svega zvanicna politika.

 Zbog ratnog stanja, sankcija, izolacije, ratnih steta od bombi i po  drugim osnovima mnogi radnici su ostali bez posla ( Prema nekim  procenama ratna steta iznosi oko 100 milijardi dolara, ali postoje  razlicite procene).Za vreme ratnih dana su bile  edificirane ratne  uredbe koje su se odnosile i na oblast zaposljavanja i rada .Neke od  ovih uredbi su ukinute 24 juna.

 Prema istrazivanjima , a mi to znamo i sami, skoro svaki drugi gradjanin  Beograda i vecih gradova Srbije se pita cesto STA CE DA JEDE? Nema za  odecu, obucu, za skolske potrebe dece, za lekove?  Ne moze da plati dazbine, poreze, obaveze za struju, telefon, komunalije.

 A poverioci ne pitaju, rastu kamate, cveta zelenastvo.

 XIX . Vojska Jugoslavije

U Opstinskom sudu u Nisu  je pocelo sudjenje po tuzbi porodice vojnika Aleksandra Vukovica iz Kraljeva koji je poginuo 13 aprila kod Podujeva  koji su tuzili drzavu SRJ i Vojnu postu 6592 iz Nisa za nadoknadu stete. Zastupnik drzave se nije odazvao pozivu.U saopstenju Niskog korpusa VJ Dusan Vukovic je okarakterisan da politizuje svoju tragediju.On medjutim kaze  da ne zeli da bude politicar, krivi oficiri koji se bave plolitikom, izginuli mnogi nepotrebno. Ima jos sudjenja  zbog pogibije sina.

Smatramo da je obaveza vojnika da brane svoju zemlju. Ali da to pravilo treba da vazi za sve bez izuzetka. U zemlji vlada duboka kriza morala i patriotizma. Roditelji ciji sinovi su poginuli se osecaju izigrani i prevareni i sumnjaju u patriotizam onih koji bi to trebali da budu. Ne mozemo se sloziti da su krivci za sadasnju krizu oficiri, to je daleko dublje i slozenije pitanje.(Ali sigurno da ima oficira koji se bave politikom, razume se ne vecina, sto ne bi trebali da cine).

Demanti Druge i Trece armije VJ :"

Informativna sluzba Druge armije Vojska Jugoslavije demantovala je informacije da je ta armija podigla stepen borbene gotovosti svojih jedinica u Crnoj Gori. "Jedinice Druge armije svakodnevno obavljaju svoje redovne
aktivnosti i nema govora o podizanju borbene gotovosti", saopstila je Informativna sluzba Druge amija, a prenosi podgoricki list "Dan". Vojska Jugoslavije ocenila je da su informacije, koje su se o tome pojavile u pojedinim crnogorskim medijima, smisljene da "unesu nemir za koji opet treba optuziti Drugu armiju". "Mi smo tu da branimo nasu drzavu od svih neprijatelja i necemo se osvrtati na zlonamerne i neprofesionalne komentare pojedinih informativnih kuca", dodaje se u saopstenju Druge armije.
Predstavnici podgorickog Centra bezbednosti su demantovali pisanje "Vjesti" da su pripadnici Druge armije u nedelju uvece zatvorili put ka Bozaju, na petom kilometru od granicnog prelaza sa Albanijom, prenosi Beta.

Istovremeno je i Komanda Trece armije Vojske Jugoslavije demantovala i u potpunosti odbacila tvrdnje generalnog sekretara NATO Dzordza Robertsona o navodnom gomilanju trupa Trece armije na administrativnoj granici prema Kosovu i Metohiji. U saopstenju se, takodje, navodi da Robertson svojim optuzbama "smisljeno i tendenciozno nastoji da skrene paznju jugoslovenskog, a posebno medjunarodnog javnog mnjenja, sa kljucnih problema neostvarivanja odluka Saveta bezbednosti i Vojno-tehnickog sporazuma o Kosovu i Metohiji i predstojecih aktivnosti Kfora, odnosno NATO-a, i usmeri je prema VJ, posebno Trecoj armiji", navodi se u saopstenju.
 

XX.Tortura i drugi svirepi necovecni postupci

XXI.Obrazovanje

U februaru su nastavljeni strajkovi i protesti prosvetara, ucenika i studenata.

Zajednickom pozivu drzavnog i nezavisnog sindikata prosvetnih radnika da drugo polugodiste zapocne sa zakonskim strajkom ( skracenje casova na 30 minuta) odazvao se prilican broj vojvdodjanskih skola. Slicno je sirom Srbije. 1 februara u strajku je bilo 400 skola u Srbiji, od toga vise od 100 u Beogradu, i 170 u Vojvodini.

Anketa Ucitejlskog fakulteta je pokazala da su potrebne skolske reforme, neki predmeti su  suvisniAnketirano je 2.000 osnovaca i  i 2.000 nastavnika Srbije. Predsednik leskovackog Odbora Sindikata obrazovanja Jovica Marinkovic dobio je 2 februara pretece pismo potpisano sa "Srpska osveta"da ne buni profesopre i ne radi protiv drzave,i da ce biti polomljen. Pismo  stiglo u Medicinsku skolu gde je profesor. zaposlen. sto je Marinkovic prijavio policiji.. 3 februara 600 skolskih ustanova u Srbiji u strajku, skraceni casovi. U Srbiji 4 februara  649 skola u strajku ,odnsno 38.950 profesora, sto je 41%  zaposlenih u prosveti, strajkacki zahtevi nisu ispunjeni osim isplate decembarskih zarada. Zele da im se pridruze i Simndikatr radnika u kulturi.

U nekoliko skola koje su u zakonskom strajku je intrvenisala i policija, niko nijre priveden ali su na delu neprimereni pritisci  na nastavne kadrove. Slicnih pokusaja je bilo i u Vrnjackoj banji gde je direktor Ugostiteljske skole zabranio profesorima da strajkuju.Predsedenik  Opstisnkog veca Sindikata  u Kraljevu  Desimir Mionic je na zahtrev direktora skole  u Kraljevu"Cibukovacki partizani" udaljen iz skole i priveden u zgradu MUP-a na informativni razgovor.,samo dva minuta jer nije bilo povoda, u  istoj skoli direktor je suspendovao  predsednika sindikata i tri nastavnika je kaznio novcano

 Djaci traze ukidanje maturskog ispita.

8 februara u zakonskom strajku 751 skola u Srbiji bez Kosovas. U Beogradu od 261 skole casovi su skraceni na 30 minuta u 170 skola, u uzoj Srbiji od 871 skola strajkuje 340 skola.

Grupa nepoznatih mladica bezbol palicama pretula dvojicu leksovackih djaka 8 februara bez razloga, teze povredjeni, ne zanju se razlozi i pocinioci.

Sindialci nisu zadovoljni razgovorima sa J .Todorovicem ,nista novo, cena rada ce biti poznata do kraja nedelje..Sindilkalci najavluju jednodnevni pretanak rada, proteste, izlazak na ulice.U srbiji 9 februara strajkuje 48 % skola. Ranjen  9 februara ucenik u Leskovcu, dobio prostrelnu ranu kroz koleno, ne zna se ko je. Redar u Studentskoj menzi u Kragujevcu  izboden nozem 9 februara. 9dan strajka prosvetara, polovina skola u Beogradu u zakonskom .strajku. U pet gradova Srbije strajk ucenika,ukidanje mature i podrska zahtevima profesora. Sindikat zaposlenih Filozofskog fakuletta podrzao strajk prosvetara.Radivoje Jovanovic, bivsi upravnik kazneno -poravnog doma u Krusevcu ostetio raznim malverzacijama ovaj dom za 660.000 dinara.

Institut drustvenih nauka odrzao koinferenciju za stampu u Pres klubu: Obrazovna slika Srbije":

Vise od jedne trecine stanovnistva u Srbiji je funkcionalno nepismeno, sto  prakticno znaci da ne koristi pisani jezik. Onih sa nepotpunom osnovnom  skolom je dvostruko vise. U poslednjoj deceniji iz zemlje je otislo izmedju  50 i 300 hiljada skolovanih strucnih kadrova-pretezno mladih. Ovakva  obrazovna slika Srbije nije prevelika briga za vlast jer se, prema brojnim  istrazivanjima javnog mnjenja, pokazalo da rezim glasace na izborima uglavnom  regrutuje iz redova najneskolovanijih i najstarijih, da se stanje dalje pogorsava i da  mi ne zaostajemo samo za svetom nego i za sopstvenom ranijom praksom i
dodaje:

"Cak i u odnosu na pre par godina procenat izdvajanja iz nacionalonog dohotka  za obrazovanje gotovo se prepolovio. Pre dve godine je iznosio sest posto  nacionalnog dohotka, a sada je tri i po posto. Pre dve godine u apsolutnom  iznosu za obrazovanje se po stanovniku se izdvajalo izmedju 45 i 60 dolara, a danas je taj iznos 18 dolara po stanovniku. Ako se govori po uceniku ili  studentu - onda je pre par godina to iznosilo 300 - 400 dolara po uceniku, a  u zemljama EU je to 5322 dolara po uceniku", izjavila je Mirjana Vasovic.

Beogradski srednjoskolci iz pokreta "Otpor" organizovali su  u parku  preko puta Ministarstva prosvete Srbije "Veliki javni cas" sa koga su  svojim  profesorima uputiti poziv na "ozbiljnu zajednicku sindikalnu akciju" radi  hitnog ispunjenja zahteva strajkaca u prosveti. "Sa skupa ce biti upucena poruka za sto hitnijim odrzavanjem roditeljskih sastanaka u svim skolama, radi upucivanja svih profesora, roditelja i ucenika u nacin daljeg odrzavanja  nastavno-naucnog procesa", saopstio je "Otpor". Ukoliko roditeljski sastanci
ne budu odrzani do 7. marta, srednjoskolci iz "Otpora" ce poceti bojkot nastave, upozoreno je u saopstenju prenosi Beta.

XXII.Zdravlje

U Sapcu su 1 februara hospitalizovane osobe u vreme epidemije gripa koje su lecene kao bolesnici gripa kasnije se uspostavilo da su bili zarazeni trihinelozom. Povecana su umiranja narocito medju starima,visednevno cekanje na sahrane u Beogradu. Mora se detaljno i naucno proveriti o cemu se radi?dr Predrag Jelaca specijalista za socijalnu medicinu u Gradskom zavodu  za zastitu zdravlja, saopstava sto su prenele medija, da je smrt sve prisutnija, narocito medju  starijima ,umire se od komplikacija gripa,kod starih, slabo otpornih i hronicnih boeslnika, od 1991 godine raste brojh umiranja.Razlozi:,hronican stres, siromastvo,ishrana. On tvrdi da su krive i izbeglice? Sto je neprihvatljivo, i izaziva veliku smunjicavost Ne vidimo akko to izneglice mogu biti krive? Registruju se i u februaru nestasice lekova.. . Cijanid u Tisi stigao oko 10 februara.13 februar otrov u Dunavu. otrovan,  opasnost  po bunare , ribu i zivotinje. .

Prema Blicu  tesko onome koga zaboli zub, nema materijala u Domu zdravlja gde se ceka po mesecima, kod privatnika treba platiti.

Snimanjem gripoznih ugrozeni ilelkari koji ih snimaju, najugrozenji u Beogradu  jer tu ima najvise rendgen i slicnih aparata. dr. Zeljka Ilic ekspert  zastite od zracenja i clan Jugoslovenskog drustva za zastitu od zracenja( Danas,9 februar) predocava da ima mnogo pregleda gripoznih, povecano je zracenje,neispravni aparati i nedostatak materijala, radi se sporije,duza ekspozicija zracenju nekoloiko puta vise,veoma cesto bez neophdne zastite,zakon o zastiti se ne sprovodi. Rezultat je povecano zracenje i opasnost po zdravljeGlas javnostoi(22.20 pokojniek iz Beograda voze za pancevo,epidemija umiranja koja je zahvatila prrestonicu pocetkom januara , nastao problem hladnajce.

XIII. Stav Vlade prema organizacijama koje se bave zastitom ljudskih prava

XIV.Zakljucak