Mi smo poceli nase aktivnosti 21 marta l975 godine kada je osnovana Direktna akcija za samozastitu. Osnivaci Tomislav Krsmanovic, Aleksandar Karagic, i Misa Tomic, su na taj nacin trazili put kako da se spasu od diskriminatorskih i represivnih mera ondasnjeg titoistickog poretka, i kako da pomognu mnogim drugim nevinim gradjanima zrtvama bezakonja. Uvideli smo da su se i tada ljudska prava krsila masovno, i to smo i javno saopstili. 

Nasa tvrdnja je bila osporavana ne samo od zvanicnika nego i od pojedinih ondasnjih boraca za ljudska prava i disidenata. Sada nam sa razlicitih strana stizu priznanja da smo bili u pravu. 

Obratili smo se vlastima tvrdeci da smo nevini i da nicim nismo dali povoda za povrede nasih prava. Najcesce nismo ni dobili odgovor, ili je odgovor bio birokratski kratak upozoravajuci nas da se u SFRJ postuje zakon. Uvideli smo jos tada, da se represija ne sprovodi samo nad stvarnim neprijateljima, nego i nad mnogim drugim koji to uopste nisu. 

Prepoznali smo jos tada da ce tiranija voditi slabljenju privrede, gusenju funkcionisanja na cela sposobnosti na radnom mestu i u obrazovanju, sejanju klime losih procena, haosu, i biti glavni uzrok sadasnjeg finala. 

Posto nadlezni drzavni organi nisu hteli da uzmu u obzir nase uctive zalbe, posto bi iscrpli sve interne mogucnosti zalbe, obracali smo se medjunarodnim organizacijama. Nazalost, ova cinjenica je zloupotrebljena upravo od onih koji su odbijali da resavaju nase zalbe u zemlji, da nas sada predstavljaju kao pojedince koji blate SFRJ u svetu. Aprila 1981. godine smo postali Akcija za borbu protiv zloupotrebe psihijatrije i medicine u politicke svrhe da bi podrzali verbalne prestupnike (zrtve verbalnog delikta) koji su po kazni smestani u psihijatrijske klinike (uz prethodno proglasavanje od strane sudskih vestaka za neuracunljive dusevne bolesnike, iako oni to nisu bili), umesto u zatvore. Mi smo tada stavili na dnevni red pitanje zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe, i dr. Kosti Cavoskom, profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu, i clanu ondasnjeg Odbora za odbora za odbranu slobode misli i izrazavanja (u kome je bilo 12 uglednih clanova Srpske akademije nauka,) smo dostavili dosijea za oko pedesetak takvih slucajeva. Januara l986 godine, Odbor za odbranu slobode misli i izrazavanja je izdao saopstenje u kome je ustvrdio da se u SFRJ psihijatrija zloupotrebljava da bi se politicki nepozeljni pojedinci izolovali u psihijatrijske ustanove. Ova peticija je imala veliki odjek u svetu. U ondasnjoj SFRJ je posle lavine zalbi gradjana na takve psihijatrijske zloupotrebe stvoren istinski pokret protiv zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe. U to su se ukljucili i drugi odbori i grupe, da napomenemo odbore za ljudska prava Udruzenja knjizevnika Srbije, Helsinski odbor i razlicite grupe iz ondasnjih republika SFRJ. Zbog toga SFRJ zamalo nije bila iskljucena iz clanstva u Svetskoj asocijaciji psihijatrije. Nekoliko pojedinaca koje smo uspeli da oslobodimo iz bolnica, su stekli status "zatvorenici savesti Amnesty International". Posto nam se obracao sve veci broj gradjana zalbama na sve brojnije i razlicite oblike krsenja ljudskih prava, mi smo l986 godine odlucili da postanemo Komitet za zastitu ljudskih prava, a posto smo postali masovna organizacija l989. godine smo se pretvorili u Pokret za zastitu ljudskih prava. Septembra l990. godine smo se registrovali kao politicka stranka zbog jedinog razloga da tako izadjemo iz apsolutne medijske blokade (Iako smo bili vrlo aktivni i razgranali nase aktivnosti, medija nikad ni rec nisu nista kazala o nama). Ucestvujuci na izborima dobili smo pravo da nas program iznesemo preko medija, sto smo iskoristili da gradjanima predocimo krajnje testo stanje ljudskih prava. Mi smo postali politicka stranka iako nasa organizacija nije nikada imala politicke ciljeve ili nameru borbe protiv poretka, za vlast, jedino da bi tako bili efikasniji u borbi za ljudska prava. Celo ovo vreme, koje traje sve do danasnjih dana je borba za nasa prava i potraga za putanjom spasa. 

Pokret za zastitu ljudskih prava je od tada do danas bio zrtva pokusaja razlicitih zloupotreba od strane pojedinaca iz redova poretka. Nase namere da sa poretkom saradjujemo da bi otkrili razloge zasto krse nasa prava, i mnogih drugih gradjana su bile sistematski obezvredjivane provokacijama, da bi tako bili navedeni da ogorceni kritikujemo, mozda i preostro, one koji su krsili nasa prava. Tako su nas istinske i postene patriote na silu zeleli da lazno predstave i ocrne u javnosti i u ocima pojedinih struktura vlasti. 

Ondasnji clanovi raznih odbora i organizacija za zastitu ljudskih prava su danas u Srbiji i SRJ vodeci kadrovi srpskih opozicionih stranaka (slicno je i u drugim bivsim republikama SFRJ). 

Sto se tice nas, u zacetku je bila zelja za odbranom (spasom), verujemo da je vecina pocela svoje za laganje pre svega zbog licne situacije (mada verovatno ima i politickih ambicija u pojedinim slucajevima). 

Lideri clanovi Pokreta za zastitu ljudskih prava su u ovome periodu bili izlagani zestokim progonima, sve do nedavno smo bili bez prostorija, pod medijskom i telekomunikacionom blokadom, bez ikakvih sredstava i infrastrukture, presecenih komunikacija (zaplena prepiske i smetnje u telefoniranju), napadi u javnosti bez prava na demante, zaplena naseg lista LJUDSKA PRAVA, dokumentacije, sudske nepravde, hapsenja, progoni, itd. Mi smo ucestvovali na svim dosadasnjim izborima u Srbiji i SRJ. Nismo uspeli da udjemo u skupstinu jer smo bili bez ikakvih sredstava i zbog potpuno neravnopravnih uslova i diskriminacije na izborima. Na izborima decembra 1992. godine, uprkos svemu, uspeli smo da od 104 ucesnika zauzmemo l5. mesto, i da je bio primenjen direktno proporcionalan sistem tada bi imali jednog predstavnika u Skupstini Srbije. Pocetkom l992. godine smo inicirali SVO > Srpsku vanparlamentarnu opoziciji koju su sacinjavali, pored naseg Pokreta i Srpska svetosavska stranka, Narodna radikalna stranka, Stara radikalna stranka, Napredna stranka, Demokratska stranka Davidovic Grol, Svesrpski savez, Jugoslovenska demohriscanska stranka, Pokret za ujedinjenje Srbije i Crne Gore, Srpski rojalisticki blok, Stranka privrednika i zanatlija, Liberalna stranka, Radikalna stranka ujedinjenja. Ova koalicija se raspala pred decembarske izbore 1992. godine. Pocetkom 1995. godine smo inicirali MOPOS-Monarhisticki pokret Srbije, kome su pored navedenih stranaka kao osnivaci pristupile i Ekonomska stranka i Radnicka stranka, ubrzo su osnivaci istupili iz MOPOSA zbog nedolicnih postupaka novoprimljenih stranaka. Sada pripremamo novu koaliciju za sledece izbore poduceni ranijim losim iskustvima. Nadamo se da cemo ovoga puta imati vise iskustva i da cemo uci u parlament da se izborimo za demokratiju i ljudska prava. 

Pored zasluge u oblasti zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe, mi smo stavili na dnevni red i tzv. VANPRAVNE INSTRUMENTE represije i krsenja ljudskih prava (obracuni putem terora i bez ikakve pravne procedure, na radnom mestu, u obrazovnim ustanovama, itd). 

Dosta smo se zalagali u vezi progona verbalnog delikta, tzv. MORALNO POLITICKE PODOBNOSTI. Mi smo pocetkom 1992. godine zajedno sa navedenim clanicama SVO organizovali tri vrlo posecena mitinga ostecenih deviznih stedisa na Trgu Republike u Beogradu i tako po prvi put stavli na dnevni red pitanje oduzete devizne stednje. Mi smo tada osnovali Udruzenje ostecenih deviznih stedisa, ubrzo je grupa poslatih provokatora remeteci nas rad, uspela da uz podrsku onih koji su zaplenili devize, i pojedinih medija, nas potisne. Ubrzo je osnovano vise udruzenja ostecenih deviznih stedisa koja su medjusobno suceljena, cime se samo slabi efikasnost akcija. Mi smo se trudili da na neki nacin ukazemo da je neophodna integracija svih i da se jedino tako mogu povratiti oduzete devize. Mi sa ovim udruzenjima danas odrzavamo dobre odnose. 

Od raspada zemlje doslo je do drasticnog pogorsanja polozaja ljudskih prava. Javile su se nove organizacije za zastitu ljudskih prava. Nas Pokret je i u ovome periodu ostao veran svojim izvornim nacelima. Nama se danas obraca zalbama veliki broj gradjana i mi zelimo ljudima da pomognemo. Sada je jasno da smo mi bili u pravu jos daleke 1975. godine. Uzrok sadasnje krize je nepostovanje ljudskih prava. A u postovanju ljudskih prava vidimo najbolje resenje i alternativu. 

Nas Pokret je i dalje izlozen pokusajima laznih etiketiranja kako u zemlji tako i van nje. U inostranstvu nas svim silama zele lazno predstaviti kao "srpske nacionaliste", "protiv Medjunarodne zajednice", a u zemlji kao navodne eksponente Svetskog poretka, masone, i sl. 

Mi smo posteni patrioti, zalazemo se za demokratiju, mi smo vekovima bili na odbrani granica Evrope i evropskih vrednosti, nama je mesto u Evropi.