English
|
I N D E X
|
|
SAOPSTENJA
|
|
AKTIVNOSTI
|
|
PROGRAM
|
|
PUBLIKACIJE
|
|
KONTAKT
|
|
POKRET ZA ZASTITU LJUDSKIH PRAVA
ISTORIJAT
Mi smo poceli nase aktivnosti 21 marta l975 godine kada je osnovana
Direktna akcija za samozastitu. Osnivaci Tomislav Krsmanovic, Aleksandar
Karagic, i Misa Tomic, su na taj nacin trazili put kako da se spasu od
diskriminatorskih i represivnih mera ondasnjeg titoistickog poretka, i
kako da pomognu mnogim drugim nevinim gradjanima zrtvama bezakonja. Uvideli
smo da su se i tada ljudska prava krsila masovno, i to smo i javno saopstili.
Nasa tvrdnja je bila osporavana ne samo od zvanicnika nego i od pojedinih
ondasnjih boraca za ljudska prava i disidenata. Sada nam sa razlicitih
strana stizu priznanja da smo bili u pravu.
Obratili smo se vlastima tvrdeci da smo nevini i da nicim nismo dali
povoda za povrede nasih prava. Najcesce nismo ni dobili odgovor, ili je
odgovor bio birokratski kratak upozoravajuci nas da se u SFRJ postuje zakon.
Uvideli smo jos tada, da se represija ne sprovodi samo nad stvarnim neprijateljima,
nego i nad mnogim drugim koji to uopste nisu.
Prepoznali smo jos tada da ce tiranija voditi slabljenju privrede, gusenju
funkcionisanja na cela sposobnosti na radnom mestu i u obrazovanju, sejanju
klime losih procena, haosu, i biti glavni uzrok sadasnjeg finala.
Posto nadlezni drzavni organi nisu hteli da uzmu u obzir nase uctive
zalbe, posto bi iscrpli sve interne mogucnosti zalbe, obracali smo se medjunarodnim
organizacijama. Nazalost, ova cinjenica je zloupotrebljena upravo od onih
koji su odbijali da resavaju nase zalbe u zemlji, da nas sada predstavljaju
kao pojedince koji blate SFRJ u svetu. Aprila 1981. godine smo postali
Akcija za borbu protiv zloupotrebe psihijatrije i medicine u politicke
svrhe da bi podrzali verbalne prestupnike (zrtve verbalnog delikta) koji
su po kazni smestani u psihijatrijske klinike (uz prethodno proglasavanje
od strane sudskih vestaka za neuracunljive dusevne bolesnike, iako oni
to nisu bili), umesto u zatvore. Mi smo tada stavili na dnevni red pitanje
zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe, i dr. Kosti Cavoskom, profesoru
Pravnog fakulteta u Beogradu, i clanu ondasnjeg Odbora za odbora za odbranu
slobode misli i izrazavanja (u kome je bilo 12 uglednih clanova Srpske
akademije nauka,) smo dostavili dosijea za oko pedesetak takvih slucajeva.
Januara l986 godine, Odbor za odbranu slobode misli i izrazavanja je izdao
saopstenje u kome je ustvrdio da se u SFRJ psihijatrija zloupotrebljava
da bi se politicki nepozeljni pojedinci izolovali u psihijatrijske ustanove.
Ova peticija je imala veliki odjek u svetu. U ondasnjoj SFRJ je posle lavine
zalbi gradjana na takve psihijatrijske zloupotrebe stvoren istinski pokret
protiv zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe. U to su se ukljucili
i drugi odbori i grupe, da napomenemo odbore za ljudska prava Udruzenja
knjizevnika Srbije, Helsinski odbor i razlicite grupe iz ondasnjih republika
SFRJ. Zbog toga SFRJ zamalo nije bila iskljucena iz clanstva u Svetskoj
asocijaciji psihijatrije. Nekoliko pojedinaca koje smo uspeli da oslobodimo
iz bolnica, su stekli status "zatvorenici savesti Amnesty International".
Posto nam se obracao sve veci broj gradjana zalbama na sve brojnije i razlicite
oblike krsenja ljudskih prava, mi smo l986 godine odlucili da postanemo
Komitet za zastitu ljudskih prava, a posto smo postali masovna organizacija
l989. godine smo se pretvorili u Pokret za zastitu ljudskih prava. Septembra
l990. godine smo se registrovali kao politicka stranka zbog jedinog razloga
da tako izadjemo iz apsolutne medijske blokade (Iako smo bili vrlo aktivni
i razgranali nase aktivnosti, medija nikad ni rec nisu nista kazala o nama).
Ucestvujuci na izborima dobili smo pravo da nas program iznesemo preko
medija, sto smo iskoristili da gradjanima predocimo krajnje testo stanje
ljudskih prava. Mi smo postali politicka stranka iako nasa organizacija
nije nikada imala politicke ciljeve ili nameru borbe protiv poretka, za
vlast, jedino da bi tako bili efikasniji u borbi za ljudska prava. Celo
ovo vreme, koje traje sve do danasnjih dana je borba za nasa prava i potraga
za putanjom spasa.
Pokret za zastitu ljudskih prava je od tada do danas bio zrtva pokusaja
razlicitih zloupotreba od strane pojedinaca iz redova poretka. Nase namere
da sa poretkom saradjujemo da bi otkrili razloge zasto krse nasa prava,
i mnogih drugih gradjana su bile sistematski obezvredjivane provokacijama,
da bi tako bili navedeni da ogorceni kritikujemo, mozda i preostro, one
koji su krsili nasa prava. Tako su nas istinske i postene patriote na silu
zeleli da lazno predstave i ocrne u javnosti i u ocima pojedinih struktura
vlasti.
Ondasnji clanovi raznih odbora i organizacija za zastitu ljudskih prava
su danas u Srbiji i SRJ vodeci kadrovi srpskih opozicionih stranaka (slicno
je i u drugim bivsim republikama SFRJ).
Sto se tice nas, u zacetku je bila zelja za odbranom (spasom), verujemo
da je vecina pocela svoje za laganje pre svega zbog licne situacije (mada
verovatno ima i politickih ambicija u pojedinim slucajevima).
Lideri clanovi Pokreta za zastitu ljudskih prava su u ovome periodu
bili izlagani zestokim progonima, sve do nedavno smo bili bez prostorija,
pod medijskom i telekomunikacionom blokadom, bez ikakvih sredstava i infrastrukture,
presecenih komunikacija (zaplena prepiske i smetnje u telefoniranju), napadi
u javnosti bez prava na demante, zaplena naseg lista LJUDSKA PRAVA, dokumentacije,
sudske nepravde, hapsenja, progoni, itd. Mi smo ucestvovali na svim dosadasnjim
izborima u Srbiji i SRJ. Nismo uspeli da udjemo u skupstinu jer smo bili
bez ikakvih sredstava i zbog potpuno neravnopravnih uslova i diskriminacije
na izborima. Na izborima decembra 1992. godine, uprkos svemu, uspeli smo
da od 104 ucesnika zauzmemo l5. mesto, i da je bio primenjen direktno proporcionalan
sistem tada bi imali jednog predstavnika u Skupstini Srbije. Pocetkom l992.
godine smo inicirali SVO > Srpsku vanparlamentarnu opoziciji koju su sacinjavali,
pored naseg Pokreta i Srpska svetosavska stranka, Narodna radikalna stranka,
Stara radikalna stranka, Napredna stranka, Demokratska stranka Davidovic
Grol, Svesrpski savez, Jugoslovenska demohriscanska stranka, Pokret za
ujedinjenje Srbije i Crne Gore, Srpski rojalisticki blok, Stranka privrednika
i zanatlija, Liberalna stranka, Radikalna stranka ujedinjenja. Ova koalicija
se raspala pred decembarske izbore 1992. godine. Pocetkom 1995. godine
smo inicirali MOPOS-Monarhisticki pokret Srbije, kome su pored navedenih
stranaka kao osnivaci pristupile i Ekonomska stranka i Radnicka stranka,
ubrzo su osnivaci istupili iz MOPOSA zbog nedolicnih postupaka novoprimljenih
stranaka. Sada pripremamo novu koaliciju za sledece izbore poduceni ranijim
losim iskustvima. Nadamo se da cemo ovoga puta imati vise iskustva i da
cemo uci u parlament da se izborimo za demokratiju i ljudska prava.
Pored zasluge u oblasti zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe,
mi smo stavili na dnevni red i tzv. VANPRAVNE INSTRUMENTE represije i krsenja
ljudskih prava (obracuni putem terora i bez ikakve pravne procedure, na
radnom mestu, u obrazovnim ustanovama, itd).
Dosta smo se zalagali u vezi progona verbalnog delikta, tzv. MORALNO
POLITICKE PODOBNOSTI. Mi smo pocetkom 1992. godine zajedno sa navedenim
clanicama SVO organizovali tri vrlo posecena mitinga ostecenih deviznih
stedisa na Trgu Republike u Beogradu i tako po prvi put stavli na dnevni
red pitanje oduzete devizne stednje. Mi smo tada osnovali Udruzenje ostecenih
deviznih stedisa, ubrzo je grupa poslatih provokatora remeteci nas rad,
uspela da uz podrsku onih koji su zaplenili devize, i pojedinih medija,
nas potisne. Ubrzo je osnovano vise udruzenja ostecenih deviznih stedisa
koja su medjusobno suceljena, cime se samo slabi efikasnost akcija. Mi
smo se trudili da na neki nacin ukazemo da je neophodna integracija svih
i da se jedino tako mogu povratiti oduzete devize. Mi sa ovim udruzenjima
danas odrzavamo dobre odnose.
Od raspada zemlje doslo je do drasticnog pogorsanja polozaja ljudskih
prava. Javile su se nove organizacije za zastitu ljudskih prava. Nas Pokret
je i u ovome periodu ostao veran svojim izvornim nacelima. Nama se danas
obraca zalbama veliki broj gradjana i mi zelimo ljudima da pomognemo. Sada
je jasno da smo mi bili u pravu jos daleke 1975. godine. Uzrok sadasnje
krize je nepostovanje ljudskih prava. A u postovanju ljudskih prava vidimo
najbolje resenje i alternativu.
Nas Pokret je i dalje izlozen pokusajima laznih etiketiranja kako u
zemlji tako i van nje. U inostranstvu nas svim silama zele lazno predstaviti
kao "srpske nacionaliste", "protiv Medjunarodne zajednice", a u zemlji
kao navodne eksponente Svetskog poretka, masone, i sl.
Mi smo posteni patrioti, zalazemo se za demokratiju, mi smo vekovima
bili na odbrani granica Evrope i evropskih vrednosti, nama je mesto u Evropi.
Pokret za zastitu ljudskih prava
Mutapova 12
11000 Beograd
tel/faks: 381-11-3911829,
E-mail: pokret@EUnet.yu, http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html
Beograd, Jugoslavija
|