Istorijat PC kompjutera
vezan samo za PC kompjutere, znači XT, AT, ATX i novije generacije koje nasleđuju
navedene a koriste procesore iz INTEL-ove serije 80x86, Pentium (Pro i II).
- Istorijat PC-a
- Važna upozorenja
Istorijat PC-a
- 1975. pojavio se prvi personalni kompjuter. Baziran na mikroprocesoru INTEL 8080 sa 256
bajta RAM-a. Sa LED diodama umesto monitora i prekidačima umesto tastature ali ipak
preteča današnjih kompjutera.
- 1981. Avgusta meseca firma IBM ponudila je svoj prvi personalani kompjuter (Personal
Computer). Koristio je procesor INTEL 8088 i radio na brzini od 4.77 MHz i imao je u sebi
29,000 tranzistora. Stvorivši PC kompjuter IBM je na neki način stvorio i
sadašnji Microsoft, kome je prepustio stvaranje DOS-a. Kompjuter je mogao da adresira 1MB memorije i radio je samo sa
disketama (dva flopi drajva). PC je doživeo veliku popularnost i vrlo brzo dobio
naslednika 1982. godine PC XT (eXtended Technology). XT kompjuteri su dobili novu
komponentu, hard disk koji je olakšao i ubrzao rad korisnicima.
- 1984. opet u Avgustu, IBM na tržište iznosi novi tehnološki unapređeni PC AT
(Advanced Technology). Koristio je procesor INTEL 80286 i radio na brzinama oko 6 MHz.
Procesor je u sebi imao 130.000 tranzistora. Novi kompjuter je dobio 16-bitnu arhitekturu
i mogao je da adresira 16 MB memorije. Isporučivao se sa osnovnih 512 kB RAM-a, hard
diskom od 20 MB i mono monitorom.
- 1986. u Septembru, Compaq izbacuje na tržište prvi kompjuter baziran na 80386
procesoru. Nezavisni proizvođači kompjuterske opreme na tržište izbacuju klonirane
verzije. Procesor radi na brzinama od 16 MHz i unutrašnja arhitektura mu je kompletno
tridesetdvobitna. Može da simulira istovremeni rad više 8086 procesora. U sebi sadrži
250.000 tranzistora, može da adresira 4 GB RAM-a.
- 1987. u Aprilu, IBM prestaje sa proizvodi XT i AT kompjutere i pokušava da nametne novi
PS/2 sistem ali mu to ne polazi za rukom. Na tržištu zbog ogromne zastupljenosti, vlada
stari sistem AT kompjutera uz korišćenje novih sve bržih procesora (INTEL 80386 na
33MHz ).
- 1988. pojavljuju se kompjuteri sa procesorom INTEL 80486. Procesor radi
na brzini od 20 MHz i u sebi sadrži 1.250.000 tranzistora. Pretstavlja integrisanu
verziju procesora 80386 i matematičkog koprocesora 80387 sa ugrađenim sistemom za
upravljanje L1 cache memorijom. Verzija 486SX, potpuno 32bitni procesor bez koprocesora i
8 kB internog cache-a.
- 1993. INTEL uvodi DX2-66MHz. Procesor prema
magistrali radi na 33 a interno na 66MHz. U Martu na tržište dolazi procesor PENTIUM.
Radi na frekvencijama od 60 i 66 MHz i u sebi sadrži 3.100.000 tranzistora na površini
od 13 x 13 mm. Pre Pentijuma na tržištu su se pojavili 80486DX procesori na 33, 40 i 50
MHz. Pored INTEL-a čipove proizvode IBM, AMD, CYRIX,
TI itd.
- 1994. u Martu se pojavljuju Pentium procesori sa brzinama od 90 i 100MHz. Smanjeno je
zagrevanje čipa ali se i dalje preporučuje upotreba malog ventilatora koji se postavlja
na sam procesor. Kada se pojavio DX4-100MHz interni klok je
utrostručen, 33.3 x 3. Najveći deo ubrzanja pripada internom kešu od 16 kB. 1.600.000
tranzistora na površini od 9 x 9 mm u 0.6 mikronskoj tehnologiji i radi na 3.3V. U
Oktobru se pojavljuje Pentium na 75MHz.
- 1995. u Martu izlaze Pentiumi na 120, a u Junu na Pentium na 133MHz. U Novembru se
pojavljuje PentumPro ("Šestium") na 150MHz i AMD 5x86 na 133MHz
- 1996. u Januaru izlaze Pentiumi na 150 i 166MHz. U Februaru PentiumPro na 166, 180 i
200MHz. U Junu Pentium na 200MHz
- Kao odgovor na Pentium seriju procesora, AMD je izbacio AMD-K5-PR100 na 100MHz.
Realno gledano svaka nova generacija 80x86 procesora donosi bar 4 puta veću brzinu
rada. U odnosu na 386SX, kompjuteri sa Pentium procesorom na 100 MHz brži su oko 20 puta.
