(Autobiografsko pripovedanje)
Autobiografski karakter književnosti, verodostojnost autobiografije i autobiografskog pripovedanja, smisao te verodostojnosti u fikcionalnoj prozi i manipulacija njome stalni su predmet estetičkog i poetičkog mišljenja. Do sada, međutim, koliko je meni poznato, nije istražen autobiografski karakter, autobiografski smisao formalnih odlika pripovedanja: pripovednih postupaka, retorike, strategija, nije istraženo pripovedanje kao autobiografsko stanovište, kao sredstvo izricanja, objavljivanja, svesnog ili nesvesnog, izvesnih autobiografskih činjenica, piščevih subjektivnih istina i procena, kao (estetsko) sredstvo enkodiranja različitih poruka i vrednovanja koja pisac s nekih razloga nije drugačije mogao da saopšti, ili čije saopštenje nije mogao da nadzire niti da spreči. I taj mehanizam pripovedanja zaslužuje pažnju. Nisu istraženi ni dramatičnost tog pripovednog mehanizma, njen uticaj i uticaj motiva skrivene dramatike pričanja na izgled pripovedanja, na izgled i značenje pripovedne retorike, na formalizaciju i status pripovedanja, ukratko, nije istražena incidentnost autobiografičnosti u književnosti, pa ni u diskursu uopšte. To sam pokušao da učinim u ovoj knjizi. Doduše, moje ispitivanje nije sistematično izvedeno, hoću da kažem, nije izvedeno po pravilima univerzitetskog diskursa. Nije to ni bio cilj ove knjige. Nastojao sam, ipak, da otkrijem i protumačim ključne vidove incidenata autobiografičnosti, njihovo ustrajno pojavljivanje u pripovedanju, njihove funkcije, pre svega strukturne funkcije u tekstu, ali i njihov značaj za artikulaciju značenja teksta, za tekst uopšte. Bilo je, stoga, neophodno da ovo istraživanje proširim na različite oblike pripovedanja i na dela u kojima, načelno, ne bi trebalo očekivati incident autobiografičnosti, svakako, ne onakav kakav je očekivan i razumljiv u fikcionalnoj književnosti. Pokazalo se da taj incident i incidencija autobiografije u tekst postaju, mogu da postanu strukturna osa govora i tih knjiga, gotovo na isti način kao i u fikcionalnoj književnosti. Incident autobiografičnosti fikcionalizuje i objektivni diskurs, menja, preusmerava njegovu istinu, čini da i on kazuje ono što ne kazuje, da više zna no što zna da zna.
(Iz Uvodne beleške)
