VIRTUALNI SVETOVI     

Ljudski lik me je kao tema oduvek privlaciIo svojim oblikom, ali i kao najvazniji simbol u nasoj svesti. Jedino cega se covek ne moze nagledati. Namera mi je da ga na svojim slikama procistim, pojednostavim, ukazem na jedinstvenost, dinamiku, lepotu, bogatstvo i recitost.

Ovom serijom slika zelim da reklamiram covekov univerzalni odnos prema identitetu inspiracije.  Identitet je vec tu, unutra i nema zelju za prevelikim ispoljavanjem.  Jer mi vec jesmo to sto smo oduvek bili, sto smo sada, sto cemo uvek i biti, i sto smo toliko zeleli da budemo.  To je paradoks nase potrage za sobom, a istina je tu i sad.  Pokusavam to da otkrijem vizuelno najpre kroz oci, pa onda celo lice. Njen oblik i izraz.

“he expresses above all the innermost atmosphere of the brain, the astonishing aspect of things … It is the infinite in the finite.  It is a dream!  And I don’t mean by that word the jumbled places of the night, but the vision produced by intense meditation.”

Kao sto El Greko nije hteo da podigne zastore na prozorima da ne bi ometao svoje unutrasnje svetlo, a Djakometi mastao o sivoj sibirskoj tundri pogodnoj za razmisljanje.

Je suis la plaie et le couteau!
Je suis le soufflet at le joue!
Je suis les membres et la roue,
Et le victime et le bourreau.

Svi odgovori su u ocima.