------------------------------------------------ >>> Internet portret: ZORAN TANASIJEVIC <<< ------------------------------------------------ Zoran Tanasijevic-Tasa (40) je diplomirao na Geografskom fakultetu u Beogradu. Radio je u Istrazivackoj stanici Petnica, gde je dve godine rukovodio programom astronomije, a osam godina programom geografije. Zasluzan je za stvaranje mladog naucnog potencijala, stasavalog na seminarima geografije u Petnici, a danas okupljenog u Geografskom istrazivackom drustvu < http://www.gid.org.yu >. Jos 1995. godine je prvi u domacem cyber prostoru objavio kompletnu knjigu na Internetu. Do sada se najvise bavio promocijom nase turisticke privrede na Internetu. Autor je preko 30 sajtova. Trenutno su u zizi njegovih interesovanja trgovina i marketing na Internetu. Uprkos brojnim priznatim strucnim i poslovnim rezultatima, kao i neospornoj svestranosti, u Internet krugovima i van njih, uglavnom je poznat kao "Tasa-prvi-srpski-seljak-na-Internetu", koji narudzbine za sir, kajmak i jaja prima iskljucivo preko Interneta < http://solair.eunet.yu/~tasa >. #1 Kako se odigrao Vas susret sa "globalnom mrezom" ? U vreme dok sam radio u Istrazivackoj stanici Petnica, pocela je sa radom akademska mreza. Internet je za mene bio fascinatan, pre svega sa stanovista mogucnosti primene u oblasti obrazovanja. Shvatio sam njegovu snagu, pa sam svoj strucni rad usmerio na tu oblast. Objavio sam svoju knjigu "Kako posmatrati Sunce" jos 1995. godine na jednom serveru u Nisu (Gopher servis). Naredne godine sam je preradio u html format, pa su moji ucenici mogli da je koriste od kuce ili skole. Kasnije sam rezervisao poseban domen i knjiga je sada na adresi < http://www.sunce.org.yu/posmatranje >. #2 Kako se rodila ideja da na balkanskom tlu povezete poljoprivredu i Internet? Odlaskom iz Petnice poceo sam da eksperimentisem i sa drugim oblastima na Internetu. Tokom 1996. godine sam se prikljucio na Eunet i odmah iskoristio svoj besplatan prostor za licnu prezentaciju. U to vreme sam imao tezgu na beogradskoj Kalenic pijaci. Zapazio sam da medju mojim stalnim musterijama ima nekoliko njih za koje sam znao ili pretpostavljao da imaju pristup Internetu. Ucinilo mi se interesantnim da svoju robu ponudim putem Interneta. I tako je nastao poznati slogan "Prvi-srpski-seljak-na-Internetu". Vec posle mesec dana, na sajt je "natrcao" dopisnik Vecernjih novosti iz Lajkovca i objavio clanak. Posle toga su mi novinari postali nocna mora :-) To je bio pocetak. Sajt je vrlo brzo bio zapazen i pocele su da stizu prve porudzbine za sir, kajmak i jaja. Na taj nacin sam stekao mnogo novih musterija. Imao sam i nekoliko veoma ozbiljnih ponuda za izvoz kajmaka u Kanadu. Imam tu "cast" da drzim tri domaca rekorda na Internetu: - objavio sam prvu (kompletnu) knjigu na Internetu kod nas - poceo sam prvi da prodajem robu preko Interneta - zamalo da postanem prvi srpski robijas zbog Interneta. Ovo poslednje je posebno zanimljivo. U trenutku kad su se novine utrkivale da objave prilog o mojoj prodaji kajmaka preko Interneta, policija me je privela na sud, jer sam navodno oklevetao Istrazivacku stanicu Petnica. Niko u sudnici, izuzev mene, nije poznavano cak ni osnovne termine o Internetu, ali to nije smetalo sudiji da me kazni sa cetiri meseca zatvora uslovno na godinu dana - zbog nepostojeceg sajta. Novinari su i tome dali veliki publicitet. Korisnici Interneta su imali priliku da redovno prate tok sudjenja na sajtu mojih prijatelja iz Kanade < http://www.geocities.com/sudjenja >. #3 Angazovani ste na brojnim projektima, ali i dalje ostajete u okrilju poljoprivrede... Ja se profesionalno bavim poljoprivrednom proizvodnjom. Imam 7 hektara obradive zemlje na kojoj gajim zitarice i krmno bilje za ishranu stoke. Osnov moje proizvodnje su stocarski proizvodi, pre svega sir, kajmak i jaja. Pomenute proizvode plasiram na trziste, a ostalo koristim za sopstvene potrebe. Uzgajam krave, svinje i kokoske. Proizvodim i kvalitetnu rakiju u manjim kolicinama. Trenutno sam angazovan na novom projektu, proizvodnji kvalitetne domace rakije prepecenice i kajsijevace. Ovu rakiju sam nedavno lansirao na trziste kao robnu marku TASOVACA. Osim po kvalitetu, ona se razlikuje od slicnih proizvoda i po ambalazi. Unikatne flase od keramike izradjene su u umetnickoj radionici beogradskog umetnika Nese Jelica. Za ekskluzivan proizvod sam osmislio i ekskluzivan nacin prodaje - i s k l j u c i v o aukcijom preko Interneta < http://www.oglasi.org.yu/aukcija >. Ovih dana sam lansirao SPARGLU, novo povrce vrlo malo poznato kod nas < http://www.oglasi.org.yu/prodaja/spargla/spargla.htm >. Ovaj projekt je rezultat saradnje sa kolegom Zoranom Petkovicem iz okoline Zajecara. Prodaja je krenula vec prvog dana po objavljivanju adrese na Internetu. Medjutim, zbog teske ekonomske situacije poljoprivredna proizvodnja je kod nas postala nerentabilna, pa se sada u velikoj meri bavim izradom Internet prezentacija. #4 Sta je uticalo da se na neki nacin specijalizujete za Internet promociju nase turisticke privrede? Dok sam radio u Istrazivackoj stanici Petnica ucestvovao sam na nekoliko istrazivackih akcija na prostoru Valjevskih planina, sa ciljem valorizacije turistickog potencijala ovog prostora. Kad se pojavio Internet imao sam gotov materijal pa smo 1996. godine postavili na Internet kompletnu turisticku ponudu planine Rajac (kod Ljiga). Kasnije sam angazovan od strane Udruzenja banjskih i klimatskih mesta Srbije na izdradi njihovog sajta, a u poslednje dve godine sam zapoceo neke svoje projekte vezane za turizam. Glavni motivi zasto sam se opredelio za turizam su sledeci: a) turizam je nasa znacajna privredna sansa, nedovoljno iskoriscena b) turizam spada u deset najvise eksploatisanih tema na Internetu c) u turizmu se obrce dosta novca. Do sada sam uradio veliki broj sajtova, koji se uglavnom nalaze na poddomenima. Posebno bih izdvojio projekte koji su iziskivali veliki angazman. Moj najdrazi sajt je < http://www.sunce.org.yu >. Neposredan povod za njegovu izradu je bilo proslogodisnje potpuno pomracenje Sunca, koje smo direktno prenosili iz Subotice. Sajt je namenjen ucenicima i studentima, ali zahvaljujuci vecem broju linkova na strane servise njegovi redovni posetioci su istrazivaci razlicitih profila koji se bave izucavanjem uticaja Sunca na nasu planetu. Najznacajniji projekat koji sam realizovao je ponuda nase turisticke privrede na Internetu < http://www.turizam.co.yu >. Sajt je u stalnom razvoju i u ovom trenutku predstavlja najsveobuhvatniji izvor podataka za potencijalne turiste. U sklopu projekta Banje i klimatska mesta Srbije uradio sam pojedinacne prezentacije za svih 40 banjskih i klimatskih mesta < http://www.banje.co.yu >. Posebno izdvajam sajt Vrnjacke Banje, gde sam koautor sa jos dvojicom kolega < http://www.vrnjackabanja.co.yu >. U svojstvu konsultanta, ucestvovao sam u izradi nekoliko sajtova, izdvajam sajt Bukovicke Banje < http://www.bukovickabanja.com >. Licno sam najvise vezan za sajt moje opstine < http://www.ljig.co.yu >. Radi se o veoma angazovanom sajtu koji svakodnevno posecuju moji Ljizani. Na ovom sajtu sam predstavio i Ravnu Goru, sto je naislo na izuzetno interesovanje u nasoj emigraciji, imajuci u vidu istorijsku dimenziju ove planine < http://www.ljig.co.yu/ravnagora.htm >. U saradnji sa nekolicinom kolega sam osnovao Internet klub i pocetkom godine smo postavili sajt na adresi < http://www.internet.org.yu >. Sada sam najvise angazovan oko sajta < http://www.oglasi.org.yu >. Inace, veoma sam nezadovoljan nasom globalnom turistickom ponudom na Internetu i reakcijom odgovornih ljudi na pojavu ovog novog i mocnog medija. Ali u tihom "ratu" koji se vodi izmedju stare rukovodece garniture u turizmu i mladih skolovanih menadzera, pobedu ce odneti ovi drugi. Nadam se da cemo vrlo skoro imati bitno kvalitetniju situaciju u ovoj oblasti. #5 Nedavno ste pokrenuli sajt < http://www.oglasi.org.yu > namenjen besplatnom oglasavanju na Internetu. Sta cini ovaj sajt jedinstvenim? Jedinstven je po tome sto ceo sajt pokrece mocan softver. Oglasavanje i trazenje postavljenih oglasa je potpuno automatizovano, pa nema mnogo posla za webmastera :-) Na sajtu su objedinjeni poslovni oglasi (preko bannera), besplatni mali oglasi, reklame sajtova i diskusije. Za razliku od vecine drugih sajtova mi nase diskusije moderisemo, cime smo znacajno podigli njihov kvalitet. Sve moderatore nagradjujemo postavljenjem fiksnog bannera i ucescem u nagradnoj igri. Ono sto nas posebno izdvaja je nacin na koji podsticemo posetioce sajta da zarade novac < http://www.oglasi.org.yu/saradnici.htm >. Posli smo od cinjenica da u Jugoslaviji pristup Internetu ima svega 1-2% ukupne populacije, kao i da je oglasavanje kod nas uzelo nevidjene razmere. Korisnicima Interneta smo ponudili da objavljuju oglase svojim sugradjanima na nasem sajtu i da tu uslugu naplacuju po popularnim cenama. Prema nama nemaju nikakve obaveze, pa visina zarade zavisi od njihove sposobnosit da nadju klijente. Mi im nudimo reklamni materijal (plakate), cime dodatno reklamiramo i nas sajt. Ova ideja je naisla na veoma lep odziv. Do sada je obicnim korisnicima Interneta uglavnom nudjena zarada preko stranih servisa (download programa koji vrte reklame ili citanje e-mail poruka), koji su veoma nepouzdani i ne garantuju bilo kakvu isplatu. Nasa ideja je sadrzana u cinjenici da znacajan broj ljudi iz ogromne populacije koja nema pristup Internetu (98%) realno ima potrebu za ovim medijem i da tu privilegiju korisnici Interneta treba da iskoriste. Izdvajamo se od drugih i po tome sto cemo periodicno nagradjivati nase oglasivace. #6 Imate li u planu neke nove projekte? Moji naredni projekti su otvaranje dragstora na Internetu i Web adresar. Do leta cu aktivirati prodavnicu na Internetu i ponuditi robu koja se ne moze naci na slicnim domacim sajtovima. Do kraja godine planiram da pokrenem i kvalitetan Web katalog sa domacim sajtovima, jer sam licno nezadovoljan postojecim pretrazivacima. #7 Radili ste u Istrazivackoj stanici Petnica, bavili ste se promocijom jugoslovenskog turizma, a sada uspesno razvijate svoj online biznis. Kako biste, za kraj, sumirali svoje utiske o razlicitim aspektima primene Interneta, kao i o buducnosti Interneta u nasoj zemlji imajuci, pre svega, u vidu poslovanje? Ubedjen sam da ce Internet kod nas doziveti pravu eksploziju nakon neophodnih politickih promena i prestruktuiranja nase privrede. Za brzi razvoj Interneta u nasim prostorima je potrebna trzisna privreda koje sada nema. U uslovima monopolisane privrede i bujanja sive ekonomije, plasman roba i usluga preko Interneta nije ni potreban. Cim se prilike konsoliduju i uspostavi normalna komunikacija sa svetom, nasa preduzeca ce poceti da koriste Internet resurse za plasman roba i usluga. Zato je vazno na vreme zauzeti dobre startne pozicije sa kvalitetnim sajtovima i cekati priliku za veliki biznis. """""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" INTERNET MARKETING PRESS -> Informacije, saveti i zanimljivosti iz sveta internet marketinga <- Besplatan e-mail casopis Izlazi mesecno """"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" Izdavac: i - MARKETING CENTAR Marketing, Profesija ne improvizacija < imarket@consultant.com > Da se prijavite na listu slanja posaljite praznu poruku na: < imarketingpress-subscribe@topica.com >