kroz reku mase koja sruji otrovom prožeta
hoda čovek koji nosi breme svoga mraka
tovar mržnje uperene protiv celog sveta
nepoznat, bez lica
nevidljiv za okolinu
zove se ubica
sam za sebe, izvan svih
svojevoljno odbačen
nem i tih
očekuje plenU betonskom lavirintu ljudskih mravinjaka
usamljen, u karantinu
- negde među ljudima što ne čuju mu glas
on posmatra, vreba, mrzi, iščekuje svoj čas
