Elem, ova tema je veoma zahvalna za pseudofilozofsku raspravu iz nekoliko razloga: pod jedan, o tome može svako da priča svašta pa da ne pogreši mnogo jer je takav koncept umiranja pristupačan ljudskoj gluposti, pod dva, u pseudofilozofskoj raspravi može se govoriti bilo šta što čoveku padne na pamet bez ikakvog osvrtanja na filozofiju i zdrav razum, a pod tri, tema je manje-više popularna, barem s obzirom na to da mnogi ludi zaista umiru bez ikakvog razloga koji bi bio opravdan. Pa da počnemo:
Pre svega, u pitanju su okolnosti pod kojima se umire, a koje moraju biti takve da je svima jasno da je fatalni ishod žrtva mogla vrlo lako izbeći, a da pri tom nikome ne bude jasno zašto to nije i uradila. To ćemo ilustrovati veoma plastično jednim lepim primerom: jedna starica je išla na pijacu da kupi brašno i u povratku joj je pobegao autobus pravo ispred nosa; no ona se veoma brzo zatrčala, prestigla autobus za nekih dvadesetak metara, a zatim se okrenula nazad i potrčala mu pravo u susret vičući: "Stanite, stanite!" Naravno, staricu je autobus jednostavno počistio sa druma i nastavio dalje.
Nadamo se da je ovo svima jasno.
Zatim, stvar je i u tome da uzrok smrti ima ulogu u slici događaja koji ćemo okarakterisati kao "pogibiju bez razloga", tj. što je smrt brutalnija time više odskače od logike i uobičajenog i biva čudnija. Primer: neki prosjak zapao u delirijum tremens pa uzeo nekakvu cev i počeo da juri ulicom lupajući njom o zemlju i urlajući:"Na, gadovi! Na! Na!" Očigledno, ubijao je pacove koji su bili sastavni deo njegovih halucinacija. Kad najednom, naiđe on na grupu radnika koji su popravljali asvalt; nasrnuo je na njih mlateći iznad glave gvozdenom cevi vrišteći: "Čibe! Čibe!", na šta su se oni razbežali, svi osim jednog koji je radio sa bušilicom: prosjak je jurnuo na njega, a ovaj je, očigledno pomalo zbunjen i dezorijentisan od uzbuđenja, podigao bušilicu na koju je prosjak silovito naleteo i koja je počela da mu svrdla utrobu na veoma neprijatan način. Tako da je prosjak izdahnuo u mukama.
Nadamo se da je i ovo svima jasno.
Ne treba zaboraviti još jednu stvar: mora se pokidati svaka logična veza između uzroka i posledice tako da smrt deluje kao, u najmanju ruku, preterana reakcija na neki beznačajan povod. Eto, baš juče se centrom grada šetao jedan elegantni gospodin u sveže ispeglanom poslovnom odelu sa jednim lepim penkalom zadenutim za džep od prsluka: iznenada, penkalo mu je ispalo na zemlju i tako se izgrebalo da je elegantni gospodin u silnom očajanju izvadio perorez i vrišteći počeo divljački da se bode po licu i vratu dok nije pao mrtav. Naravno, neko može reći da je elegantnom gospodinu bilo veoma stalo do spomenutog penkala, štaviše, da mu je to bila uspomena od neke drage i bliske osobe, ali zašto se onda nije polio benzinom i zapalio? Tako bi na jedan lep i simboličan način prineo sebe na žrtvu u znak iskrenog pokajanja.
Naravno, i ovo je svima jasno. Pa dobro, šta onda više da se kaže.
Sada (u nekim najopštijim crtama) sigurno znate šta vam je činiti ako hoćete da ljudi na vašem pogrebu govore: "Eto, onakav čovek, pa pogibe bez ikakvog razloga!"
