Боб Шнајдер
Јули, 1993
Учење свирања кавала уме да буде веома тешко, и вероватно већина људи прерано одустане од тога. Најтеже од свега је уопште произвести тон. Код кавала не постоји канал тј. ткзв. писак за пролаз ваздуха као код фруле, стога морате усмерити усне директно уз цев да би се произвео звук. Увежбавање положаја усана захтева мало вежбе, али ће вам постати сасвим лако и природно када то савладате.
Сва упутства која следе намењена су десноруким свирачима, који ће углавном свирати кавал са левом руком изнад десне а кавал усмерен од усана ка десној страни тела. Ако сте леворуки или само желите да свирате са друге стране, обрните “лево” и “десно” у овим инструкцијама.
Не тврдим да сам експерт за кавал. Ова упутства су помогла мени и многим другим људима. Описане технике су оне које ја лично користим, и можда нису оне којима би вас професионалац подучавао. На крају крајева, најбоље је да стекнете своје лично искуство.
За почетника, ово је најтежи део. Не одустајте ако не можете из првог покушаја да произведете тон. Може потрајати један дан док не успете, а може потрајати и недељу дана. Ако будете упорни, на крају ћете увидети да је лакше него што сте мислили и одушевићете своје пријатеље.
Отвор за дување код кавала је закошени крај и налази се најдаље од рупа за прсте. За почетак, држите усне затворене и наслоните отвор за дување кавала на десну страну усана, како је приказано у дијаграму. (дијаграм показује како би то требало да изгледа када бисте се гледали у огледалу.) Отвор кавала треба да додирује и горњу и доњу усну.
Ево како ћете наћи одговарајући угао за свирање: седите на столицу и ставите стопала на под. Прислоните кавал на усне тако да његов доњи део додирује спољашњу страну ваше десне бутине. Ако поставите главу тако да гледате право, али мало доле (према коленима), то би отприлике требао да буде добар угао. Наравно, ово служи само да вам помогне да пронађете угао за почетак. Када будете научили да свирате, моћи ћете да подижете кавал и да гледате како људи око вас играју док свирате. У овом положају, инструмент није паралелан са подом, већ мало нагиње ка доле, и треба да је увек окренут у десну страну.
Не брините око затварања рупа за прсте, за сада их оставите отворене. Благо дувајте ваздух у отвор за дување, негде измедју осам и десет часова, из угла из ког гледате ка доњем крају инструмента. Ваздух треба да буде усмерен управно на косину писка, тако да не дувате ваздух право у цев инструмента, него дијагонално преко ње, ка вашој левој страни.
Дувајте лагано, мењајте угао инструмента, мало више раздвојите или скупите усне, док не произведете тон. Покушајте да направите “О” облик усана, слично као да изговарате слово “у”. Покушајте да наместите усне као да ћете да звиждите. Заправо, чак и не морате да дувате јаче него што би требало за лагани звиждук. Побрините се да вам отвор за дување инструмента увек додирује и горњу и доњу усну, с тим да не морате јако да притискате.
Испробајте различите полозаје, јачину дувања, угао свирања, величину и облик отвора усана (али се трудите да буде “О” облик) док не произведете тон. Тешко је ово писмено објаснити, није баш лако ни описати уживо. Најчешћа грешка је та што људи не направе “О” облик усана. (Ако сте икада свирали концертну флауту, упамтите да облик усана потребан за њено свирање НЕЋЕ одговарати и за свирање кавала.)
Први тон који произведете највероватније ће бити тих и пискав, и можете добити висок или низак тон. То је због тога сто са истим полозајем прстију мозете произвести и до четири тона, у зависности од јачине дувања и фактора везаних за положај усана. Једном када добијете неки тон, трудите се да радите на томе, и трудите се да запамтите положај усана. Дувајте јаче и слабије, и видите да ли ће настати неки нови тон. Покушајте да затворите неколико рупа за прсте, и видите шта се дешава. Вероватно ћете добити тон и изгубити га, и разочарати се. Не одустајте. Ако будете упорни, свирање кавала постаће вам много лакше и природно. Могло би бити од помоћи ако бисте крај вас имали још неки инструмент, као сто је клавир, како бисте одредили које тонове производите.
Ако можете да произведете добар тон док вам рупе за прсте нису затворене, али све пропадне када покушате да их затворите, вероватно нисте добро притиснули рупу прстом. Покушајте јаче да стиснете рупе или да мало померите прст на другу страну. Када ово радите, крените од горњих ка доњим рупама, јер “пропуст” у некој од горњих може да поремети звук.
Направите “О” облик усана, као отвор за оловку.
Дувајте лагано- довољно за слаб звиждук.
Већи део писка треба да вам додирује усне - и горњу и доњу усну.
Дувајте између 8 и 10 часова, из угла из ког гледате ка крају инструмента.
Мењајте угао инструмента.
Не покушавајте одмах да прекријете више рупа за прсте.
Следећи дијаграм
приказује правилан положај прстију за свирање кавала:
Кавал има
укупно осам рупа за прсте, укључујући и рупу за палац на задњој страни
инструмента. Четири рупе на дну служе за акустику и никад се не
прекривају прстима.
Већина дешњака свира са левом руком изнад десне. Ово није правило (осим у бугарској традицији), тако да, ако вам други начин више одговара, то је у реду. Палац леве руке прекрива рупу на задњој страни инструмента. Наредна три прста леве руке прекривају три горње рупе са предње стране кавала. Леви мали прст се њише у ваздуху, или је положен са стране уз инструмент.
Немојте користити врхове прстију или јагодице за затварање рупа. Радије користите раван део прста код зглоба, одмах испод јагодице. Код леве руке, домали прст затвара рупу јагодицом, а друга два прста горе поменутим равним делом. Када сте правилно поставили прсте леве руке, требало би да су скоро прави, не смеју да буду савијени. Домали прст прекрива рупу јагодицом, друга два равним делом. Палац покрива рупу јагодицом, окренутом мало на страну, како би остали прсти били прави и како би било згодније за свирање. Овај положај прстију може деловати чудно и тешко у почетку, али он је саставни део свирања кавала.
Десни палац само
подупире кавал са доње стране. Остала четири прста прекривају преостале
четири рупе са предње стране, са малим прстом на последњој рупи. Мали
прст треба да прекрива рупу јагодицом, а остала три прста равним делом
За овај кавал се користи уобичајен положај прстију као за бугарски кавал из “Д”, али постоји неколико изузетака за неке више тонове. На графикону за положај прстију, пуни кружићи приказују рупе затворене прстон, празни кружићи рупе које остају отворене, а осенчени кружићи рупе које не морају бити затворене да би се произвео одређен тон, али дају бољу интонацију на оваквом (пластичном) кавалу када су затворене. Разлог томе је што су димензије цеви пластичног кавала другачије од димензија већине дрвених. Такође, овај кавал неће моћи бас добро да произведе тонове изнад високог Г. Они су приказани на графикону, али се свирају мало теже. (Чак је и на дрвеном кавалу тешко произвести ове тонове.)
Приметићете, на графикону, да се истим положајем прстију може произвести виже од једног тона. Вижи тонови се постижу када се дува мало јаче. Експериментишите са променама интензитета дувања, како бисте добили различите тонове без промене положаја прстију. Тако ћете научити како да промените регистар.
Такође постоје и неки тонови, као на пример ниско А, који се могу произвести са различитим положајима прстију. Наизменично мењање положаја прстију се највише користи код бугарских свирача кавала, да би повезали неколико истих тонова заредом, јер се чује кратак прекид када се промени положај прстију. (Погледајте део “Повезивање и држање тонова”).
Ако затворите све рупе на кавалу и подижете један по један прст, добићете серију хроматичних тонова. Односно, свака рупа на кавалу представља један полу-тон. Једини изузетак је повисено Д (Дис) које не постоји у нижим регистрима – подизање десног малог прста иде са Д на Е тон. Понекад можете добити повишено Д ако делимично покријете рупу за десни мали прст, али не брините- оно се свакако не појављује баш често.
Приметићете да, ако дувате веома слабо, добићете за октаву нижи регистар од најнижих девет тонова који су приказани на графикону. Овај регистар је користан за свирање ниских тонова у некој мелодији, али постоји празнина између највишег тона овог регистра (Х) и тона Д код ког су сви прсти спуштени. Када се свирају тонови у овом регистру, користи се техника звана КАБА или РЕЗ тон, која ће укратко бити описана касније, у одељку “Каба”. Не брините ако не можете да добијете ове ниске тонове као почетник, јер се постижу веома Знаћете да свирате у најнижем регистру када дувате веома слабо, а када мало појачате интензитет дувања, тон одмах “скочи” за октаву више. Ако “скочи” за пет тонова (рецимо са Д на Х), то значи да сте свирали у другом регистру, који се и највише користи за већину мелодија које ћете свирати.
Када будете покушавали да одсвирате неку мелодију, можда ћете имати проблема са одређеним тоновима који просто као да неће да се чују. Ако ови тонови нису изнад високог Г (које се свакако не чује добро), онда је разлог вероватно тај што неку од рупа нисте добро стиснули. Ниско Д (када су све рупе затворене) уопште неће звучати добро ако постоји “пропуст” само на једној рупи. Најчесће пропуст буде на рупи која је затворена равним делом прста, и обично се налази на делу који је близи длану. Да бисте открили која рупа није добро затворена, померајте прсте око рупа не би ли се тон изненада чуо. Такође, можете покушати да затварате једну по једну рупу од горе на доле, свирајуци један по један тон. Када дођете до тона који се не чује добро, “пропуст” се налази на рупи коју сте управо затворили прстом.
Постоји један трик, а то је да руке навлажите водом или јестивим уљем, јер ће се тако рупе боље затворити док свирате.
Користите различите варијације положаја прстију, да бисте нашли оне код којих свирање најлакше “тече”. Не постоји неко одредјено правило. Поједини положаји прстију за неке више тонове могу дати за нијансу различите висине тона, а ви користите онај који иде најбоље уз одређену мелодију. Понекад можете мењати висину тона тако што ћете јаче дувати, или прст само прислонити рупи, не покривајући је у потпуности. Графикон показује положаје прстију за најосновније тонове, али на крају крајева - ви ћете, као свирач, сами одредити интонацију која вам одговара за сваки тон који свирате.
Увидећете ускоро да је мало тешко држати кавал када свирате тонове код којих је неколико рупа затворено. Једно решење за боље придржавање инструмента је да затворите рупу која није битна за одређени тон. За вечину тонова на кавалу, важи правило да ако се затвори рупа испод две отворене, то неће значајно утицати на висину тона. На пример, за ниско А се затвара само рупа за леви палац и прва рупа са предње стране, док остале рупе остају отворене. Можете затворити било коју рупу коју покривају прсти десне руке, па тим прстом боље држати инструмент.
Друго решење, које велики број свирача користи, је да подупру кавал малим прстом десне руке код тонова када он не затвара рупу. Поставите га испод инструмента, тачно испод рупе коју иначе затвара. Уз мало вежбе, научићете да готово аутоматски подижете прст изнад или спуштате испод инструмента. Докле год нема потребе да мали прст затвара рупу, може остати испод, по неколико тонова за редом ако треба. Ово је вероватно боље решење него покривање других рупа. Један бугарски свирач каже да што је висе отворених рупа, то је бољи звук.
Пазите да се не навикнете на придрзавање са левим домалим прстом. Ја сам стекао ту навику и дуго ми је требало док се нисам одвикао од тога. Главни проблем је интонација тона А- низи је за пола тона када је десним домалим прстом затворена рупа. Мада, ова рупа се цесто дрзи затворена када се свира снизено Х.
Временом ћете открити да је теже држати кавал када се свира “пулсирајуће” А (кратко подизање левог средњег прста). Покушајте да одржавате кавал у равнотежи који тренутак, а да га не придржавате другим прстима. Тако раде најбољи свираци. Настојте да сто слабије стискате инструмент прстима, а да га дрзите сто висе паралелно са подом. Погледајте одељак који следи.
Лични наставник ће вам најбоље показати како да правилно држите кавал.
Артикулација тонова је раздвајање једног тона од другог, обично са кратком паузом. Ово је нарочито важно када два иста тона у мелодији иду један за другим. “Пулсирање” се користи да би један тон звучао као неколико повезаних кратких тонова. Доста музике са Балкана има такав стил, нарочито бугарска музика. То су основни елементи за свирање кавала, не само “украс”. Требало би да их научите ако желите да свирате као бугарски свирачи.
Код модерних попречних фрула и флаута за артикулацију тонова користи се језик како би се ваздух моментално прекинуо, као да говорите “ту” или “лу” Бугарски свирачи користе тракијски стил; обично не користе језик, него кратак, лаган ударац прстију како би тонови звучали одвојени. Они константно дувају ваздух у цев, а за сву артикулацију и “пулсирање” користе прсте. (Тракијски стил се најчесће учи на Балкану. Код шопског и македонског стила се користи језик, али то је већ посебна тема.) На кавалу, пулсирање је слично као артикулација, само што је лаганије и мање изражено. За кавал је карактеристично да се тонови свирају тако, као да пулсирају, што овом инструменту даје јединствен и препознатљив треперави звук.
Почнимо са пулсирањем. Поента је да неки дужи тон “раставимо” тако да звучи као неколико краћих тонова у низу.
Пулсирање се изводи тако што се прст држи одмах изнад рупе, и веома брзо се спушта и подиже. На пример, за пулсирајуће “Е”, четврти прст десне руке на кратко подигните и одмах спустите. То ће створити кратак раздвајајуци тон “Ф” који ће поделити “Е” на два дела. Ако се ово уради довољно брзо, раздвајајући тон “Ф” се не чује заиста, него звучи као да је тон “Е” благо “затреперио”.
Сада, о артикулацији. Ако су два тона за редом различита, не треба ништа нарочито да урадите. Следећи тон це звучати одвојено самим тим што је другачији од претходног. Али ако су два тона за редом иста, могу се раздвојити тако што ће се одсвирати неки други кратак тон између њих.
Код артикулације потребно је мало више него да само подигнете и спустите прст. Један начин је да на кратко затворите рупу и поново је отворите, да бисте добили неку врсту нижег раздвајајућег тона. На пример, да бисте раздвојили два “Г” тона, кратко затворите рупу десним кажипрстом . Некад је за мало јаснију артикулацију потребно истовремено спустити неколико прстију на рупе.
Начин за артикулацију (популаран међу многим свирачима) је да се рупа за прст одмах изнад рупе на којој настаје тренутни тон брзо завори и отвори. Ако се то уради довољно брзо, ствара јасније одвајање тонова.
(Постоји неколико различитих праваца у томе које рупе треба користити за артикулацију. Георги Желјазков учи нас је да користимо леви палац, кажипрст или домали прст, у зависности од тога који тон се свира. Уобичајено је да се користи леви домали прст за све тонове код којих су сви прсти десне руке спуштени; леви кажипрст за тонове где су спуштени сви прсти леве руке, а ниједан прст десне руке; леви палац за тонове код којих су само неки прсти леве руке спуштени. Неки свирачи користе и средњи прст да раздвоје одредјене тонове. Углавном, наставник би вам то требао показати.)
Други начин за артикулацију или “пулсирање” је да мењате положаје прстију за исти тон. На пример, свирајте тон А само са левим палцем и каижипрстом спуштеним. Тада само брзо спустите и остале прсте обеју руку на њихове рупе. Можда ћете требати мало више да се сконцентришете на положај усана како бисте свирали А, а не Д. Чуће се кратак звук између два тона. Наравно, ово се може извести само код оних неколико тонова који се могу добити са различитим положајима прстију. Понекад се горе поменути кратак звук између тонова може добити коришћењем посебног положаја прстију (није приказан на графикону). Ове техника се на бугарском зове „клепоне“ а мислим да значи нешто слично као “трептање”. Неки наставници мисле да се претерано користи, али је забавно.
Артикулација и “пулсирање” тонова је област коју је најбоље да научите од Вачег учитеља кавала. Тешко ми је да их тачно опишем. Али срећом уз помоћ ових техника можете “скидати” песме и ваше свирање може звучати као код бугарских свирача. Упамтите да свирање са равним делом прстију омогућава брзу промену положаја прстију, него што би то био случај да се за затварање рупа користе јагодице. У почетку може бити мало незгодно, али убрзо це Вам постати природно и свирање ће звучати веома добро.
Описацу вам укратко два основна типа украшавања. Први је вибрато. Вибрато се изводи тако што се прст на најнижој покривеној рупи благо подигне и спусти, да би се добиле благе варијације у цисини тона. У овом случају, лакше је користити раван део прста. Прст се не подигне у потпуности, него се део прста ближи јагодици благо одигне и отвори само мали делић рупе. За тонове код којих је најнижа рупа она која је затворена левим домалим прстом (који рупу затвара јагодицом), покушајте да “треперите” кажипрстом десне руке преко рупе коју он затвара, како би тобили исти ефекат
Глиссандо је брза промена из једне висине тона у другу (вишу). На кавалу се глиссандо добија тако сто се прстом “клизне” преко рупе коју затвара, уместо да се прст само подигне. То је скоро као да рупу “помилујете” јагодицом пре него сто подигнете прст са ње. Може се урадити у обрнутом смеру да би се прешло на нижи тон из вишег.
Друга украсавања свирања укључују артикулацију тонова чак и када су различити, што производи “акценат” на тону, као и разне комбинације лупкања и померања прстију у непрекидном низу. Ово је изван области овог приручника и требало би те технике научити од учитеља.
Каба (ках-БАХ) или РЕЗ тон (у србском језику) је техника која се користи за свирање ниских тонова за октаву ниже од “нормалног” регистра. Ови ниски тонови, од Д до Х, могу да се свирају тако сто се слабије дува, али онда се прилично слабо чују. Каба подразумева да се ниски тон и онај за октаву виши чују истовремено. То неће звучати као два тона, већ више као нижи тон благо “обојен” вишим, као код кларинета. Ова техника издваја кавал из већине других флаута, а свирачи који умеју да користе рез тон правилно су веома поштовани. Веома је тешко научити користити рез тон, и техника се разликује од особе до особе јер подразумева вешто мењање положаја усана. Требало би да послушате добре снимке бугарских кавалиста да бисте усвојили овај звук. (Мени се допада Balkanton BHA 10134, где Стојан Величхков свира са народним оркестром. То је ЛП плоча. На другој страни је Костадин Варимесов који свира гајде уз оркестар.)
Покушајте да свирате неку од виших тонова у најнижем регистру, као сто је А. Сада дувајте мало јаче и одсвирајте “нормално” А (за октаву више од ниског А). Покушајте да свирате наизменично ниско и високо А тако што ћете мењати или полозај усана или јачину дувања. Када сте то успели, покушајте да одсвирате несто “између” та два, како бисте добили два тона истовремено. Ово би могло захтевати малчице другачији облик усана. Потрудите се да дувате слабије. Често ће Вам се десити да добијете рез тон, а да нисте ни покушали (или желели) да га добијете. Када се то догоди, покушајте да упамтите шта сте тачно урадили, како бисте могли да поновите. Немојте се обесхрабривати: ово је често тешко и недокучиво чак и веома добрим свирачима.
Требало би да покушате следеће:
Отворите уста изнутра, колико можете, а да не раздвојите усне.
Помакните доњу вилицу мало више уназад.
Дувајте преко цеви под вецим углом него иначе.
Дувајте виже према горе или према доле него иначе.
Дувајте слабије са отвореним уснама, али покушајте да стегнете гласне жице (као да шапућете “аа’, али су усне и даље “О” облика.
Намрштите се. Насмејте се. Затегните углове усана.
Прислоните језик на задњу страну предњих доњих зуба.
Ниже ноте це бити најтеже, стога вежбајте од доле на горе. Не обесхрабрујте се. Из дана у дан је другачије, чини се да чак и временске промене могу да утичу на свирање.
Сигурно да ћете желети да научите да свирате разне песме на кавалу. Уобичајено је да се песме “скидају” по слуху. Покушајте, за почетак, да свирате једноставне мелодије које већ знате. Свирајте народне песме које имате на плочама или дисковима. Ево неких песама које вам препоручујем:
Буфчанско Оро (Folkraft 1464 record). Ово је веома једноставна мелодија која се свира на два кавала и тапан-бубњу (други кавал само свира један тон). То је македонска песма, свира се у Д-молу. Покусајте да се свирате и у Е-молу, све је за један тон више. (прва четири тона су Д, Е Е Е).
Доспатско Оро (Balkanton BHA 734). Ово је бугарска песма, добра за свирање на кавалу, и у добром тоналитету (Е-мол). Такт је 7/8-ски, што може бити мало теже за почетника.
Ако желите популарне народне песме написане, ово је добар извор:
Richard GeislerRichard Geisler-ova “Бугарска колекција” садржи 35 бугарских песама, укључујући Доспатско Оро, Јове Мале Моме, Карамфил, Санданско Оро, и Седи Донка, које се могу свирати на кавалу. Цена је испод 1600 динара. Richard такође има и југословенску колекцију.
За грамофонске плоче, покушајте са:
International Folk RhythmsНе постоји замена за инструкције које ћете добити од професионалног наставника. Ова скрипта служи само да Вам пружи основу. Сваког лета организују се два музичка кампа, оба у трајању од две недеље. Између осталог, о овим каповима се учи и свирање бугарског кавала, на различитим нивоима. За више информација, погледајте web-страницу http://www.eefc.org.
