| Najveca i najlepsa recna klisura Evrope,
Djerdap milenijumima magicno privlaci ljude iz svih krajeva sveta. Cudesni
i neponovljivi pejzazi ovog kraja svedoci su i okvir nastajanja prve civilizacije
u Evropi. Ljudi su uvek osecali neodoljivu potrebu da osvoje divljinu i
lepotu ovih predela.
Djerdapska klisura je nastala u prastaro
doba kada se zbog velike geoloske kataklizme taj deo Karpatskog masiva
rascepio i razmakao. Kroz ovaj rascep isteklo je Panonsko more u Crno more.
Sastoji se, u stvari, iz cetiri klisure.
Tragovi takvih ljudskih pokusaja, od
vremena rimskih legija do danasnjih dana, ostali su na stenama klisure,
na pescanim obalama, u naseljima.
Djerdapski sektor Dunava dugacak je
119 km. Osnovne karakteristike sektora su bile: veliki pad, velike brzine
vode i snazni vrtlozi, nagle promene sirine korita i dubine vode, stalne
opasnosti od podvodnih stena i hridina, jednom recju, veliki rizik za plovidbu.
Do izgradnje Sistema Djerdap I najmanja sirina Dunava iznosila je 165 m,
a najveca dubina 80 m. Posle izgradnje sirina se povecala na 220 m, a dubina
na 105 m. Na izlasku iz Djerdapske klisure, Dunav se naglo siri, ali ni
ovde nije imao miran tok zbog podvodnih stena koje su ga bezmalo pregradjivale.
Pri niskim vodostajima one su strcale iz vode, pa se dobijao utisak da
bi covek mogao preci sa jedne na drugu obalu skacuci sa stene na stenu.
Svi problemi su radikalno reseni izgradnjom
djerdapske brane i brodskih prevodnica. |
