(Poezija i uvid)

Gde naći znanje? Lakan odgovara – u Drugom, gde se “označitelj postavlja”, gde se postavlja i subjekt kojeg označitelj obrazuje. Istrajnost lanca označitelja pokazuje se, opet, kao uzajamnik postojanja. I strukturalna perspektiva, dakle, otkriva da se pogled na svet ne može naći izvan postojanja. (Moram napomenuti da znanje nije ovde upotrebljeno kao sinonim pogleda na svet. Mesto gde se jedno i drugo postavljaju je isto – Drugi, što je dovoljno da se u nečemu ujedine. Dodam li tome srodnost, ako ne i istovetnost pobuda, jasno se razaznaje da ih sastavlja nešto temeljnije nego što je formalna zakonitost.) Pogled na svet je, čak, u funkciji postojanja. U tom slučaju, on zaista govori i ono što ne zna; on je beseda postojanja. I ima sve odlike besede. Nešto krije, drugo kazuje – i sve to po zakonitosti besede. Mimo svih želja, pogled na svet je i beseda Drugog. O delovanju besede u ovoj knjizi je bilo dosta reči. Ovde ću samo istaći da pogled na svet, zbog težnje subjekta ka dogmatizaciji sistema obmane, može da se obrazuje kao prazna beseda, koju samo jezik vezuje za Drugog i koja tada, zavisno već od pobude, govori upravo ono što krije. Politička beseda je izrazit primer. Ona neće da kaže ništa, ili kazuje jedno, a cilja na treće. Ukratko, politička beseda izokreće poredak smisla. Ona od onoga što je, normalno, učinak besede pravi predmet beseđenja. Ali lažov ne zna da sakrije svoju tajnu. Odaje je, na primer, besomučno ponavljanje jedne formule, naime, to ponavljanje potkazuje da to što se predstavlja kao učinak formule nije uopšte u njoj sadržano.

Obraćanje istoriji zapadnjačkog mišljenja obelodanilo je da se pogled na svet utemeljuje u postojanju tako što ga izneverava, što mu se nadređuje. Otuda bi valjalo zaključiti da je pogled na svet neka vrsta lažnog saznanja, izopačenja onoga što Hajdeger zove nabacivanje tu-bivstva. U stvari, pogled na svet se izopačuje u onoj meri u kojoj se ideologizuje. Tu već, u osnovnim težnjama, između lažnog saznanja i ideologije nema razlike. I jedno i drugo potvrđuju (to se od njih očekuje) da je škopljenje lažno, da je otvoren put zadovoljenju; ne važi više ni princip realnosti. Drugim rečima, pogled na svet je izraz izopačenja stvarnih odnosa u postojanju i sam izopačuje te odnose.

(Odlomak iz teksta “Patološki koreni teorijskog mišljenja”)