(Zduhač, Psihoanaliza teksta)

ZDUHAČ – PSIHOANALIZA TEKSTA, mogli bismo reći, označava vrhunac dosadašnjeg teorijskog rada Radomana Kordića, i to ne samo na sadržajnoj nego i na stilskoj ravni. S jedne strane, naime, imamo posla s temeljitim pretresom čitavog niza temeljnih antropoloških i kulturnofilozofskih tema, s druge strane, pak, te teme nisu predstavljene u apstraktnom obliku, nego se, kao digresije, oslanjaju na konkretnu analizu pričice o zduhaču iz crnogorske mitologije. Celu knjigu možemo čitati kao knjigu o maloj mitološkoj zgodi; tj. ta je pričica polazište čitavog niza misaonih asocijacija i deluje kao vezivo koje celinu drži zajedno. Već po tome bismo mogli reći da je Zduhač na nivou poslednjih, zrelih dela Levi­-Strosa, tj. da je organizovan kao svojevrsna muzička partitura, bez naslova i poglavlja, kao splet varijacija i digresija ishodišne teme: struktura Zduhača slična je strukturi Levi-Strosovih Mitologika...

Na opštoj ravni Kordićev pristup je psihoanalitički; doduše, on sledi interpretacije psihoanalize kojoj je priznanje pribavio Žak Lakan. O tome, kao njegovu zaslugu, treba ispostaviti samo dve stvari: 1. Lakanova teorija je vrlo teško dostupna, prodor u nju zahteva dugogodišnji težak teorijski rad, a o Kordiću možemo reći da – kao jedan od retkih kod nas – potpuno vlada Lakanovom teorijskom građom. Kod njega nema ni traga žargona koji svojom zapletenošću maskira misaonu prazninu. 2. Već u Francuskoj, a pre svega kod nas, u Jugoslaviji, Lakanova teorija je poslužila, u nizu pokušaja, kao misaono oruđe za analizu ideološko-socijalnih pojava – mogli bismo čak reći da naglasak na takvu analizu bitno odlikuje dosadašnju recepciju Lakana kod nas. Međutim, kako su ostale lakanovske analize usmerene pre svega na delovanje savremenih totalitarnih ideologija (staljinizam, fašizam), Kordić je otvorio sasvim novo područje i nizom konkretnih analiza pokazao izuzetnu plodnost lakanovskog pristupa nacionalnim mitologijama.

(Odlomak iz recenzije, Slavoj Žižek – Radoman Kordić: Zduhač)