Nasa galaksija -Mlecni put ima reda velicine 200 milijardi zvezda. Golim okom vidljivo je sa Zemlje svega preko 1000. Zvezde koje vidimo razlikuju se u sjaju, zbog udaljenosti i svojih stvarnih velicina, ali se razlikuju i u boji kojom sijaju, odnosno talasnoj duzini svetlosti koju zrace, koja je opet vezana za njihovu temperaturu. Postoji sedam osnovnih spektralnih klasa; O (plavobele zvezde, visoke temperature, oko 2 x 104 K, velikih masa i sjaja), B (plave, kakva je npr. Rigel), A (bele zvezde kakva je Sirijus), F (zutobele kao npr. Procion), G (zute zvezde kakvo je i nase Sunce ili Kapela), K (narandzastozute kao Arktur) i M (crvene zvezde nize temperature, oko 3 x 103 K, kao Betelgez). Osim toga svaka klasa je podeljena u jos deset potklasa oznacenih brojevima od 0-9.
Polozaj zvezda na nebeskoj sferi, ne uzimajuci dakle u obzir njihove daljine vec samo pravce u kojima se nalaze, odredjen je dvema sfernim koordinatama (uglovima): rektascenzijom (ra) -uglom u ravni nebeskog ekvatora (projekcije Zemljinog ekvatora na nebesku sferu) od Y (gama) tacke (prolecne ravnodnevice), i deklinacijom (dec) -uglom od iste ravni do same zvezde (pozitivna za severnu i negativna za juznu poluloptu). Zvezde usled Zemljine rotacije izlaze i zalaze, kao i Sunce i Mesec, a usled revolucije menja se i izgled zvezdanog neba (zvezde koje vidimo) u razlicitim periodima godine. Za Beograd koji je na geografskoj sirini od oko 450, sve zvezde deklinacija vecih od 450 nikad ne zalaze i vidljive su u svako doba godine, po zalaska Sunca (cirkumpolarne zvezde), dok su one sa deklinacijom manjom od -450 uvek ispod horizonta. Ostale se vide ili ne vide u zavisnosti od perioda godine. Radi lakseg posmatranja zvezde su grupisane u sazvezdja (u koja se prividno projektuju), kojih ima ukupno 88. Tako razlikujemo prolecnu, letnju, jesenju i zimsku grupu sazvezdja, odnosno zvezde koje se vide u ovim godisnjim dobima.(vidi sazvezdja).
Najbliza zvezda Suncevom sistemu je alfa-Centaura (dvojni sistem, druga zvezda -Proksima) udaljena 4,3 s.g., zatim, golim okom nevidljiva, Barnardova zvezda (5,9 s.g.), najsjajnija zvezda na nebu Sirijus (8,6 s.g.) itd.(vidi zvezde). Sunce i okolne zvezde zajedno cine mesno zvezdano jato. Zvezdana jata, pojedinacne i visestruke zvezde i medjuzvezdana materija cine nasu galaksiju -Mlecni put. Mlecni put se sa Zemlje vidi kao belicasta traka koja se proteze preko celog neba u pravcu duze strane 'severnog nebeskog krsta' tj. sazvezdja Labuda. Spada medju galaksije spiralnog oblika, sa ispupcenjem u sredistu (poput dva spojena tanjira), masom procenjenom na oko 1011 masa Sunca i precnikom od oko 30 000 pc tj. 30 kpc. Sunce je smesteno blizu ekvatorijalne ravni na oko 10 kpc od sredista, dakle na periferiji. Centar galaksije nalazi se u sazvezdju Strelca. Centralna oblast odlikuje se velikim brojem tj. gustinom zvezda, dok samo srediste verovatno pretstavlja ogromnu crnu rupu (mase od vise desetina hiljada masa Sunca i precnika oko 10 000 km).Citava galaksija rotira oko sredista, pa tako i Sunce sa svojim sistemom, sa periodom od oko 225 miliona godina.
|
Pokazalo se da ne postoje zvezde svih
mogucih kombinacija sjaja i temperature, odnosno velicina
i masa, vec postoje odredjene pravilnosti. Na H -R
(Hercsprung -Rasel) dijagramima koje daju zavisnost sjaja
(apsolutne zvezdane velicine) i temperature (spektralne
klase) zvezde se mahom rasporedjuju po jednoj
dijagonalnoj traci (veca temperatura -veci sjaj) koja se
naziva glavnim nizom.
Razdaljine medju zvezdama, zbog
velikih brojnih vrednosti koje dobijaju, izrazene u
zemaljskim merama pa i astronomskim jedinicama, mere se u
svetlosnim godinama (daljina koju svetlost
predje u jednoj godini; 1 s.g.=9,46 x 1012km)
ili parsecima (1 pc =3,26 s.g.).