Iako je za Zemlju i zivot na njoj od sasvim drugog, presudnog znacaja, Sunce je tek jedna medju milijardama zvezda u nasoj galaksiji, i to zvezda srednje velicine smestena gotovo na periferiji galaksije. Sacinjeno je od usijane plazme, po hemijskom sastavu uglavnom od atoma vodonika i helijuma (u odnosu 10:1) dok svi ostali elementi cine oko 2% Sunceve mase. U unutrasnjosti Sunca nalazi se jezgro, a spoljasnjost cine tri omotaca: fotosfera (koja se vidi kao sjajni Suncev disk), hromosfera i korona (koje se mogu videti za vreme pomracenja Sunca). Sunce zauzima centralno mesto u Suncevom sistemu, oko koga pod uticajem njegovog gravitacionog dejstva kruze planete, medju kojima i Zemlja, asteroidi, komete i meteori (vidi podatke o telima Suncevog sistema). 99,9% mase Suncevog sistema otpada na samo Sunce. Sve planete kruze oko Sunca po elipticnim putanjama malog ekscentriciteta (ne razlikuju se mnogo od kruznih) osim Plutonove. Velika poluosa Zemljine elipse uzeta je kao astronomska jedinica, odnosno etalon za merenje daljina u Suncevom sistemu (1 AJ =149,6 x 10⁶ km).

Jos od davnina ljudima je bilo poznato pet planeta vidljivih golim okom; Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Upravo zbog njihovog kretanja, odnosno promene polozaja medju zvezdama na nocnom nebu, i nazvane su planetama (sto na starogrckom znaci lutalice). Hersel 1781.god. mocnim teleskopom otkriva Uran, da bi iz njegovih otstupanja od predvidjene putanje 1845. Francuz Leverije racunski, a prema njegovim uputstvima nemacki astronom Gale, posmatranjem, iz prvog pokusaja pronasao novu planetu Neptun. Poslednju planetu naseg sistema Pluton predvideo je Lovel 1915. ne docekavsi njeno otkrice od strane Tomboa 1930.god.

Opticki teleskop doneo je i Galilejeva otkrica cetiri najveca Jupiterova satelita; Evropa, Ganimed, Io i Kalisto, Saturnove prstenovo i otkrica mnogih drugih tela suncevog sistema.Do danas su osim Meseca poznata 2 Marsova satelita; Fobos (strah) i Deimos (uzas), 16 Jupiterovih, 18 Saturnovih od kojih je najveci Titan, 15 Uranovih, 8 Neptunovih i Plutonov mesec Haron, koji sa svojom planetom cini dvojni sistem, mnogo povezaniji nego sistem Zemlja-Mesec. Italijan Pjaci 1801.god. potvrdivsi ranije pretpostavke, izmedju Marsove i Jupiterove orbite otkriva najveci asteroid (planetoid, mala planeta) Ceres, da bi do danas bilo otkriveno nekoliko miliona manjih asteroida.

Vekovnu nepromenjivost izgleda nocnog neba povremeno naruse jedino komete. Izgledom se sastoje od glave ili kome koja okruzuje malo usijano jezgro i repa sastavljenog od kamenja, zrnaca leda i prasine, dugog i po nekoliko hiljada kilometara. Periodicne komete krecu se po izduzenim elipsama koje seku planetne putanje.Onih koje se protezu do Jupiterove putanje ima oko 50, do Saturnove oko 6, Uranove 4 i Neptunove oko 9 (sa najduzim periodima obilaska oko Sunca; od 60-80 g.). Neperiodicne komete krecu se po parabolicnim i hiperbolicnim putanjama. Danas je rasireno misljenje da i veliki broj onih koje su se smatrale za neperiodicne, imaju vrlo izduzene elipticne putanje koje se protezu i do najblizih nam zvezda (Ortov oblak), sa vrlo dugim periodima obilaska. Najpoznatija kometa bila je Halejeva sa periodom od 76.god. koja se raspala 1986.g. Raspadom kometa po njihovim putanjama nastavljaju da se krecu meteorski potoci, koje sa Zemlje vidimo kao meteorske kise (Leonidi, Andromedidi, Akvaridi i dr.). Pored toga postoje i pojedinacni meteori koji ako dospeju do Zemlje mahom sagorevaju u njenoj atmosferi (meteoriti) i koje vidimo kao zvezde padalice na vedrom nocnom nebu.