|
Opština
Ljubovija nalazi se u zapadnom delu Srbije i graniči se s
opštinama:Bajina Bašta,Valjevo, Osečina, Krupanj i Mali
Zvornik, a rekom Drinom s Republikom Srpskom, odnosno Bratuncem
i Srebrenicom.
Zauzima površinu od 356,2 km2, prostor koji je
masivima Jagodnje,Sokolskih planina i Medvednika pritešnjen
uz Drinu i većom nizijom oko Ljubovije, sedišta
Opštine.Stanovnici ovaj kraj zovu Azbukovica, a sebe
Azbukovčanima. Prema popisu iz 1991, na podrušju Opštine
živi 18356 stanovnika, 8.000 manje nego pre 40 godina, prosečno
52 žitelja na
kvadratni kilometar,što je veoma mala naseljenost.Ljubovija ima
oko 4000 stanovnika, a sa Lonjinom,Čitlukom i
Dubokim,kao prigradskim naseljima,ukupno 6000,što predstavlja skoro trećinu
Azbukovčana.
Najveći
vrh,"krov Azbukovice"( naziv za ovaj deo zemlje, po
turskoj reci, carskom posedu-has bukovica, kasnijom jezickom
transformacijom postala “azbukovica”).je planina Bobija
čiji je vrh Tornička Bobija visok 1.272 metra.
U javnosti, narocito medju planinarima, se ustalio
naziv” valjevske planine”
koji se odnosi ne
samo na valjevske nego i podrinske. planine .Ciste podrinske
planine u ovom delu drine su: Gucevo(779 m);(delimicno i Cer), Boranja (881 m),
Jagodnja (939m), Sokolska planina (973 metara), Bobija (1272
metra)..Na njih se prema jugoistoku
nadovezuju tzv valjevske planine: Medvednik(1244m),
Jablanik (1275 m), Povlen, (1347m). .Ali ako se pogleda na
geografsku kartu
videce se da su ove planine blize Drini nego
Valjevu, padine Povlena silaze u korito Drine ponegde.
Visina podrinskih planina se prema jugoistoku povecava.Ima mnogo
visova oko 1,000 metara, ili visih, il mnogo manjih planinskih
visova do 700-800 metara.,npr, od severozapada ka jugoistoku
,medju njima se isticu:Mackov kamen(923 na planini Jagodnji, bio
krvavo popriste bitke u I Svetskom ratu 1914 godine, poginulo je sa obe strane na Drinskom frontu
15.000 vojnika, a samo na Mackovm kamenu 2.000 vojnika.1929
godine je na Mackovom kamenu podignut
Spomenik sa kosturnicom,
gradili su ih Momir Korunovic i Sime Franovic iz Sibenika),
Kosuca stopa( 944 ,), Rozanj( 989 m), Vranjaca (609), Covic
(813,),Lipnicka glava. U Uzovnici su :(773) Bodnjik(764) i
Cuver(752) Djerica
brdo( 650 m) , Karacica (667
),,Mikuljak( 576, metara, ), dalje su Senokos (914,) Petkovo
brdo (924), Proslop( 668,m), Suvodo (983), Dugo (808 m,),
Popovaca (657 m,), Mali bauric (730, ), Nemic kamen (797 m,),
Visibaba (744,), Ravna Gora (954,) Javor (989), Drazi
do974, Drenova glava 944, Klsknjasnmk brdo 1068, Borovnjak
1177, ,Loncine 1055, Zapolje (1149,) Crvena stijena
(1266,), Tisova glavica (1110),Prosjujak (1081,) Jasenovac 1076,
Zuta stena 961 m, Tisovik 942, Drnjaci 952, Kosljansko brdo
1010, Deznica 1036, Boskovac (970),
Zuta stena(961), Dragisin ostenjak(957), Dugo( 808),
Dronjci(952), , itd. Tara, Zvijezda,(do 1700 metara nv) Rust,
Sokoline.( 1220 m ). U RS do 1500 metara, Romanija,
Jahorina(skoro 2.000 metara nv),Planinski masivi su ispresecani
dubokim useklinama recica i klisura.
Uslugu
smestaja gostima u Ljuboviji nudi Hotel Podrinje,, Motel na Drini,
motel Soko grad na mostu
na Drini, kao i nekoliko manjih restorana u Ljuboviji i okolini,
kao i u seoskom
turizmu u selu Uzovnici gde se vec sada izdaje oko stotinak
lezaja.
U
Azbukovici ima pecina.Pomenimo jamu Zvecaljku i jos
dve pecine:Bezimenu, i Kacaru
obe u dolini Vukove reke,(kasnije Uzovnica), .Zvecaljka
se nalazi u selu Rujevcu( Avtovcu) ,jama je oblika vertikalnog kanala
,elipsast otvor je precnika 25 X45 cm a dugacka je 35 metara.
Bezimena pecina se nalazi na desnoj dolinskoj strani Vukove
reke, pecinski ulaz je na oko 40 metara iznad recnog korita,
elipsast je i vertikalno postavljen, sirok je 1,5 a visok 7
metara .pecina je duga 152 metra, .sastoji se od glavnog i
bocnog kanala.Glavni kanal se posle nekoliko metara visokog
otseka obrusava nanize prosiruje u dvoranu dugu i siroku
nekoliko metara .Iz ove dvorane posle nesto nize oseka, se
silazi u drugu slicnu dvoranu slicnih dimenzija ,kojom se ovaj
kanal zavrsava.
Prva dovorana je visoka 10 a druga 8 metara. na kraju druge
dvorane se nalazi brojni pecinski nakit
pretezno izrazen u vidu stubova i kaskadnih kadica
ispunjenih vodom.Pecina Kacara je nekoliko stotina metara
uzvodno ,ali je sa leve strane reke ,ulaz je na oko 80 metara
iznad reke, sirok je 1,5 a visok 1m.Pecina je duga 73 metra.na
petnaestom metru se pecinski kanal racva .
U
Azbukovici ima mnogo stenjaka, i pecina, u kanjonu Gornje
Tresnjce, u Postenjskoj planini, Sokolu, itd. Ove pecine su
neispitane. Izazov su za spaleologe.
Azbukovica
je vrlo bogata zdravim cistim planinskim izvorima
vodama, vrlo pogodnim za flasiranje i komercijalizaciju,
kroz stvaranje BRAND IMAGE-a.
Klima
.U nizim delovima klima je umereno kontinetnalna, a u predelima
iznad 700 metara je subplaninska, u visim predelima planinska..
Prelaz je postepen. Srednja temperataura jula najtoplijeg
meseca je 19,2 0C, a januara –0,8 stepeni., leta su
umereno topla a zime umereno hladne. Najvisi delovi Azbukovice imaju hladne zime i sveza
leta.,srednja godisnja temperatura Bobije se krece oko 6oC.
Relativna vlaznost vazduha je najvisa
u decembru( 88%)a najniza u julu( 77%o).Maksimum
oblacnosti je u decembru(7,3) a mainimum u avgustu( 4,6).
Ovu oblast karakterisu znatne padavine.,prosecno se
godinsje izluci po 914 litara vode na svaki kvadratni
metar. ,najvise leti a najmanje zimi.Leta nisu preterano topla,
niti zime preterano hladne.Kise
su ceste, i ima poplava., i po strmenim selima opasne..
Drina plavi male delove svojih polja, ali je rezim voda izmenjen
izgradnjom dve hidrocentrale( brane) u Bajinoj Basti i
Zvorniku. Kise su najjace kada duvaju
zapadni i severni
vetrovi..Snegovi obicno pocinju padati pocetkom decembra, po
planinama snegovi pocinju padati ranije i duze se zadrzavaju.(
Na Bobiji snegovi se mogu zadrzati ponekad do aprila meseca).
Ovaj
deo Srbije je vrlo bogat vodama i vrelima, potocima,
recicama.Reke su u kanjonima, stenama, odaju utisak
divljine.,bukovima, vodopadima.Ima magle u dolini Drine. Nema
vecih vodenih tokova sem Drine.,pa ipak mreza vodenih tokova je
gusta.
Vetrovi
su:severac, jug, ustoka, krivac, bosnjak, vihor, smusac.
Azbukovacki
planinski visovi su idealni
za paragladjdere.
Azbukovicu
preseca nekoliko bujičnih reka koje se ulivaju u Drinu a
najpoznatije su Trešnjica i Ljuboviđa.
Drina
je na nadmorskoj visini od oko 190 metara na ulazu u Azbukovicu(
izmedju Ljubovije i Bajine Ba ste-Okletac) i 160 metara kada je
napusta kod Velike reke. Siroka je oko 50-200 metara, najuza je
na sestom kilometru uzvodno od Ljubovije a najsira kod Crnce.
Gradi brojna ostrva( tzv. Ade).
Reke.Drina
je najsira u Kasickom i Bukovickom Polju( do 250 metara) a ume
da se suzi na par desetina
metara. Drina je podobna poplavama.Tece kroz Azbukovicu u
duzini od oko 38 km, njen ukupan apsolutni pad iznosi oko 25
metara. Maksimalni vodostaj iznosi 700 m( 15.12.1952), minimalni
13 cm(13 I 14.12. 1927), srednji 136 .Visoki vodostaji se
javljaj u prolece i novembru,
decembru, a niski u leto i pocetkom jeseni..Ima srednji
godisdnji proticaj (SQ) 359 m3/s.
Kanjon
Gorje Tresnjice je vrlo divlji i
lep , u njemu obitava beloglavi orao sup, koji jos jedino zivi u
kanjonu reke Uvac.Tresnjica izvire u jugozapadnoj strani Povlena
na visini od 1185 metara , uliva se u Drinu kod Gornje Tresnjice
na visini od 180 metara.Dugacka je 23 kilometra, njen ukupni pad
iznosi 1006 metara, ima vrlo velik kolebanja proticanja.srednjim
tokom protice kroz zivopisni kanjon dug blizu 6 km koji je
usecen u 800-1000 metara visokoj povrsi .U kanjonu Tresnjica
prima najvece leve pritoke Susicu i Tribucu.Tribuca je duga oko
7 km, izvire ispod Tornicke Bobije na visini od 1180 metara,tece
prema jugu i svojim donjim tokom razdvaja visoravan Boskovac na
zapadu od gornjokosljanske povrsi na istoku.
Ljubovidja
je najduza i vodom najbogatija reka Azbukovice.,duga je 34
km.,izvire juzno od najviseg vrha Jablanika.,uliva se u Drinu
kod Ljubovije na visini od 116 metara, apsolutni pad joj je 1064
metra.,prosecno svake sekunde u Drinu unese 2.09 metra kubna
vode.Ljubodvidja posle 10 km prima pritoku Zavjesnicu koja
izvire ispod Medvednika ,nizvodno
je Ljubovidja usekla svoju vrlo lepu klisuru.O rovicka
reka je njena najduza leva pritoka,izvire na jugozapadnim
padinama Bobije i posle 9 km kroz klisurastu dolinu uliva se u
Ljubovidju na nadmorskoj visni od 244 metra.
Gracanickla
reka odvodnjava jugozapdne strane Sokolske planine, nastaje od
sastavnica :desne-Postenjske reke, koja se od izvorista do sela
Postenja naziva Rudna reka, i leve-Sokolske reke., u selu
Gracanica na visini od 225
metara pa otuda i naziv reke.Njena ukupna duzina ,racunajuci
duzu,desnu sastavnicu iznosi 15 km, a apsolutni pad 696 m, i
relativni 46/00 su impozantni,
Uzovnicka
reka pod nazivom Vukova reka izviore na Jagodnji na visini od
oko 765 m.U selu Rujevac se naziva Rujevacka reka.Svojim donjim tokom prolazi
kroz Uzovnicu pa otuda i naziv Uzovnicka reka, duga je 12 km.Ima
izrazito veliki pad, apsolutni 600 m,a relativni 50/00,to je
planinska reka brzog toka, klisuraste doline,i velike erozivne
snage.
Velika
reka svojom razgranatom izvorisnom celenkom odvodnjava
jugozapadne padine Kosutnje stope, najviseg
vrha Jagodnje.duga je 10,5 km, ukupan pad je veci od 600
metara, jedan od najvecih u
Azbukovici.
Opstinu
Ljuboviju vidimo kao centar Srednjeg Podrinja. Glavno mesto i
sediste opstine je varosica Ljubovija. (190 m.n.v), nalazi se
oko 600 metara od Drine Ljubovija je
1860. postala sresko mesto a 1871.
godine, ukazom Milana Obrenovića, varošica.
Međutim, već 1896. godine hirovita Drina će
u poznatom povodnju Ljuboviju sravniti sa zemljom i ona
se od tada razvija na današnjem mestu, oko tri kilometra
uzvodno i malo udaljena od Drine. ..
Mi
osporavamo dosadasnju hipotezu da naziv varosice Ljubovije
potice od( rudara-ili bega) Ljubovica, nego stavljamo na proveru
logicniju pretpostavku da je ime dobila po reci Ljubovidji na
kojoj se nalazi i blizu koje je oduvek bila.Poznato je u
geografiji da su imena reka ranije(prethodno, per naziva
naselja) nastala od naziva naselja. Geografi znaju da kod
Bijelog Polja u Crnoj Gori postoji reka Ljubovidja, a kako su
ovde migracije iz Crne Gore bile znacajne ,sasvim je logicna
pretpostavka da su
doselejnici dali ovoj reci naziv
po bijelopoljskoj recici Ljubovidji. Prema dr.Slobodanu
Ristanovicu( REKA DRINA I PODRINJE, str.225), ime varosice je
ranije bilo kao i ime reke tj Ljubovidja , pa su mestani ono
“dj”umeksali sa “Ch”.Dakle, prepoznatljivo je da je
naziv Ljubovija nastao od reke Ljubovidje a ne od bega
Ljubovica. Logicnija je pretpostavka da je naziv reke Ljubovidje
u vezi sa rekom Ljubovidjom kod Bijelog Polja nego li sa
Ljubovicima.
Od
Ljubovije preko Malog Zvornika , Loznice i Sapca , do Beograda
ima 210 kilometara
,a preko Pecke-Osecine i Valjeva ( kod uspona Proslop, oko 600
metara izmedju Ljubovje i Pecke je 10 km makadama)ima 158
kilometara.Do Beograda postoji asfaltni put
Ljubovija-Rogacija-Debelo Brdo-Valjevo-Beograd..
b.Istorijat.
Azbukovica je bila naseljena još u praistoriji o čemu
svedoče nalazi iz nadgrobnih humki u
Lonjinu i gradinska naselja iz Rujevca. U vreme Rimskog
carstva kraj je pripadao provinciji Dalmaciji, putevima
povezivao Domaviju i Singidunum. Za zaštitu ovog i puta dolinom
Drine Rimljani su
podigli nekoliko utvrđenja od kojih su najpoznatija bila
Đurim, Nemić, Gradac i Kulina-Mikuljak.
Rimljani
su koristili i rudnike u Crnči, kojima se upravljalo iz
Domavije(današnja Srebrenica) a
ostaci
naselja iz tog perioda pronađeni su u Vrhpolju, Crnči
i Uzovnici. U Gračanici i danas
postoje
temelji bazilike iz 4. veka, a rimski spomenici nalaze se raštrkani
po Azbukovici ili su
Narodnom
muzeju u Šapcu, jer Ljubovija nema svoj muzej.
Kroz
srednji vek Azbukovica je bila u sastavu
Vizantije i srpskih država a sve vreme korišćeni
su
rudnici Lipnik i Veliki Majdan. U zvaničnim
dokumentima, najstariji za sada poznati pomen je
pomen Lipnika iz 1319. godine. Na reci Ljuboviđi
u selu Gornja Ljuboviđa sačuvan je
srednjevekovni
most koji je bio na karavanskom
putu prema Valjevu i Beogradu, poznat u narodu
kao Latinska ćuprija, u Gornjoj Trešnjici su
ostaci srednjovekovnog Velikog i Malog grada,(Djurim) a
ima i nekoliko kompleksa spomenika - u
Uzovnici, Rujevcu, Crnči i Gornjoj Trešnjici.
U
ovo područje Turci su došli odmah posle pada Smedereva,
1460. godine. Zbog značaja rudnika Crnča ovaj kraj je bio carski has koji je po najvećem
selu dobio naziv has Bukovica, pa je
verovatno
od toga nastao i naziv Azbukovica. Turci će utvrditi, ojačati
i naseliti srednjevekovnu tvrđavu
Soko grad, koja će biti neosvojiva sve do predaje 1863.
godine kada je i porušena.
U
Prvom svetskom ratu narod ovog kraja mnogo
je stradao u odmazdama posle velikih bitaka na Gučevu i Mačkovom kamenu. Nekoliko sela ispod Mačkovog kamena dočekalo je kraj rata
bez
polovine muškog stanovništva.
U
Drugom svetskom
ratu u ovoj regiji se na neki nacin resavala sudbina ne samo
nase zemlje nego i natecanja velikih sila gde se resavala
sudbina cele planete, gde su se vodile otsudne bitke
za novi nacrt podele vlasti na planeti.Azbukovčani
su podelili tragediju srpskog
naroda učestvujući od 1941. godine u oba pokreta - četničkom i partizanskom, ali će
zbog ovog prvog, čitav kraj 30 godina ispaštati,
potpuno zanemarivan od strane Republike, što
će pojačati stalno prisutno iseljavanje
stanovništva.Ovde je prosla tzv Prva neprijatelska
ofanziva, J.B.Tita iVrhovni stab su nakratko boravili novembra
1941 godine u Ljuboviji. Na Bobiji je tokom Drugog svetskog rata
bio stab cetnickog vojvode Racica, a poznati cetnicki vodja
Jezdimir Dangic je
iz obliznjeg Bratunca. Sa druge strane Drine je tokom Drugog
svetskog rata bila NDH(Nezavisna drzava Hrvatska) gd su se
suceljavali Nemci, cetnici, partizani ustase , domobrani, i
druge vojske.
Ovo
područje stalno su kroz istoriju naseljavali stanovnici iz
Starog Vlaha, Bosne i Hercegovine pa i Dalmacije, ali su se
uglavnom kratko zadržavali i selili se dalje gde su bolji
uslovi za život.
Ranije
su to bila starovalska sela, rastrkanma po zaseocima. Sada su
takodje to velika sela, rastrkana, ali vrlo proredjenog
stanovnistva.
Ima
starih
grobalja:”rimska”,”madzarska””grcka””dzinovska”
i “nepoznata”.Ima starih crkava, mostova( tzv” latinske
cuprije”).
Poreklo
danasnjeg stanovnistva ove oblasti je sledece:
-27,7%
iz Crne Gore
-Bosna
bez Osata i Birca, Istocna Hercegovina..9,19%
-Stari
Vlah …..14,63 %
-Sandzak
sa celom dolinom Lima…18,20%
-Osat
i Birac( delovi Bosne)……….
Srbija
be Starog Vlaha……9,56%
-Stara
Srbija i Makedonija……0,65%
Dakle, skoro sto posto dinarska struja.
Jezik.ijekavski
kao tradicinalan, sa primesama ikavsine( zbog doseljenika iz
Dalmacije, rudara), koji se gubi i ustupa prostor ekavstine(
ucenje u skolama, migracije).Ali se ovo prethodno narecje
sacuvalo u seoskim
naseljima, pogotovu u onim brdskim.
Umetnost.nekropole
,arhitektura, crkve, manasstiri, narodna odeca, obuca, manastir
Soko, i u Citluku, Gvoscu. Brvnare, mala crkvica u
Selancu.proglasena 1982 godine za kulturno dobro( ne zna se kada
je sazidana).,ikone, freske, cilimi, tkanje, predenje,
ikonostasi,
c..Biljni
svet
Na
najnižim terenima Azbukovice,povremeno plavljenom
aluvijalnom zemljištu,susreću se bela i krta
vrba,bela i crna topola,beli hrast,ali i žbunasta flora. Na visinama do 600
metara su šume
gloga,drena,ali najviše ima bukove šume.Bagrem
zbog brzog rasta i široke upotrebe naglo osvaja nove
prostore.
d.
Životinjski svet je raznovrstan i bogat.Srna je najkrupnija
divljač,koje sve više ima u Azbukovici.I divlje svinje se
sve češće sreću po
šumama. Zec je,ipak najrasprostranjeniji i
najbrojniji.Tu su i
lisica,kuna,zlatica i belica,veverica, a u blizini
naselja tvor i jazavac.Ptičja fauna je raznovrsna.Beloglavi
sup je najkrupnija ptica u ovom kraju. Od pernate divljači
za lovnu privredu su najznačajnije:poljska
jarebica,jarebica kamenjarka i fazan.Ovde je pre nekoliko
decenija bilo vukova, a u visim planinskim predelima i
medveda.Sada se mogu sresti, ali vrlo retko, oko Bobije ka
Medvedniku i Jablaniku.
e.Poljoprivreda
Poljoprivreda je ostala najvažnija privredna delatnost u
Azbukovici,jer njeno učešće u narodnom dohotku
u proseku najviše među
privrednim delatnostima.Poljoprivredno stanovništvo se
stalno smanjuje, ali je i danas najbrojnije. U ratarstvu
i voćarstvu uvode
se nove sorte i prinosi su sve veći zahvaljujući i
savremenoj mehanizaciji i agrotehnici. Naročiti uspeh beleži
se u gajenju
maline,koju
sada gaji skoro svako poljoprivredno domaćinstvo.Isti
uspeh beleži i proizvodnja duvana.
f.Saobraćaj
Saobraćaj u Azbukovici se dosta brzo razvijao a time
i podsticalo brži privredni i društveni razvoj kraja. Godine
1950.Azbukovački srez
je imao samo jedno putničko vozilo i tri kamiona,dok
je danas
registrovano
1408 putničkih,236 teretnih vozila,477 traktora,383
motokultivatora,269 bicikala sa motorom. Sa stanice
polazi i dolazi oko
80 autobusa dnevno,a obezbeđuje se polazak i drugim
prevoznicima( ” 7. juli “, ” Raketa “,privatnici,
).
g.
Društvene delatnosti
I
društvene delatnosti su pratile sveukupan razvoj
Azbukovice.Najintezivniji razvoj dozivelo je školstvo.Danas na
teritoriji Opštine nalazi se 6 osmorazrednih i 16 četvrtorazrednih
osnovnih škola. Šezdesetih godina u Ljuboviji je
otvorena i srednja škola
- gimnazija,koja je ubrzo prerasla u obrazovani centar sa 700
učenika različitih usmerenja. Organizovana
zdravstvena zaštita u
Azbukovici
datira od pre skoro jednog veka,kada je 1906. godine otvorena opšta
državna bolnica.I razvoju kulture posvećuje se sve
više pažnje.U okviru Biblioteke ” Milovan Glišić
“ posluje: matična
biblioteka sa 25000 knjiga, bioskop sa stotinak predstava
godišnje i Radio Ljubovija sa 12 sati dnevnog programa,a izdavačka
delatnost vezana
je za istoriografiju kraja. Kulturno -umetnički amaterizam
neguje KUD ” Azbukovica “, koje je osvojilo mnogo
vrednih nagrada i priznanja.
h.
Sport
U
oblasti fizičke kulture vrše se intezivna ulaganja u
sportske objekte - dve fiskulturne sale u Ljuboviji,moderan
fudbalski stadion,više igrališta. Od sportskih kolektiva
najstariji i najuspešniji
jeste FK ” Drina “, zatim košarkaški klub
”Ljubovija “, karate klub”Drina “, šahovski klub
”Drina “, 9 fudbalskih klubova po mesnim
zajednicama tako da mladi u Azbukovici imaju mogućnosti
za
bavljenjem sportom i rekreacijom.
Ima
praistorijskih i antickih nalazista u Azbukovici. :groblje u
Lonjinu, grad Nemic u Donjoj Bukovici, Rid u Rujevcu, Rimsko
groble Arnautovaca u Bacevcima, Orasce u Drlacama, Podgaj II u
Crnci, .nepoznato mesto u Ljuboviji, Ajvatovina u Rujevcu, Sanac
na Grabovici-Gornja Bukovica, Zapade u Gornj Tresnici, Kamenjaca
I I I u Vrhpolju,Usce-Gracanica, Kram-Rujevac, Mikuljak-Lonjin,
Udrez-Vrhpoplje, Mramorje-Uzovnica, Crkvina-Gracanica, Jovicko
Brdo-Rujevac, Skol-Bacevci,-Gradac-Vrhpolje, Crkvina-Vrhpolje,
Plazulje u Nevacama-Vrhpolje, Dvorine u Ljuboviji, Mramorje u
Crnci, Djurica Potok u Uzovnici, Nepoznato mesto u Selancu,
Veliki Majdan u
Crnci, Uscce reke LJubovidje u Ljuboviji, Bobja u Savkovicima,
Grabovica u G.Bukovici, Polje u Uzovnici, “Latinska cuprija”
na reci Ljubovidji.
i.KALENDAR
MANIFESTACIJA, PRAZNIKA
09.7.2005
godine- Drinska regata( vikend)
-jul
2005 godine-Manastrir Sveti Nikola, Soko grad, .Manifestacija
traje mesec dana, ucesnici deca iz dijaspore, tokom
manifestacije se organizuju kulturne predstave, koncerti,
duhovne posete okruzenju, itd.
-28
juni 2005 g, Vidovdan, vasar na Bobiji
-21
jun,Prokop vasar u Gracanici
-7
juli, Ivandan-vasar u Ljuboviji
-19
avgust-Preobrazenje-vasar u Ljuboviji
-08
novembar –Mitrovdan , vasar u Ljuboviji, Usekovanje
-11
septembar-Donja Ljubovidja, Vasar u Ljuboviji
-12
juli-Petrovdan, vasar u Donjoj Orovici
-spustovi
niz Drinu-kad se prikupe grupe
-posete
planinara,
-boravci
u seoskom turizmu
-boravci
u Ljuboviji, i okolini
itd.
j.
Važniji telefoni
SO
Ljubovija: ………..015/661411;661940
Osnovna skola”P.Vragolic” …………015/661870
Predsednik
IO SO ……..015/661-940
Predsednik
SO………015/ 661-960
Rada
Trijic, Sekretar Opstine……015/661940
Dragan
Pavlovic-Pop, preds.Plan.drustva…063-321286, stan
015/661565,Opstina..015/661746…...
Dragoljub
Petrovic-Cale,zaduzen za turizam…015/662870; 063-353670
Zoran
Vojinovic, kapetan Drinske regate (Spustovi niz
Drinu)…015/663122;064-2735034….drinskarep@ptt.yu….
M.K.(Mesna
kancelarija) Crnca…015/660016
Vrtic”Poletarac”…………………..015/015/661963
M.K.Uzovnica…………015/66616
Geodetska uprava”015/661845
M.K.Gornja
Tresnjica……031/856830
Trzisna inspekcija……………..015/661877
M.K.Donja
Orovica…………015/ 666573
EDB………………015/661750
Opstinsko
tuzilastvo…………015/661930
Omladinski savez…………….
015/661975
Opstinski
sud……………….015/661950
Sindikat……………….015/661977
Opstinski
organ za prekrsaje…015/662454
Vojni odsek…………….015/661984
Uprava
prihoda………..015/661847; 661426
Odsek za odbranu……….015/661986
JP
Standard……………015/661965
Centar za socijalni rad………..015/661782
JP
Ljubovija…………….015/661747
Crveni krst……………015/661935….
Granicni
prelaz…………..015/661817
Biro za zaposljavanje………..015/661417
Autobuska
stanica……….015/661822
Posta……………………..015/661471
Apoteka……………..015/661571
Carina………………015/661038
Dom
zdravlja………….015/661826
ZOP…………………..015/661865
Sreten
Cvetojevic-SUP,… 015/661737
Radio”Ljubovija”
………015/663334.
Motel”Letnjikovac”
…………015/661811
Radio”Soko”…………….015/663000
Lovacki
dom…………..015/662999
Radio”Tup-Tup”…………..015/663303
Soko
–grad…………..015/666125
“Ju
Mark”………………….015/666282
Tri
sesira, Jovica Jerinic…………015-662247
-Ekolosko
selo, Nikola Knezevic-015-667133;064-4236573
Biblioteka”Milovan
Glisic” …..015/661842
Drina petrol……………..015/661908
Srednja
skola”Vuk Karadzic”015/661868
Beopetrol………………015/661769
Udruzeje
Azbukovacana u Beogradau……Miga Vuckovic,
profesor-predsednik….011-4446030
Dragan
Urosevic……….015-661732
Jugoslav
Trijic……….063-8120606
Motel
Soko grad-Stara Ljubovija,Vidan
Djordjic…..064-2638379;015-661891……..
Manastir
Soko, Sveti Nikolaj………..015-322401,063-437688,666120;
Nj.Preosvestenstvo
Vladika Lavrentije……….015-6661290,110
Tomislav
Krsmanovic, Drinski
pravac-Beorad…………011-3511829;064-3095176;pokret@eunet.yu
Mica
Stajic,Uzovnica-015-661787, 666123
Ranko
Spasojevic-015-666144
Vracevic”Zlatna
obala”Zvornicko jezero……..015-464259
Skupstina
Opstine Mali Zvornik………..015-471389;471885
Radio
Mali Zvornik………015-015-471499
Lovacki
dom “Caus” Bratunac………..9938765-792375
Telefoni
domacinstava koja posluju u
seoskom turizmu, nude smestaj i ishranu:
SELO
UZOVNICA
-Savo
i Mica Stajic……stan .015-666123…posao…..015-661787
-Ranko
Spasojevic…………015-666144
-Dobrica
Peric……………...015-662521
-Zivko
Matic………………..015-666130
-Nenad
Vasic(i voznja camcem po Drini u selu, spustovi niz
Drinu)…..015-666131;063-7417853
-Mile
Djuric,( i voznja camcem po Drini u selu, spustovi niz Drinu)
-Vojislav
Nikolic, vlasnik vodenice potocare na reci Gracanica(razgledanje
vodenice, kupovina ekoloski cistog brasna)…015-666302
-Mica
Vasic………..015-666122
-Ranko
Kostic………..015-666002
-Jelka
Mitrovic……015-666021………
-Ranko
Koprivica………..063-8193845
-Rajko
Antic, prevoznik…………063-321359;015-666192
-Mico
Simic, Udruzenje ribolovaca………..063-253193
SELO
GORNJE KOSLJE (930 metara nad v)……
Slobodan
Arsenovic……………064-..2496836; 064-3293736
k.RASTOJANJA(priblizna)
Moguci
putevi dolaska iz Beograda do Ljubovije
1.Beograd-Sabac(90
km)-Loznca( 55 km)-Ljubovija(65 km), ukupno Beograd-Ljubovija
preko Sapca(210 km)
2.Beograd-Sabac(
90 km)-Loznica( 55km)-Krupanj( 32 km)-Ljubovija( 35 km, ova
deonica nije asfalt nego makadam),
ukupno Beograd-Ljubovija( perko Krupnja) 212 km
3.Beogra-Sabac(90
km)-Krupanj( 68 km)-Ljubovija( 35, nije asfalt makadam, preko
Mackovog kamena),ukupno Beograd-Ljubovija 193 km
4.Beograd-Sabac(
90 km)-Valjevo(68 km)-Ljubovija( 64 km,preko Osecine ,makadam 6
km),ukupno Beograd-Ljuibovjia 222km
5.Beograd-Valjevo(96
km)-Ljubovija( 64, preko Osecine,makadam) ,ukupno
Beograd-Ljubovija(160 km)
6.Beograd-Valjevo(
96 km)preko Debelog Brda –Rogacica-Ljubovija (9o),ukupno 186
km.
Ljubovija-Zicara………17
km
Zicara-Bobija(
makadam) ……..10 km
Ljubovija-Bobija----27
km
Beograd-Valjevo………96
km
Valjevo-Rainovaca……..55
km
Beogad-Sabac-Uzovnica
(200 km)-Ljubovija…………210 km
Valjevo-Debelo
Brdo……….29 km
Valjkevo
–Pasina Ravan…………33 km
Pasian
Ravan-Gornje Koslje………10 km
Debelo
Brdo-Gornje Koslje….14 km
Debelo
brdo-Bobija……….12-13 km
Debelo
brdo-Jablanik………7 km-Bobija 9 km
Gornje
Koslje-skola na dnu kanjona
Gorje Tresnjice……….6 km, 1 i po sat hoda
Gornje
Koslje-Tribuca……3km
Gornje
Koslje-Medvednik…………8-9 km
Debelo
brdo-Magles……….6-7 km
Uzovnica-manastir
Soko………..10 km
Uzovnica.-Ljubovija………..5
km
.Uzovnica-Mackov
kamen-10 km
Uzovnca-Bratunac(
6 km)-Srebrenica(15 km).
Ljubovija-Rogacica……40
km
Ljubovija-Gorna
Tresnjica 18 km
Ljubovija-Bacevci-20
km
-Uspon
na Nemic od puta –oko sat i po hoda
Ljubovija.Bajna
Basta…………….50 km
Ljubovija
–Uzice 88 km
Ljubovija-Zvornik-
40 km
.Manastir
SOKO.
Velika
znametitost Opstine
Ljubovija je Manastir Soko.koji je sagradjen pre svega zaslugom
Vladike Sabacko-Valjevskog Lavrentija. Iz turskog perioda su
sacuvani ostaci cuvene tvrdjave SOKOGRADA. Nije utvrdjeno ko je
podigao ovakvo utvrdjenje u Sokolskoj planini.Pretpostavlja se
da su to mogli biti Rimljani, ili jos Kelti .Ali postoje
legende u narodu da su bile tri sestre :Soka, Vida i
Jerina, koje podigose tri grada- Soka Sokograd, Vida Vidojevicu
a Jerina Zvornikgrad.
Manastir
Soko je centar duhovnog okupljanja naroda Srbije i Crne Gore,
Republike Srpske, iz svih slovenskih i pravoslavnih zemalja, i
ne samo njih, nego svih onih koji zele da se vrate izvoristu
zdravog duha , tradicije, nase kulture, istorije, zdravog
zivota, te tako ovaj Manastir postaje velika turisticka
atrakcija koja svakodnevno privlaci veliki broj turista.
Марко
Павловић
О
манастиру
Соко
Цркве
су у
најстарије
време
подизане
на
гробовима
мученика.
То нам
је
препоручио
и свети
апостол
Јован
Богослов,
када каже:"Видјех
под
олтаром
душе
побијених
за ријеч
Божију и
за
свједочанство
које имаху"
(Откров. 6, 9).
Можда је
зато за
цркву
најповољније
место град
Соко, где
је мучено, mалтретирано,
убијано и
продавано
српско
робље у
време када
су у овим
крајевима
владали
Турци, од 1521.
до 1862. године,
када је
град
предат
Србима.
Град
је срушен,
али
мучилиште
је остало
и ту, на
гробовима
мученика,
на земљи
натопљеној
српском
крвљу,
епископ
Шабачко-ваљевски
Господин
Лаврентије
гради
цркву,
себи zaдужбину.
По
примеру
наших
побожних
владара,
патријарха,
архиепископа,
епископа
и других
ктитора, а
одмах по
доласку за
епископа Шабачко-ваљевске
епархије,
епископ
Лаврентије
отпочео је
градити
манастир.
Посветио
га је
светом
Николају,
архиепископу
Мирликијском,
који се у
овом крају
доста
слави, али
и епископу
Николају
Велимировићу,
кога народ
већ сматра
светитељем,
иако он од
цркве још
није
канонизован.
Манастир
ће се
градити и
његовом
заслугом.
Наиме,
епископ
Лаврентије
је у
четрнаест
томова
штампао
дела
епископа
Николаја,
а приход
од књига
је наменио
градњи
будућег
манастира.
Још
пре
доласка за
шабачког
епископа,
Лаврентије
је имао
визију будућег
манастира.
У честитки
"Гласу
Цркве",
поводом
петогодишњице
његовог
обнављања,
он каже да
нешто у
Епархији
треба
подићи у
спомен на
епископа
Николаја.
То је
желео и
пре
доласка у
Шабац: "Ово
ће бити
највећи
аманет
мој, моје
животно
дело као
епископа
Шабачко-ваљевског".
Све
док су у
Соколу
били Турци,
није
постојала
могућност
да се у
близини
сагради
црква. И
садашња
црква у
Грачаници,
на чијој
је
територији
град Соко,
саграђена
је 1903. године.
Посебну
заслугу за
градњу
цркве
имају
свештеник
Драгољуб
Поповић и
Радисав
Ранковић,
бивши
председник
општине.
Црквени
одбор који
је градио
цркву
сачињавали
су: Аксо
Живановић,
бивши
народни
посланик,
Милан и
Тешо
Симићи,
Радо и
Васо
Марковићи,
Милан С.
Полић,
Совро
Миловановић,
Панта
Живановић,
Светозар Г.
Полић,
Крста и
Драго ,
Марко
Тадић,
Милутин
Јовановић,
Ђока Тадић,
Боја Полић,
сви из
Постења,
Из
Грачанице
у Одбору
су били:
Сава
Спасојевић, Самуило
Милутиновић,
Јанко
Нешковић,
Раде
Цветковић,
Живан
Крсмановић,
Милан
Андрић,
Михаило
Степановић,
Срећко и
Лазар
Николићи,
Марко
Степановић,
Јеврем
Спасојевић
и Лука
Милошевић.
Највећи
приложник
је Тома
Којић из
Узовнице.
Црква
је дуга
петнаест,
а широка
осам
метара.
Грађена је
у облику
крста, са
кубетом
изведеним
из кровне
конструкције.
Посвећена
је
Вазнесењу
Господњем.
По
предању,
на месту
садашње
налазила
се некада
стара
црква.
Предање каже да је
то био
манастир
Рача, који
су Турци
срушили,
али су
калуђери
сачували
књиге и
друге
црквене
ствари,
однели их
и основали
нови
манастир
на месту
где се
Рача и
сада
налази.
Ово
предање је
нашло
одраза и
потврду у
народној
песми "Милош
у Латинима",
где се
каже:
Да видите
Рачу
манастира,
Крај
Сокола
украј воде
Дрине
Задужбину
Краља
Драгутина,
Да видите,
па да се
дивите.
Епископ
Лаврентије
је, најпре,
1993-94. године,
уз помоћ
војске,
урадио пут
до
манастира.
Исте
године
саграђена
је звонара
од дрвета
и отпочела
градња
цркве.
Црква има
облик
крста.
Покривена
је шиндром.
Иконостас
је радила
Крстана
Тасић уз
материјалну
помоћ и
подршку
Хорст
Вробела
из
Гихорна у
Саксонији.
Овај Немац
је власник
Музеја
ветрењача
и воденица.
На једном
острву
саградио
је цркву–брвнару,
копију
руске
цркве у
Суздаљу,
коју је
осветио 24.
новембра 1995.
године
руски
патријарх
Алексије.
Поред
цркве,
епископ
Лаврентије
је
саградио
конак од
двадесет
соба, са
три
двособна
стана и
трпезаријом.
Изградио
је рибњак,
воденицу и
чесму и у
њих довео
чисту
изворску,
планинску
воду.
У
плану је
да се
сагради
један
конак, ван
манастирског
дворишта,
за цивиле,
затим
библиотека,
музеј,
атеље за
сликаре,
књижевнике
и музичке
ствараоце,
као и да се
продужи
пут до
Крупња.
У
манастиру
живи
православна
Немица
Сибила Лер.
|