|
Predeli
srednjeg toka Drine kako ih mi ovde vidimo i predstavljamo su
idealni kao turisticki receptivni faktori, ali nazalost samo kao
potencijali. Opstina Ljubovija i okolina
imaju hotelskih, motelskih
kapaciteta, restorana, prodavnica i mogli bi da ugoste znacajan
broj turista. U izgradnji su i neki drugi smestajni manji
kapaciteti.na Malom Bauricu.
Ali
turizam kao
znacajnija turisticka privredna
grana jos nije zauzeo mesto koje mu pripada. Opstina
Bajina Basta je otisla daleko ispred Ljubovije.Drinska regata,
izgradnja, i
dogradnja vec postojecih kapaciteta, napori Opstine Ljubovija su
vrlo ohrabrujuca dogadjanja i otvaraju nove perspektive za
razvoj turizma. Ocekuje se ustrojstvo Turisticke organizacije
Ljubovije.U Ljuboviji postoje udruzenja iz oblasti planinarstva
,sporta, ekologije, kulturne ustanove, drzavna preduzeca i
privredne organizacije, koji svi pocinju novim elanom da rade na
razvoju turizma u ovome kraju.
Kao
sto je receno napred, potrebno
je novo stanje duha
u ovoj oblasti, agresivan marketing, orijentacija i trzisni
nastup, propaganda i informacija, obrada trzista. A sa ciljem da
se javnost nase zemlje, strani
turisti , upoznaju sa izuzetnim
lepotama Drine i njenih predela , i da dodju da u njima uzivaju,
da se odmaraju, da traze snagu tela, duha i duse.
Postojeci
smestajni kapaciteti bi trebalo da se vise bore za turiste, da
ih iznadju i privuku, kroz propagandu, obradu trzista, politiku
cena, ponudu vrlo atraktivnih programa. Rutina treba da ustupi
mesto profesionalnim marketing strucnjacima.
Kao
sto smo kazali, mi vidimo sansu u seoskom turizmu. Zasto?
Drinski kraj je turisticki vrlo privlacan, atraktivan i
blagorodan. U isto vreme ,sela u ovom delu zemlje pored Drine i
na obliznjim planinama su puna kuca, cesto starih napustenih,
ali novih
sa punim komforom, velike, moderne, sa kupatilima, cistom
planinskom izvorskom vodom ,zdravim energicnim domacnima zeljnim
ovog oblika privredne delatnosti, i mogucnosti pripreme ekoloski
ciste hrane. Sve za takoreci bagatelnu cenu-550 dnevni panison.
Seoske
kuce su vrlo komforne, a uslovi i cene vrlo povoljni, vrlo
jeftini. Postoje mogucnosti za raznorazne kombinacije programe: planinari, izleti, penzioneri, invalidi, ferijalci,
ekolozi, etnolozi, ribolovci, sportisti, itd,itd.
Mi
vidimo ovaj kraj kao turistick izazov,a ove seoske pogodne kuce
kao dependanse jednog ogromnog hotela.
Mi
ih nudimo kroz svojevrsnu varijantu seoskog
turizma.
Buduci:
-da
je ovaj kraj vrlo lep zdrav
-da
imaju seose kuce komforne, sa svim pogodnostima-
-za
vrlo jeftinu cenu
-zdravi
i gostoprimljivi domacini
-putevi,
sportske i sve druge pogodnosti
odlucili
smo da to ponudimo zemlji i svetu.Potreban je marketing. Ne
ulazemo nista, nije tacno da je poteban novac, i ovako vec sada
mogu da pocnu da dolaze turisti. Obavljena je kategorizacija.
Tokovi
tusrita po ovome receptu su vec poceli da se usmeravaju prema
ovm delu zemlje, prema Drini. DRINSKI PRAVAC postaje aktuelan.
U
selu Uzovnica su boravili avgusta 2004 godine petnaestak turista
iz Beograda. U Januaru ove godine je bilo
nekoliko turista iz Beograda. Tokom prvih pet meseci
Uzovnicu je posetilo nekoliko grupa turista koje smo mi
doveli.,zatim tokom letnjih meseci smo doveli preko 600 turista
nocenja, preko 300 pojedinaca su obavili jednodnevni spust
Drinom, bilo je 4 strana turista. Oni su ostvarili veliki broj
nocenja, ruckove, vecere, dorucke, pored troga su kupili od
domacina cist med, sir, kajmak, prirodne domace sokove, slatko
od sumskh jagoda, rakiju, vino od kupina, itd. Neki su isli da
se voze camcima o Drini u selu, drugi su organizovali celodnevne
spustove niz Drinu,ili su putovali prevoznim sredstvam iz sela.
ostali su kupovali u lokalnio seoskoj prodavnici, kupovali su
mleko, jaja, itd. Selo je ekonomski zivnulo.
Republika
Srbija raspolaže brojnim resursima za razvoj turizma. Uz uključivanje
privrednih i vanprivrednih delatnosti, koje imaju interes
za razvoj turizma, turizam
bi trebalo da postane jedan od generatora razvoja
Republike i rasta ukupnih ekonomskih aktivnosti.
Polazeći od osnovnih pravaca u svetskim turističkim
kretanjima, ciljeva dugoročnog
razvoja turizma u Srbiji, dostignutog stepena razvoja i
resursne podloge, u Srbiji se izdvajaju sledeći najvažniji
vidovi turizma: turizam velikih gradova, tranzitni
turizam, banjski turizam, turizam na Dunavu i turizam
vezan za posebna interesovanja.
Turizam
vezan za posebna interesovanja obuhvata više vidova turizma za
kojima postoji
odgovarajuća tražnja i koji pokazuju stalni rast, sa očekivanom
tendencijom još bržeg
rasta u budućnosti. Ovim su obuhvaćena interesovanja
za kulturu, arheologiju, umetnost, arhitekturu, sport, muziku,
hobije, lov i ribolov, boravak na
selu, jezera, reke ,pogotovu one divlje i planinske,
planine, i
druga. Ova grupa različitih interesovanja posebno je u
Srbiji značajna kod onih
vidova turizma u kojima je u određenoj meri već
formiran turistički proizvod.
Jedan
od tih vidova jeste upravo turizam na selu. U razvoju za sada
malog, ali kvalitetnog nukleusa u ruralnom turizmu trebalo bi
maksimalno igrađivati ekološke elemente (razvoj eko-sela
sa različitim formama zdravog života, kao što su zdrava
hrana, pešačenja i druge).
Republika
Srbija ima izuzetno povoljne uslove za razvoj turizma na selu.
Pre svega, to su posebno povoljni uslovi očuvane prirode,
uz blagu klimu, čist vazduh,
nezagađene reke i jezera, bogatu floru i faunu. Ove
pogodnosti su naročito
izražene u brdsko-planinskim predelima - na obroncima
Tare, Divčibara, Ozrena, Povlena, drinskih planina i reke Drine, Rtnja, Bukulje,
Oplenca, Suve Planine. ,itd.Boravak u prirodi pruža turistima mogućnost za šetnje, rekreaciju, bavljenje
sportom, organizovane izlete do
obližnjih pećina, izvora i vodopada, mogućnost
lova i ribolova, jahanja,
planinarenja, branje šumskih plodova i lekovitog bilja i
druge rekreativno-zabavne aktivnosti
u prirodi. Turisti koji za to pokažu interesovanje mogu se
uključiti u obavljanje
poljoprivrednih radova.
Veliki
broj sela nalazi se u blizini vrednih kulturno-istorijskih
spomenika, koje turisti
mogu organizovano posetiti. Izuzetnu kulturnu vrednost imaju i
građevine tradicionalne
arhitekture, sa karakteristikama određenog područja,
kao i proizvodi starih zanata i ručne radinosti, kroz koje se
upoznaje bogato nasleđe našeg
naroda. Takođe je moguće organizovano posetiti
razne izložbe koje se organizuju u
okruženju, posebno slikara naive, kao i turističke
manifestacije i tradicionalne
priredbe preko kojih se upoznaju narodni običaji i
obeležja seoskog života.
Ova
raznovrsnost turističkih resursa i bogatstvo kulturnog
nasleđa posebno su obogaćeni
i izraženom gostoljubljivošću i srdačnošću
lokalnog stanovništva, koje, u
skladu sa tradicijom, svakog turistu prima kao prijatelja
i iznosi pred njega bogatu trpezu
zdrave, prirodne hrane.
Razvoj
turizma u selima Srbije, kao organizovana aktivnost, započeo
je pre nešto više
od četvrt veka. Sami začeci razvoja turizma na selu
vezani su za spontani
pokret turista, koji su želeli da, makar na kratko,
pobegnu iz gradske, ekološki
narušene sredine, i određeno vreme provedu u
prirodi. U početku su se ovim vidom
turizma bavila samo pojedina domaćinstva.
Vremenom,
podstaknut od strane turističkih društava, turizam na selu
je dobio masovniji karakter. U cilju razvoja turizma na selu počela
su, pretežno u brdsko-planinskim
selima, da se osnivaju turistička društva (Devići,
Brankovina, Studenica), turistički savezi opština (Kosjerić,
Ivanjica, Knić), a u ovu aktivnost
uključile su se i zemljoradničke zadruge i
ugostiteljsko-turistička privreda. Prema
informacijama iz arhiva turističkih saveza, krajem
osamdesetih godina proslog
veka, turizmom se u Srbiji bavilo 50 sela sa blizu 3.000
ležaja u 800 domaćinstava.
Na
osnovu podataka Turističke organizacije Srbije,
organizovanim turizmom se bave
domaćini u opštinama Kosjerić, Valjevo, Ljig, Čačak,
Požega, Knić, Lučani, Mionica, Užice, Sokobanja,
Čajetina, Prijepolje, Brus, Šabac, Kraljevo, Ivanjica, Rača
Kragujevačka i Gornji Milanovac.
Evo
sada i Ljubovija.
AKTIVAN
ODMOR NA SELU
Naučnici
su ustanovili da je čoveku neophodna promena delatnosti
tako da preporučuju onima koji se bave umnim radom da se
bar malo bave i nekim fizičkim
poslovima jer bi im to pomoglo da aktiviraju veliki broj mišića
koji su veoma malo
angažovani.
I
ljudi koji obavljaju teške fizičke poslove ne bi smeli
samo da se izležavaju - i
njima se preporučuju fizičke aktivnosti manjeg
intenziteta.
Na
sreću, turisti su uvideli da je na morskim obalama sve
manje moguć odmor i da se tamo čovek samo može dobro
zabaviti pa su počeli da traže nove mogućnosti
za pravi odmor. Otkrili su da se i u drugim mestima
nalaze dobri uslovi za odmor. Tako je, postepeno, nastao SEOSKI
TURIZAM.
Upravo
u selima moguć je aktivan odmor kroz veliki broj veoma
atraktivnih aktivnosti.
Nabrojmo neke da uporedi takvu aktivnost sa onom
koja je moguća u selima Srbije.
Pođimo od najobičnije šetnje. Da li je
prijatnije i zdravije setati ujutru ili predveče,
preko livada i proplanaka, kroz voćnjake i
vinograde, kroz šumu, preko potoka,
pored izvora... na temperaturi koja je prijatna ili noću
šetati pored morske obale
(preko dana šetnja je moguća samo za mazohiste)?
Šetnja
je aktivnost koju svako može da upražnjava pa čak i veoma
stari ljudi.
Međutim, za one jače, moćnije i sposobnije
u selima Srbije ima skoro neogranično
mogućnosti za aktivan odmor.
Ljubitelji ribolova mogu da pecaju ribu tamo gde za to
ima uslova i da čitave dane
provode pored vode, organizujući sami logorske vatre
i druženja u prirodi.
Jahači mogu da uživaju jašući po predivnim
predelima i uz pomoć domaćina mogu
da borave i po nekoliko dana obilazeći dnevno
desetine kilometara i nekoliko sela
i seoskih domaćinstava.
Lovci mogu da odlaze u lov zajedno s domaćinima ili
povremeno, uz neke druge
aktivnosti, ili svakodnevno.
Mnoge strance interesuje kako žive neki drugi ljudi, u
ovom slučaju Srbi, i bilo bi im
veoma interesantno da posećuju stare zanatlije,
naivne umetnike, lokalne vašare,
svadbe, posela, mobe, folklorne priredbe...
Ljubitelji starina imaju mnogo mogućnosti da u bližoj
ili daljoj okolini posećuju stare
crkve, manastire ili arheološka nalažista. Navedimo
ovde samo Studenicu, Žiču,
Ljubostinju, Fruškogorske manastire, manastire Ovčarsko-Kablarske
klisure, Vinču,
Smederevo, Lepenski Vir, Gradac, Romulianu, Gamzigrad,
Sirmijum, Ćele kulu..,Soko manasstir, rascu, .
Zaljubljenici
u zimske sportove mogu da borave na našim planinama i uživaju
u
zimskoj idili i sportovima.
Ornitolozi imaju mogućnost da posmatraju ptice.
Ljudi s lakšim zdravstvenim problemima mogu da se leče
ili da skidaju suvišne
kilograme u našim banjama.
Slikari i vajari, profesionalci i amateri, mogu da
organizuju kolonije i da za svoja
dela crpe ideje iz predivne prirode i okoline uopšte.
Ljubitelji splavarenja mogu da uživaju u u avanturi i
lepoti Drine, njenih pritoka, Srbije, Crne Gore i
Hercegovine.
Planinari mogu da se penju po planinama, biciklisti da
voze bicikle, biolozi da beru
lekovite trave i pečurke...
Pored toga turisti mogu da igraju tenis, golf, mali
fudbal, košarku, rukomet, da se
kupaju u bazenima, rekama, jezerima, da posećuju
kafice, restorane i diskoteke.
U dobro organizovanoj turističkoj zemlji turistima
bi omogućili da se voze sportskim
avionima, paraglajderima, balonima, zmajevima, da se
spustaju padobranom...
Glavna aktivnost za veliki broj ljudi koji odluče da
se odmaraju u selima Srbije
trebalo bi da bude, obavljanje svakodnevnih
poljoprivrednih poslova u samom
seoskom domaćinstvu ili u bližoj okolini.
Treba doživeti ulazak u krošnju breskve u 7 sati
ujutru, osetiti divan miris voća i
uživati u Suncu koje se već uveliko podiglo.
Turista koji želi da bere voće može da
ostane u voćnjaku onoliko koliko želi ili koliko može.
Pored branja voća postoji još čitav niz veoma
atraktivnih seoskih poslova, kao na
primer pečenje rakije, košenje trave, mlevenje žita,
plašćenje sena, kalemljenje
voća, sejanje i zalivanje povrća, rad sa domaćim
životinjama, strikanje, pletenje,
veženje, pripremanje zimnice...
Veliki broj stranaca, naročito penzionera i onih
koji imaju dosta slobodnog
vremena, rado bi iznajmili komadić zemlje kod svog
domaćina i sami ga obrađivali.
Tada bi oni dolazili u proleće i zemlju riljali,
sitnili, sejali, zalivali, plevili, a kada
dođe vreme onda bi ubrali luk, paradajz, krompir,
grašak, boraniju, celer, zelen... i
nosili u zemlju iz koje su došli ponosni na zdravu hranu
koju su sami proizveli.
Vreme kada ne bi bili u bašti provodili bi u odmoru u
hladu nekog drveta ili
voćnjaka, ispod loze ili na terasi kuće.
Trenutno
stanje
Turizmom na selu, pretežno u zapadnim predelima Srbije,
bavi se 111
domaćinstava u 28 naselja, na području 12 opština.
U ponudi je oko 600 kreveta.
Iza voda Save i Dunava, tamo gde iz ravne Panonije
nastaju brežuljci i brda
Posavine i Podrinja, Šumadije i Pomoravlja, doline Ibra
i tri Morave, sve se kao
afirmisani predeli u turizmu završava na domaku krova
Srbije, gorostasnog
Kopaonika, a opet okolo Gruža i Župa, Levac, pa perle -
Goč, Gledić, venac planina
oko Valjeva - od Medvednika do Maljena sa Divčibarama,
na rubu Drine - Cer i
Mačva...
Na tim blagim brežuljcima miriše lipa i bagrem, plavi
se šljiva u voćnjacima, a na
proplancima jak miris senokosa. U dolinama rečice i
potoci, bistra voda da se iz
ruke ugasi žeđ, rashladi lubenica, osveži telo u
sparnom danu, zabaci udica.
Gde su sva ta mesta?
Ljig
Valjevo
Knić
Kosjerić
Kraljevo
Lučani
Mionica
Požega
Rača Kragujevačka
Sokobanja
Užice
Čačak
Šabac
ljubovija
EKONOMSKI ZNACAJ SEOSKOG TURIZMA ZA SRBIJU
Ekonomski znacaj koji Srbija moze imati od razvoja
seoskog turizma je
ogromna.
Da bi se ovo realizovalo neophodno je da se mnoge grane
privrede
maksimalno angazuju. Pomenimo ovde samo gradjevinsku
industriju, ind. gradj.
materijala, ind. opreme, prehrambenu industriju,
saobracaj, vodicku sluzbu...
Perspektiva Srbije je u poljoprivredi i turizmu. Ove dve
grane privrede
moraju da budu usko povezane jer se i islanjaju jedna na
drugu i zajednicki osnov
im je - selo. Perspektiva i za poljoprivred i za seoski
turizam je vise nego velika. U
svetu je sve trazenija kvalitetna hrana a narocito ona
proizvedena na zdrav nacin.
Mora se jesti, i to kvalitetno. Dok se hrana moze
izvoziti umorni covek mora da
dodje u nasa sela kako bi se kvalitetno odmorio. Srbija
je ove godine, po proceni
Observera, svrstana medju 20 najatraktivnijih destinacija
u svetu (14. mesto) i to
na najbolji nacin govori o nasoj perspektivi. Zamislite
samo sta bi bilo kada bismo i
mi nesto uradili po tom pitanju.
OSNOVNI PREDUSLOVI RAZVOJA TURIZMA NA SELU U SRBIJI
Za dalji razvoj turizma na selu potrebno je primeniti
odgovarajuću standardizaciju i
kategorizaciju usluga, posebno adekvatnih uslova za smeštaj.
Zakonom o turizmu
posebno je uređeno pružanje usluga smeštaja i
ishrane u domaćinstvima, kao
specifičan oblik pružanja ugostiteljskih usluga.
Sobe, kuće i stanovi za odmor koji
se izdaju turistima, moraju ispunjavati propisane
sanitarno-tehničke uslove i biti
razvrstani u odgovarajuću kategoriju, određenu
aktom nadležnog opštinskog
organa, što je propisano Pravilnikom o razvrstavanju,
minimalnim uslovima i
kategorizaciji turističkih objekata u Republici
Srbiji.
Od posebnog značaja su i ulaganja u infrastrukturu
(putna mreža, PTT),
obezbeđivanje zdravstvene zaštite i očuvanje i
zaštita životne sredine u cilju
sprečavanja nekontrolisane urbanizacije.
Jedan od najvažnijih zadataka u razvoju seoskog turizma
je edukacija seoskih
domaćina za bavljenje ovom aktivnošću. U ovom
bi veliku ulogu trebalo da imaju
nevladine organizacije,
turističke organizacije opština, ali i svi zainteresovani
subjekti. Najpre je potrebno, kroz stručnu obradu
domaćih i stranih pozitivnih
iskustava u bavljenju turizmom na selu, ukazati seoskim
domaćinima na
ekonomsku opravdanost bavljenja ovom delatnošću.
Na posebno organizovanim predavanjima i uz odgovarajuću
literaturu, trebalo bi
domaćine upoznati sa svim standardima prihvata i smeštaja
gostiju, odgovarajućim
higijenskim zahtevima, načinom, količinom i
kvalitetom pružanja usluga ishrane,
ponašanjem prema gostu i drugim neophodnim uslovima za
prijatan boravak
turista u seoskom domaćinstvu.
Na dostignutom nivou razvijenosti turizma na selu ulogu
animiranja gostiju,
odnosno organizovanja izleta, sportskih aktivnosti i
drugih kulturnih, zabavnih i
rekreativnih aktivnosti preuzimaju turističke
organizacije opština, preko kojih se vrši
i rezervacija smeštaja kod domaćina u selima, koja
se organizovano bave
turizmom. U perspektivi razvoja, a u skladu sa tržišnim
osnovama razvoja svih, pa
i ovog vida turizma, ulogu organizatora pratećih
aktivnosti i rezervacije smeštaja
preuzeće
turističke agencije, koje pronađu svoj interes za
bavljenje ovom vrstom
turizma.
Turistički proizvod seoskog turizma mora imati i
adekvatne kanale prodaje.
Potrebno je prevazići neorganizovanost u
popunjavanju kapaciteta turističkih
objekata u selima i vršiti prodaju preko turističkih
agencija. Organizovan način
prodaje u mnogome će doprineti boljem susretanju
ponude i tražnje za odmorom
na selu i svakako pomoći seoskim domaćinima da
do kraja valorizuju učinjena
ulaganja.
Na strani tražnje, saglasno svetskim iskustvima, uočavaju
se tendencije koje
govore o većoj sofisticiranosti turističke tražnje
i njenoj probirljivosti u odnosu na
kvalitet, sadržaj, cenu i druge elemente konkretnih
destinacija. Generalni je stav
da će u turističkoj tražnji sve više dolaziti
do izražaja individualizacija zahteva sa
orijentacijom na posebna interesovanja, u čemu naročitu
šansu dobija turizam na
selu.
U pristupu planiranju razvoja turizma u selima Srbije, od
posebnog je značaja
istraživanje tržišta, odnosno korišćenje svih
instrumenata marketinga. Turističke
vrednosti Srbije su u visokoj korelaciji sa pomenutim
rastućim trendovima na strani
inostrane, ali i domaće turističke tražnje.
Zbog svega toga neophodno je najpre
odrediti ciljna tržišta, odnosno njihove segmente, na
kojima bi se izvršilo
pozicioniranje turističkog proizvoda sela Srbije. To
je na domaćem tržištu pre svega gradska
populacija, kao i veliki broj potencijalnih
turista iz Vojvodine, određene starosne i obrazovne
strukture i platežne moći. Što
se tiče inostranog tržišta, prodaja kapaciteta za
odmor na selu moraće biti znatno
direktnija i izaći u susret zahtevima za
individualizacijom.
Pozicioniranje turističkog proizvoda sela Srbije
zasnivaće se na očuvanosti prirodne
sredine, raznolikosti samog turističkog proizvoda,
bogatstvu kulturnog nasleđa sela
(arhitekture, tradicije, proizvoda starih zanata), kao i
na gostoljubivosti i srdačnosti
stanovništva. |