-smestena ponegde u divljim planinskim masivima, gudurama, kanjonima , pogotovu na jugu u pravcu izvorista sastavnica Drine, kojisu sve nizi sto se ide ka severu i uscu Drine u Savu, da bi od Loznice nastale ravniceMacve i Semberije, vrlo bogate flore i faune, cistog prozracnog planinskog vazduha, ovde je i ekoloski cista hrana. 

-to je kraj izuzetnih kulturnih, areholoskih i istorijskih znamenitosti

-Drina je vrlo znacajna prirodna vododelnica ,geografski prostor niz koji su silazile brdjanske migracije sa juga iz Crne Gore, Hercegovine, Sandzaka( Raske), ka plodnim ravnicama na severu., ona je nacionalna medja ,vekovna politicka granica, ujednovekovni konfliktni susret razlicitih,vera ali i vrlo slicnih etnickih entiteta –doslo je najzad vreme ispravnih procenai pomirenja

-povrh svega prostor bogat prirodnim i drugim resursima, vodenim resursima, sumama, rudama, hidroenergetskim i drugim potencijalima i pogodnostima za ekonomski i tehnoloski razvoj, poljoprivredu, stocarstvo, vocarstvo, transport, a ovoga puta mi se interesujemo prevashodno za razvoj turizma

-Drinu i njene planine, ovu regiju, vidimo pre svega kao zdravstveni turizam, oazu mira, tisine, netaknute prirode, kao riznicu zdravlja, povratak korenima, selu, krajputasima, starim vodenicama koje jos uvek melju, tradiciji, folkloru, stadima ovaca koja planduju u hladu, cobanicama koje se jos uvek ponegde mogu videti kako predu vunu ili kudelju na preslici, narodnim verovanjima, ovde nazalost vreme stoji. Vratimo se prirodi, korenima!. Nasa koncepcija je-DRINSKI PRAVAC-POKRET ZA ZDRAVLJE. “Zdravlje je najvece bogatstvo, ko ima zdravlje, ima nadu, ko ima nadu ima sve.”.

-smatramo da ova regija Drineima turisticka znacajna preimucstva u odnosu na druge regije.zemlje. Cela nasa zemlja je planinska, ima lepeplanine, ali je Drina jedina i jedinstvena. Zato u spoju planina i Drine vidimo jedinstvenu smesu atraktivnih turistickih receptivnih faktora koje nemaju druge regije nase zemlje i Evrope.

- Neslucene , atek samo simbolicno iskoriscene mogucnosti za razvoj turizma u slivu rekeDrine, po mnogo cemu jedinstvenog u Evropi i svetu, zapazili su jos pre tridesetak i vise godina priznati strucnjaci u ovoj oblasti i medjunarodne asocijacije( Evropska komisija OUN za turizam, studija Putujuce covecanstvo , i dr).Jedan od najkompetentnijih predstavnika ondasnjeg turistickog biznisa dr.Valter Fogel, (inace predsednik Udruzenja turistickih agencija SR Nemacke) na primer je jos 1971 godineprekorevao nas i prosto pozurivao:”Vama Jugoslovenima bice izgleda potrebne decenije da shvatite kakvim jedinstvenim potencijalom raspolazete u vidu toka Drine, a mi organizatori putovanja –ocekujemo od vas da u tome budete –brzi i efikasniji na obostranu korist”

. Turisticki potencijali reke Drine i pritoka su jedinstveni,ogledaju se u

reci Drini ,njenim pritokama, brzim, bistrim, koje prolaze kroz klisure, gudure, to su klisure i predeli Drine od kojih zastaje dah ,ali kanjoni Tare ,Pive, Komarnice, Susice, Drage, Lima ,u ponecemu nadmasuju i samu Drinu. U slivu Drine ima nekoliko vesatckihvrlo lepih jezera:Visegradsko, Perucacko, Zvornicko,na Pivi, Limu Uvcu. .U svom srednjem toku Drina je gornjim delom u dobroj meri planinska, a donjim delom poluplaninska reka, siroka, povremeno stesnjena, zeena , snazna, sa vrlo lepim pritokama , narocito je divlja Gornja Tresnjica, slicnesu i Ljubovidja, Gracanica, Uzovnica, Jadar, Drinjaca.

U gornjem toku su visoki planinski masivi: Durmitor (2522 m) Maglic(2388), Volujak (2294) Golija, Zelengora,(2015) , Lelije,(2022). UCrnoj Gori ima 17 vrhova visih od 2.500 metara. Usrednjem toku Jahorina (1913),Tara,(1550), Zvijezda(1673), Povljen( 1450) Medvednik( 1220), Bobija(1270 ), Nemic(797),Bauric( 730 metara), Rozanj( 970), Sokoline(1220 metara),Jagodnja Mackov kamen (950.) USrbiji ima ovde visevrhova izmedju 1.000 i 1.200 metara nadmorske visine, (npr. Sokoline, Rust, Boskovac, itd), i veliki broj visova od oko 600-1000 metara nadmorske visine, Boranja, Sarena Bukva(881 metara), Gucevo( 779),Cer ( 687).Sa leve strane srednjeg toka Drine u Bosni( Republika Srpska )ima u ovoj regiji veci broj visova izmedju 1.000 i 1600 metara nadmorske visine.

U Slivu Drine se nalaze nacionalni parkovi: Durmitor, reka Tara( koja je ravna kanjonu Kolorada u SAD), planina Tara, Tjentiste-Sutjeska, tu se nalazi i jedina prasuma u Evropi-Perucica

Recni drinski tokovi, klisire, planine i visovi, sume, flora i fauna, vazduh ,cista voda, cine ovu reku jedinstvenu jer spaja vodu i planine, zivi svet i biljni. Stvara jedinstveni prirodni miks- eliksirza zdravstveni oporavak.

U Drini i pritokama ,jezerima, ima oko 300 vrsta riba. .U gornjem toku su prisutni narocito:pastrmke, ( ali i u pritokama Drne, npr cuvena je po tome Gornja Tresnjica kod Ljubovije),mladice , mrene, klenovi, lipljani, krkuse, a u srednjem toku ima izrazenije pored navedenih i :smudjovi, somovi, manici, sarani, kecigi, zelenkare, nosare i narocito skobalji .U jezerskim i mirnim tokovima ima narocito: stuka, deverike, lipljani, karasi, i druge.

Ima lekoviih izvora i banja: Banja Koviljaca, Radaljska banja, Kiseljak kod Kozluka, Crni Guber u Srebrenici, Banja kod Priboja, Visegradska Banja, i druge. Znacajan je sastav izvorskih voda npr u Srednem Podrinju, od kojih su mnoge lekovite, i pogodne za flasiranje kao zdrava planinska voda,mogle bi biti istinska konkurencija vodecim svetskim domacim i stranim markama kao cista planinskavoda.( nedostaje marketinska preduzimljivost).

Jezera u srednjem toku Dine, Perucacko i Zvornicko su ogroman tristicki potencijal za razvoj jedrilicarstva , jezerskog nautickog turizma, putovanja,razgledanja, boravci, sto je moguce vec sada, samo je potrebno omogucitismestaj ovakvih specificnih vidova turizma.

Brojne i znacajne kulturno-istorijskeostale znamenitostiu citavom podrucju cine stari gradovi –utvrdjenja( ocuvani ili u rusevinama) crkve i manastiori,spomenici,spomen groblja, krajputasi.,stare crkvice, iskopine., i sl.

Na Drini i njenim pritokama se mogu razviti veoma trazeni vidovi turizma. Kao sto su :rafting, splavarenje u duzini od 150 km, spustoviniz reke, voznja kajakom170 km( od toga 70 km na brzim vodama), krstarenje kajakom, jedrilicama,motornim camcima na jezerimana priblizno 150 kvadratih kilometara.

Turisticki spustovi splavovima( rafting -drvenim, gumenim) ) su u velikoj ekspanziji u svetu, potraznja premasuje ponudu. Trazi se uzbudljivost plovidbe, ali i brza smena pejzaza, a Drina je reka sa bezbroj lica.,sa bujnom zelenom maticom ,vegetacijom,koja se moze dotaci, zelene prozirne vode u kojoj se vide ribe, tlo koje brzo promice, sa cistim vazduhom.

Prema turistickim turoperatorima oko 5 miliona turistatrazi takve itinerere, idu van Evrope. A mi smo u Evropi.Ponudimo se.

Ribolov, lov, banje, paninarenje, izleti, evazija u zabacena mesta , beg od civilizacje u netaknute prirodne oaze, istrazivacke ekspedicije, borba za zdravlje-zdravstveni turizam, izletnicke posete, boravak u banjama, obilasci brojnih kulturnih i istorijskih spomenika, ucesca na sportskim takmicenjima, naucnim i istrazvackim skupovima i manifestacijama,–su jako trazene destinacije od evropskh turista. Jedrilicarstvo,nauticki turizam, takodje.

Turisticka “Bitka za Drinu” je vodjena prethodnih decenija u kojoj su ucestvovale sa promenljivom srecom sve tri republike: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora koje nisu mogle da se usaglase u zajednickoj masovnoj ponudi ove izuzetne turisticke reke, imale su razlicite koncepcije razvoja i nastupa, lokalne pretenzije , lokalne koncepcije.

Evo mi smo vec zasli nekoliko godina u 21 vek nema promena sa Drinom.Sto je objektivno uslovljeno delimicno(rat, raspad zemlje, sankcije, produzena politicka kriza, lose stanje zdravja nacije, siromastvo, apatija, zastareli kapaciteti, nedostatak infrastrukture),ali imasubjektivnih nedostataka. Pre svega potrebna je animacija, budjenje iz decenijskog sna ,apatije, depresije, tavorenja, potrebno je okretanje biznisu, poslovnom preduzetnistvu,dohotku, inovacijama, marketingu. U ovoj oblasti se ipak moze podosta uciniti bez znacajnijih investicija i sada.

Sada je Drina celim tokom u Srbiji , Crnoj Gori i Republic Srpskoj.Potreban je dogovor.o uskladjivanju prostornih planova izgradnje, zajednicka ulaganja eventualno, brzo zajednicko nastupanje na svetskom trzistu, sa marketingom i propagandom moderno osmisljenom ovoga “Drinskog pravca” u svetu, u zemlji,van nje.