Home Biografija Poslovni programi Rečnik PlanB Veštačka inteligen. Neuronske mreže ANN Force learn algorit. NeuroVCL Agenti ENAA OCR OCR soft Izrada SCADA SmartSCADA OPC standard Nanotehnologija Virtuelna učionica EDI Linkovi Free Download

Velibor Ilić - Web Page VEŠTAČKA INTELIGENCIJA Autor: Velibor Ilić Datum izrade: Novembar, 1999   Sadržaj Istorijat veštačke inteligecnije  Oblasti veštačke inteligencije Neuronske mreže Ekspertni sistemi Fazi logika Softverski agenti Linkovi Literatura

English version (Google Translate) Povezano sa: OCR OCR - prep. ćiriličnih slova ANN NeuroVCL Neuronske mreže Force learn algorithm Softverski agenti ENAA

Istorijat veštačke inteligecnije

Od davnina ljude privlači inteligencija - kako sam pojam inteligencije tako i mogućnost konstruisanja “inteligentnih mašina” koje bi mogle samostalno da rade. Takve primere možemo pratiti kroz istoriju. U staroj Grčkoj ljudi su se bavili pitanjima inteligencije, znanja i pravilnog zaključivanja, a među njima se naročito istakao Aristotel. U XIII veku je Ramon Lull (1235-1316) opisao sistem Ars Magna kojim je pokušao da pomoću mehaničkog kombinovanja, simboličke notacije i kombinatornih dijagrama ostvari "inteligentan" sistem. Tokom XVII veka, G. V. Leibnitz (1646-1716) i Blaze Pascal (1623-1662) pokušavali su da konstruišu mehaničku računsku mašinu za sabiranje. Cifarska računska mašina koju je konstruisao Charles Babbage, bila je u stanju da po određenom algoritmu izvršava operacije sa dekadnim brojevima. Sredinom 19-tog veka George Bool  razrađuje algebru logike u kojoj se algebarska simbolika koristi za operisanje pojmovima pri logičkom izvođenju. Englez Alan Turing i Amerikanac Post, 1936-te godine, nezavisno jedan od drugoga objavljuju radove iz oblasti matematičke logike i iznose mogućnosti konstruisanja univerzalnog transformatora informacija. Međutim, tek pojavom prvog računara "Electronic Numerical Integrator And Computer" (ENIAC) koga su 1945-te godine izmislili Mauchly i J. Presper Eckert, može se govoriti o inteligentnim mašinama. U početku su računari bili prvenstveno namenjeni za izvršavanje računskih operacija ali vrlo brzo je uočeno da oni imaju daleko veće sposobnosti. Već prvi rezultati u primeni računara upućivali su na mogućnost računara da preuzme vršenje određenih intelektualnih sposobnosti. Povoljni rezultati istraživanja naveli su neke od naučnika da daju preuranjene izjave da se ubrzo može konstruisati "misleća mašina" ili "elektronski mozak". Zbog ovih preuranjenih izjava su se vodile brojne debate. Krajem 50-tih, sve do sredine 60-tih godina, problematika veštačke inteligencije bila je dosta rasplinuta između fantastike, mašte, potencijalnih mogućnosti i praktičnih ostvarenja. Zanemarivanje razlike između potencijalne ostvarljivosti i obima praktičnih problema, koji se nalaze na putu do ostvarivanja ideje, je jedan od čestih uzroka nerazumevanja mogućnosti veštačke inteligencije. Ostvarivanjem praktičnih rezultata koji su našli primenu u privredi, veštačka inteligencija postaje interesantna za veliki broj naučnika različitih oblasti. Danas postoje realizovani sistemi koji su u stanju da autonomno obavljaju kompleksne probleme, kakve su jedino ljudi bili u stanju da obavljaju. Nije redak slučaj da takvi sistemi obavljaju te zadatke i daleko uspešnije od ljudi. U sprezi sa računarima, mašine postaju sposobne da rade samostalno, da upravljaju same sobom i da proizvode druge mašine, oslobađajući čoveka fizičkog i monotonog rada, prepuštajući mu rad na složenijim i kreativnijim poslovima.

Neke od mogućih definicija veštačke inteligencije:

Termin veštačka inteligencija (engleski artificial inteligence) potiče od John-a McCarty-ja. Mnogi autori se ne slažu da termin veštačka inteligencija opisuje najbolje ovu oblast nauke. Mnoge od oblasti informatike u osnovi imaju inteligentno ponašanje ali ne pripadaju veštačkoj inteligenciji u užem smislu.
Dva glavna pravca razvoja veštačke inteligencije su:

• Proučavanje prirodne inteligencije (spoznavanje funkcija mozga, modeliranje rada mozga, simuliranje čovekovog ponašanja, reagovanja i rezonovanja).
• Postizanje inteligentnog ponašanja primenom drugačijih pristupa, kakvi se ne mogu sresti u prirodnim sistemima.

• neuronske mreže,
• modeliranje evolucije i
• heurističko programiranje.

• sistemi za rešavanje čovekovih uobičajenih zadataka:

• sistemi za rešavanje formalnih zadataka:

• sistemi za rešavanje ekspertnih zadataka:

Tehnike koje pripadaju veštačkoj inteligenciji morale bi da koriste znanja koje su organizovana tako da omogućavaju:

• generalizaciju,
• predstavljanje i preslikavanje u formi razumljivoj ljudima,
• lako modifikovanje,
• da se koriste informacije koje nisu kompletne,
• da pomažu u smanjenju broja mogućnosti koje bi inače morale biti razmatrane (heuristike).

Oblasti veštačke inteligencije

Veštačku inteligenciju možemo klasikovati u sledeće kategorije i podvrste:

AI i proizvodnja (AI and Manufacturing)
AI i medicina (AI and Medicine)
AI i opšte rezonovanje (AI and Legal Reasoning)
Veštački život (Artificial Life)
Automatsko zaključivanje / dokazivanje teorema (Automated Deduction/Theorem Proving)
Zaključivane na osnovu slučaja (Case-Based Reasoning/Analogical Reasoning)
Kognitivno modelovanje (Cognitive Modelling)
Kognitivne nauke (Cognitive Science)
Biološki preistup u AI (Computational Biology)
Konektuizma i neuronske mraže (Connectionism/Neural Networks)
Teorija odlučivanja (Decision Theory and AI)
Distribuirana AI (Distributed AI)
Emocije (Emotion)
Fazi logika (Fuzzy Logic)
Genetski algoritmi (Genetic Algorithms)
Inteligentni tutorski sitemi, AI i edukacija (Intelligent Tutoring, AI & Education)
Predstavljanje znanja (Knowledge Representation)
logičko programiranje i logički bazirana AI (Logic Programming and Logic-based AI)
mašinsko otkriće (Machine Discovery)
Mašinsko učenje (Machine Learning)
Mašinska vizija (Machine Vision)
Obrada prirodnog jezika, govor (Natural Language Processing)
Nemonotono rezonovaje (Nonmonotonic Reasoning)
Filozofija i AI (Philosophy of AI)
Planiranje (Planning)
Eksperni sistemi - Production Systems/Expert Systems:
Rezonovanje bazirano na modelima (Model Based Reasoning)
Reasoning Under Uncertainty (Probabilistic Reasoning, Approximate Reasoning, etc.):
Robotika (Robotics)
Pretraživanje (Search)
Softverski Agenti (Software Agents)
Vremenski određeno rezonovanje (Temporal Reasoning:)
Virtualna realnost (Virtual Reality)
 

Ekspertni sistemi

Ekspertni sistemi predstavljaju inteligentne računarske programe koji sadrže "ekspetsko" znanje to jest znanje kakvo bi imao i stručnjak (ekspert) iz te oblasti.

Ekspertni sistemi znanje smeštaju u bazu znanja koji se koristi preko mehanizama zaključivanja.

Razlog za primenu ekspertnih sistema je da znanje iz raznih specifičnih oblasti ljudske delatnosti postane dostupnije kroz primenu računarskih programa. Oni ne mogu potpuno zamenuti ljude ekspete, naročito u pogledu kreativnosti, i korištenja opšteg znanja (iz običnog života i drugih oblasti), ali oni imaju i neke od prednosti nad ljudima
ljudsko znanje može vremenom da se gubi naročito ako se često ne koristi.

Domeni primene ekspertnih sistema

Primena ekspertni sistemi se primenjuju u sledećim oblastima:

• upravljanje indistrijskim procesima,
• praćenje rada medicinskih uređaja,
• autonomno kretanje vozila (na zemlji i vodi),
• automatski piloti,
• upravljanje satelitima,
• nadgledanje instalacija,
• operativno i taktičko upravljanje vojnim operacijama na bojnom polju,
• analize složenih finansijskih trasakcija
• naftnim platformama
• za detekciju bušotina nafte

Fuzzy Logika

Literatura

[1] Devedžić Valdan: “Ekspertni sistemi za rad u realnom vremenu”, Institut “Mihajlo Pupin”, Beograd, 1994.
[2] Dragan Bojović, Dušan Velašević, Vojislav Mišić, “Zbirka Zadataka iz Ekspertnih Sistema”, Elektrotehnički fakultet, Beograd, 1996
[3] Tatjana Nikolić, Mateja Opačić: “Veštačka inteligencija i neuronske mreže”, IBN Centar, Beograd, 1995.
[4] Dušan Tošić, Radivoj Protić: “Prolog kroz primere”, Tehnička knjiga, Beograd,
[5] Petar Hotomski, “Sistemi Veštačke inteligencije”, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, 1995.
[6] Pero Subašić: “Fazi logika i neuronske mreže”, Tehnička Knjiga, Beograd, 1998.
[7] Petar Hotomski, Marija Kujačić: “Matematička logika i principi programiranja”, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, 1992.
[8] Srđan Milenković: “Veštačke neurnoske mreže”, Zadužbina Andrejević, Beograd, 1997
 

Linkovi

Carnegie Mellon University (CMU)
http://www.cs.cmu.edu

Frequently asked questions about AI
http://www.cs.cmu.edu/Web/Groups/AI/html/faqs/ai/ai_general/top.html

Neural Network Frequently asked questions
ftp://ftp.sas.com/pub/neural/FAQ.htm

FAQ in comp.ai.neural-nets -- monthly posting
http://wwwipd.ira.uka.de/~prechelt/FAQ/neural-net-faq.html

Yale University Neuroengineering and Neuroscience Center
http://www.neuron.yale.edu

Connectionist and neural network models of cognitive, affective, brain, and behavioral disorders
http://www.sci.sdsu.edu/CAL/connectionist-models/

Behavioral and Brain Sciences Journal (BBS)
http://www.princeton.edu/~harnad/bbs.html
http://www.cogsci.soton.ac.uk/bbs

PATTERN ANALYSIS AND APPLICATIONS journal
http://www.soc.plym.ac.uk/soc/sameer/paa.htm

Boston University Neurobotics Lab
Department of Cognitive and Neural Systems
http://www.elsevier.nl/locate/robot

Advances in Neural Information Processing Systems
http://www.ci.tuwien.ac.at/docs/ci/bibtex_collection.html
ftp://ftp.ci.tuwien.ac.at/pub/texmf/bibtex/

The European Community ESPRIT Working Group in Neural and Computational Learning Theory (NeuroCOLT)
http://www.neurocolt.com/

Journal of Neurocience Online:
http://www.jneurosci.org/

UNIVERSITY OF STUTTGART
INSTITUTE FOR PARALLEL AND DISTRIBUTED HIGH PERFORMANCE SYSTEMS (IPVR)
Applied Computer Science -- Image Understanding
http://www.twins.pk.edu.pl/local/SNNS_Manual/UserManual.html

Theories of Adaptive Neural Growth
http://www.cns.ed.ac.uk/students/sam/work.html

Links to Archives for Neurosciences
http://www-physics.ucsd.edu/research/neurodata/NSarchive2.html

Technical report on Unsupervised Learning
http://www-dbv.informatik.uni-bonn.de/papers.html#NeuralNetworks

Real time machine learning
http://www.mannanetwork.com

Facial beauty and fractal geometry