OBJAVLJENI RADOVI
Pčele u okolini Bora
Pčele u prirodi

OBJAVLJENI ČLANCI
Nukleus oplodnjak
Obeležavanje matica
Mravi i pčele

Petar I. Prokopovič

Sestre se međusobno ubijaju

 AKTUELNO
Zaštita pčela

povratak

Najveći neprijatelji voska i legla

Odazivajući se na poziv M. Filipovića, predsednika S.P.O.S.-a objavljenom u br. 12/93 časopisa “Pčelar”, pokušaću da dam svoj doprinos povećanju proizvodnje pčelinjeg voska.

Ali, uzaludno je povećati proizvodnju ako proizvedeno ne sačuvamo I ne iskoristimo.

Najveći neprijatelj pčelinjeg voska su: veliki voskov moljac, mali voskov moljac, I miševi. Veliki ako ne I najveći neprijatelj legla, nije zarazna bolest, već je veliki prenosilac zaraznih bolesti – mali voskov moljac.

Obično mali kamen prevrće velika kola, tako I u našem slučaju, mali voskov moljac se toliko razmnožio I prevrće se po leglu uništavajući I leglo I vosak.

Krajem prošle godine (1993.) pronašao sam u otvorenom leglu larve bele boje a po neka I žućkasta. Mislio sam kanibalizam ili prehlađeno leglo. Otvarajući poklopce zatvorenog sumnjivog legla pronalazio sam I lutke crne boje koje su za četiri do pet dana trebale da izađu iz ćelija, a po neka čak je bila još živa I mrdala nožicama. Pčelinjak mi je udaljen 3km od borskih dimnjaka (u Boru). Sumnjao sam da je to posledica kvaliteta perge, jer koga sam god pitao o ovom problemu slegao je ramenima. Zainteresovan da razrešim problem, jer se intenzitet oštećenih larvi još od maja 1994.godine povećavao, počeo sam uporno da istražujem.

Obilazim I druge pčelare raspitujući se o ovom problemu ali oni o tome ništa neznaju.

Kod Borskih, Timočkih I homoljskih pčelara nalazim istu pojavu I iste larve ali odgovora nigde.

Sumnjama nikad kraja. Nailazim I na iste primere u šupljinama drveća, gde su pčele našle svoja staništa a čovek nije primenio svoja savremena saznanja.

Vadeći iz šupljine drveća parče po parče saća (sa medom I leglom, tražeći maticu), na polomljenom delu saća sa leglom nalazim larve žućkaste I crne boje kao I u mojim košnicama. Preko legla beži srv kome sam slučajno presekao putanju. Uhvati nas I mrak jer je roj bio jak (pet ramova L.R. I 35kg meda) pa na svetlu baterijske lampe letelo je više leptira voskovok moljca nego pčela.

Odmah sam se setio nekoliko stidljivo napisanih redova u knjigam o voskovom moljcu. Naredni dan mi je protekao u traženju voskovog moljca u leglu! Našao sam kao što piše u grupama od 100-150 uništenih ćelija I u njima larve malog voskovog moljca (na 20cm kvadratnih našao sam 12 larvi) I odgovor koji sam tražio.

U saću su I hodnici kojima se crv malog voskovog moljca kreće I rupice kroz koje prelazi sa jedne na drugu stranu saća. Zatim preko celog rama u polukrugu kao u vidu duginih boja po tri-četiri larve (ćelije) sa obe strane rama. Bio sam iznenađen koliko ima tih hodnika I rupica kroz koje ulazi vazduh u ćelije, brzinom kretanja crva, vitalnošću koju poseduje, osetljivošću koju poseduje, osetljivošću koja je velika. Prepreku oseća na 3-4mm a može da se kreće I unazad (van staništa živi 24-48h a zrele larve oko sebe formiraju omotač) kao I brzinom grickanja voštanog poklopca zatvorene larve pčela. Crv buši, gura larvu, da bi pobegao I izašao iz svojih hodnika, jer oseća opasnost.

Časopisi koji pišu o pčelarstvu najmanje objavlju nesto o ovom velikom neprijatelju legla kao I neke knjige toliko hvaljene da su kvalitetne a o ovim temama I problemima ni traga, osim u knjizi PČELARSTVO III  izdanje od Prof. Dr. Jovana Kulinčevića I Rajice Gajica na stranici 247, 248, 250 u kojima nalazim objašnjenje I potvrdu da mali voskov moljac zna I može da bude veoma veliki neprijatelj voska I legla. Nečto manje je opisano ali je potvrđeno, da mali voskov moljac nanosi velike štete leglu u knjizi PČELARSTVO III od Bliznjuk I Ščerbine na stranici 188, 189 izdate 1946.godine. To možete pročitati na datim stranicama ali o tome kako izgleda uništeno leglo I saće nigde nisam našao. Ako vas interesuje pročitajte na tim stranicama a ja ću vam preneti šta piše u knjizi CEARA (vosak od autora inž. Trayan Volcinschi iz rumunije).

“Voskov moljac veći (Caleria mellonela) je noćni leptir sivo zelenkaste boje (boja pepela) ima dužinu od 9-17mm (obično oko 13mm), mužjaci su nešto manji 8-14mm (obično oko 11mm). Krila su im braon crvene boje a kasnije prelazi u žuto braon boju. U toku noći ženka polaže 400-1800 jaja uz jednom napuštenom staništu bez pčela ili slčaba pčelinja zajednica kao npr. u pološci. Jaja polaže u grupama od po 100- 200 komada, koja lepi na mestima sa kojima pčele nemaju dodira, kao što su pukotine na sanducima, u napuštenom bez pčela saću I u ćelijama saća.

Posle deset dana iz jaja izlaze larve-koje se hrane voskom u kome naprave sebi radni prostor. Posle 30 dana pretvara se u nimfu kokon koji je zalepljen na drvetu sanduka ili rama I zaštićen omotačem iz koga posle 14 dana izlazi mladi leptir. Stadijum od jajeta do leptira direktna je zavisnost od temperature. Pri stalnoj temperaturi od 30-34stepena C, ceo stadijum razvoja od jajeta do leptira traje 44 dana tako da se u toku godine mugu razviti 3-4 puta. Na nižoj temperaturi od oko 20 stepeni C ciklus razvoja povećava se na 120 dana. Na temperaturi od 0stepeni C larva I nimfa kao I sam insekt u toku od 12.00h umiru. Na temperaturi od –9stepeni C insekt umire posle 2 časa, kao I svi stadijumi metamorfoze, kao I na –15 stepeni C smrt nastupa posle 45minuta. Kao što vidimo hladnoća je veliki neprijatelj voštanog moljca. (U nekoj literaturi se pominje da leptirima mraz zaustavlja razvoj a kad se pojavi temperatura 10stepeni C ožive I ponovo nastavljaju normalan razvoj).

U zemljama gde vladaju više temperature, a pogotovu u tropskim predelima, parazit je veoma aktivan, nanosi velike gubitke I smatra se među najvećim neprijateljima pčela.

Kapacitet razvoja ovog parazita je ogroman a teoretski, ako se posmatraju samo tri razvoja od jednog leptira, paraziti bi mogli da pojedu 400kg voska (tri generacije sa po 1000 larvi = 1milion larvi) a jedna larva može da pojede oko 0,4gr voska I može da uništi oko 500 ćelija.

Voskov moljac manji (Achorea grisella) liči na veći voskov moljac, dužina tela je manja oko 2mm a krila su mu sivkasta (boja žive). Ženka polaže manji broj jaja u odnosu na velikog voskovog moljca t.j. 200-300. Mali voskov moljac je veoma aktivan I opasniji od velikog, jaja polaže kao I veliku moljac u slabim I bolesnim pčelinjim društvima koja ne mogu da pokriju svo saće u staništu, a pored saća, kojim se larva hrani, uništava I leglo.”

Ovim završavam završavam kratak opis velikog neprijatelja legla (mnogim pčelarima nepoznat) izvučeno iz literature koja mi je bila dostupna.

Mislim da je ovaj mali voskov moljac veliki ako ne i najveći neprijatelj voska i pčelinjeg legla. Ako nije-biće, jer nastave li ovakve vrućine da vladaju – kao što su bile 1993. i ove 1994.godine (a videli smo da mu upravo toplo vreme odgovara za razvoj) eto velikih problema. Mislim da je borba protiv njega teška. Ulazi neprimetno, i to noću, i u jaka društva. Jaja se ne vide golim okom, a podnjače sa duplim dnom, razi tipovi hranilica, mreže za ventilaciju itd. su mesta na pčelinjaku gde se leptir danju sakriva.

Borba protiv voskovog moljca postoji i to počev od sveće koja se stavlja u prazan sanduk, hemijska, biološka, i naj savremenije ultrazvučnim frekvencijama kojima se plaše, imitirajući ljiljana (slepi miš), ali i dobar vid i fozičko uništenje iglom, pincetom ili sličnim pomagalima.

Pored svega rečenog i nedorečenog borba i vreme je pred nama a tu je i voskov moljac.