Zaštita medonosne pčele u prirodnim staništima

Medonosna pčela koja živi u prirodnom staništu, a koja je ona sama izabrala ima mnogo neprijatelja. Pored svih neprijatelja koji je vrebaju ona odoleva. Međutim od svog najvećeg “neprijatelja čoveka  nemože da se odbrani. Od momenta kada je čoveku upala sekira u med  počelo je uništavanje tih prirodnih staništa.

U XII veku oko 1114 god. u Rusiji je postojao zakon  i kazna za čoveka koji razori prirodno stanište- pčele. Kazna je bila 10 grivni u srebru  a jedna grivna je merila 46,79 grama srebra. Od tada  do sada,  za 880 god. nije postojao zakon o zaštiti  medonosne pčele. Barem  ja nisam našao ništa slično u literaturi  koja  mi  je bila dostupna. U našem časopisu Pčelar br. 7 za 2000 god. na stranici  314 naveden je primer zaštite medonosne pčele u okolini Bora. Motivisanim pčelarima , kako je to naveo prof. Jovan Kulinčević, kao i mnogim drugima, kojima do sada nije bilo jasno šta je to  urađeno u Boru, hoću da pomognem u realizaciji  sličnih ideja , da bi se kao u Boru, u celoj Srbiji  zaštitile medonosne pčele  u prirodnim staništima kao prirodno blago. Bor sa okolinim u svojoj istoriji nikad nije imao udružene pčelare, a pre razvoja rudarstva imao je mesto zvano  Pčelinji potok. Na tom mestu nikao je grad a pčele  u traganju za svojim potokom  nastanjuju, u Boru i okolini , šuplja stabla , dimnjake, otvore za ventilaciju, betonski most, kamenje , zemlju, pragove kuća i prozora. Da pčelari koji pročitaju navedena stanipta  nebi bili  neverne Tome, shvatio sam da moram da se latim  ozbiljnog posla. Tako počinjem da sve što nalazim fotografišem i vodim dnevnik , kao dokaz da sve to stvarno postoji i živi desetak godina i više. Kako se broj  prona|enih staništa u prirodi povećavao, na karti opštine Bor,  obeležavana su  ta staništa. Tako je 1992 god. nastala karta medonosnih pčela nastanjenih u prirodnom staništu, sl.br. 1. Godine 1994 na Borskom jezeru održano je  II  naučno stručni skup Naša Ekološka istina. Prijavljeni rad  Pčele nastanjene divlje u okolini Bora nailazi na dobar prijem i lepa mišljenja  stručnih ljudi. Polaskan i ohrabren time autor u saradnji sa Toplicom Marjanovićem 1995god. priprema i objavljuje drugi rad pod naslovom ,  Divlje nastanjene  pčele Bioindikatori stanja životne sredine.

Ova dva rada  su pobudila interesovanje Gosp. Prvoslava Nešića koji je izrazio želju  da u Bor do|e sa  Profesorom Jovanom  Kulinčevićem istaknutim i priznatim stručnjakom u oblasti pčelarstva. Pre dolaska u Bor Profesor 03.03.1995godine, mi uručuje osnovne smernice  za vođenje evidencije nađenih staništa. Po datim smernicama sa dopunama koje sam sam uneo prema nađenom stanju na terenu, pčelinje zajednice dobijaju karton evidencije koji je vama prikazan.

Sve napred navedeno je rezultiralo da 1995god. u Bor dođu  uvaženi profesor Jovan Kulinčević i gospodin Prvoslav Nešić. Nažalost samo časopis  Moć Prirode  je objavio  članak o poseti Boru. Međutim nije se stalo sa realizacijom  zaštite pčela. Autor ovog članka dolazi do ideje da se formira rezervat  medonosnih pčela u prirodnim staništima u Brestovačkoj Banji. To je prezentovano gospodinu Jovanu Kulinčeviću  uvaženom profesoru pri poseti našem gradu. Mišljenje o ovoj ideji  Predsednik Pčelarskog Saveza Srbije ojavljuje u časopisu Pčelar br,12 iz 1995god. na str. 376.

Posle mukotrpnog rada komisije za zaštitu  životne sredine pri  skupštini opštine Bor 19. 05.1997god. predlaže se na usvajanje prečišćen tekst  i predlog odluke o zaštiti reprezentativnih prirodnih staništa pčela u  opštini Bor. Odluku  u celosti dajem  na uvid  u daljem tekstu.

 

Odluku o zaštiti  repezentativnih staništa pčela u opštini Bor

Član1.

Ovom  Odlukom se repezentativna  prirodna staništa pčela (u daljem tekstu: staništa pčela) u šupljinama stabala , dimnjacima i pragovima kuća, stenama, zemljanom tlu i betonskim konstrukcijama, stavljaju pod sažtitu – kao prirodna dobra od značaja za opštinu Bor.

Član 2.

Zaštićena staništa  pčela  nalaze se na sledećim lokalitetima:

-         u šupljini stabla kruške , zasađenom iznad postojećeg objekta  u KO Krivelj na kp. Br.16907,

-         u šupljini koja se prostire u betoskoj konstrukciji na početnom  delu mosta, u KO Bor 1 na kp.br.4326,

-         u pragu (vratima ) kuće, u KO Brestovac (Brestovačka Banja) na kp.br. 3843,

-         u čupljini stabla cera, zasađenim ispod postojećeg objekta u KO Brestovac (Brestovačka Banja) na kp. Br. 3833/12.

Lokaliteti zaštićenih staništa  pčela su obeleženi i pristupačni javnosti na pogodan način.

Član 3.

Staništa pčela kao zaštićena prirodna dobra podležu režimu zaštite kojim se :

1)     zabranjuje narušavanje staništa pčela, ukoliko nije u skladu sa planskim aktima za ova područja,

2)     dozvoljava se uređenjne i korišćenje staništa pčela na način kojim se omogućava očuvanje  prirodnih vrednosti u staništima pčela u skladu sa planskim aktima, osnovama i drugom dokumentacijom.

Član 4.

Zaštita i razvoj staništa pčela sprovodi se prema Programu zaštite i razvoja staništa pčela na teritoriji opštine Bor  (u daljem  tekstu :Program).

Program iz stava 1.  ovog člana sadrži naročito: ciljeve , prioritetne zadatke i aktivnosti na sprovo|enju zaštite iz člana 3. ove Odluke , prezentaciju prirodnih vrednosti, sredstva  potrebna  za ostvarivanje Programa, kao i način njihovog obezbe|ivanja.

 

Program iz stava 1. Ovog člana donosi se za period od pet godina, a ostvaruje se godišnjim programima koji sadrže zadatke i poslove realizacije u tekućoj godini, dinamiku i izvršenja zadataka i poslova kao i visinu potrebnih sredstava. Na Program iz stava 1. Ovog člana na koji su predhodno pribavljena mišljenja Opštinske uprave u Boru, saglasnost daje Izvršni odbor Skupštine opštine Bor.

Čan 5.

Starenje nad zaštićenim prirodnim  dobrima-staništima pčela, poverava se Udruženju pčelara Bor  ( u daljem tekstu : Udruženje pčelara)

Član 6.

Udruženje pčelara u obavljanju poslova zaštite i razvoja staništa pčela, obezbeđuje sprovođenjne propisanih režima zaštite i očuvanja prirodnih dobara, naučno istraživačkih, kulturnih , vaspitno obrazovnih , informativno-propagandnih i drugih aktivnosti, donosi srednjoročni  i godišnji  Program zaštite i razvoja.

Udruženje  podnosi  izveštaj  o ostvarivanju  Programa iz člana 4. Ove Odluke do 15 decembra za tekuću godinu Opštinskoj upravi u Boru.

Član  7.

Udruženje  pčelara u obavljanju poslova zaštite i razvoja staništa pčela obezbeđuje obeležavanje stanište pčela, donosi akt po unutrašnjem  redu i organizuje čuvarsku službu u skladu sa aktom koji  donosi, uz saglasnost  Odeljenja za urbanizam gra|evinarstvo, ekologiju i inspekciski nadzor.

Aktom iz  stava 1. Ovog člana uređuju se pravila za sprovo|enje režima  zaštite i razvoja, a naročito : stručni nadzor finansiranje zaštićenih prirodnih dobara, prava i obaveze imalaca zaštićenih prirodnih dobara  vršenje poslova zaštite prirodnih dobara , kao  i obavljanje ostalih delatnosti od značaja za zaštićena  prirodna dobra i posebne zabrane u sprovođenju režima zaštite.

Pravila određena aktom iz stava 1. Ovog člana i druge neophodne informacije za sprovo|enje režima zašštite, Udruženje pčelara je dužno da na pogodan način javno oglasi, tako da budu dostupne korisnicima i posetiocima.

Član 8.

Sredstva za zaštitu i razvoj pčela obezbeđuju se iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti članova. Udruženje pčelara, kao i iz drugih izvora, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.

Član 9.

Program iz člana 4. ove odluke, Udruženje pčelara će donositi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove Odluke, a godišnji Program do 15. Decembra tekuće godine za narednu godinu.

Do donošenja Programa iz člana 4. Ove odluke, Udruženje pčelara može poslove zaštite obavljati prema privremenom Programu zaštite i razvoja koji donosi u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ove Odluke.

Član 10.

Inspekcijski nadzor nad primenom mera zaštite u zaštićenim prirodnim dobrima staništa pčela, vrši opštšinski inspektor za zaštitu prirodne sredine.

Član 11.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog organa donetog u vođenju upravnih poslova, rešava Izvršni odbor Skupštine opštine Bor.

Kaznene odredbe.

Član 12.

Novčanom kaznom od 500 do 1000 dinara kazniće se za prekršaj:

1)     Udruženje pčelara ako ne donese Program i druga akta definisana ovom Odlukom,

2)     Preduzeće ili drugo pravno lice, ako na zaštićenim prirodnim dobrima vrši delatnosti koje nisu dozvoljene, odnosno suprotno utvrđenim rećimima zaštite. Novčanom kaznom od 100 do 500 dinara, kazniće se za prekršaj stava 1. tačka 1. i 2. ovog člana i odgovorno lice u pravnom licu. Novčanom kaznom od 100 do 500 dinara kazniće se za prekršaj građanin ako ne postupi po nalogu čuvara zaštićenih prirodnih dobara ili ako  ometa u vršenju njegovih ovlašćenja. Novčanom kaznom od 100 dinara, kazniće se za prekršaj fizičko lice na licu mesta, ako na zaštićenim prirodnim dobrima ugrožava i narušava stanište pčela.

 Član 13.

Ova Odlika stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu opština”.

Broj: 320-5/97-I-01

U Boru, 19.5.1997. god.

 SKUPŠTINA OPŠTINE BOR

PREDSEDNIK SO,

Ilija Tanikić, sr.