OBJAVLJENI RADOVI
Pčele u okolini Bora
Pčele u prirodi

OBJAVLJENI ČLANCI
Nukleus oplodnjak
Obeležavanje matica
Voskov moljac

Petar I. Prokopovič

Sestre se međusobno ubijaju

AKTUELNO
Zaštita pčela

povratak

Mravi i pčele

Od momenta kada je čovek preneo pčelu u svoj posed, misli se i misliće se samo na što veći prinos. U toj želji za što većim prinosom, išlo se prvo na eliminaciju pčelinjih štetočina. Najveće štetočine bili su medvedi, ptice, miševi, mravi, voskovi moljci i žabe.

Medveda više nema, o pticama pisao sam u našem časopisu br. 12/1992, o moljcima u časopisu br. 8/1994. a ovom prilikom želim da nešto napišem o mravima.

U literaturi, koja je meni dostupna, našao sam savet od davnina, koji je primenjljiv i danas. Ako su mravi “agresivni” u okolini vrškara i sanduka, staviti slamu od koje mravi beže, jer im produžava putanju. Ljudi su se borili na razne načine protiv mrava sve do današnjih dana kada ih uništavaju čak i etiolom. Borio sam se i ja čineći istu grešku kao i drugi, sve dok nisam malo bolje “oslušnuo prirodu”.

Kako u okolini bora ima dosta pčela nastanjenih u šupljinama drveća, neke sam preselio u svoj ili pčelinjak meštana iz okolnih sela. Pri obaranju stabla sa pčelama vrlo retko se dešavalo da u istoj šupljini ili neposrednoj blizini, nije bio I mravinjak. Predhodne pojave su me naterale na razmišljanje da pravim veliku grešku uništavajući mrave.

U toku zime I ranog proleća senice očiste sve ispred sanduka. Čim vreme otopli, njih više nema a pčele pošinju da iznose sve iz sanduka. U proleće 1993.godine, zaokružujem prirodni lanac ishrane prestankom uništavanja mrava. Od tada sam prepustio njima ovaj deo posla oko čišćenja ispred sanduka-staništa.

Pri selidbi pčela I legla nigde I nikad nisam našao krečno leglo. To me je nateralo na razmišljanje ko te divlje nastanjene rojeve-društva štiti od štetočina a opstaju desetak I više godina bez delovanja savremenih saznanja iz pčelarstva. Zbog tog zapažanja prestao sam da uništavam mravinjak, koji se nalazi desetak petara od mog pčelinjaka. Do tada sam ga rasturao po savetu iz literature svakog proleća I hranio ribljim koskama da ne bi uznemiravali pčele.

Posmatranja su me oduševila, a kasnije analize su potvrdile da postojanje šumskih mrava ima veliki značaj za pčelarenje. Ovom prilikom navešću neke prednosti postojanja šumskih mrava u blizini pčelinjaka. Oni rasčišćavaju teren ispred sanduka tako što odnose mrtve pčele, delove pčela, otpad od pogača, vosak sa poklopljenog meda, a najviše sam bio iznenađen kada sam video da svojom putanjum viku I izbašeno krešno leglo. Veće komade krečnog legla vuku po dva mrava.

Mravi I pčele imaju zajedničke neprijatelje, a to je ček, koji pesticidima uništava I jedne I druge I ptice koje rasturaju mravinjak da bi došle do larvi a pčelama se, pojedine vrste, hrane.

Poznato je da ljudi uništavaju mrave zbog njihove navodne “agresivnosti” prema pčelama, kojima ne mogu nauditi. Međutim treba znati i to da on traje kratko, odnosno do pojave prvih kopriva. Tada se mravi sele na biljke.

Na kraju ovog članka zaključujem, a na osnovu ovih primera, da mrave ne treba smatrati neprijateljima pčela. Društva koja nemogu sama da se odbrane od mrava i ne trebaju nam u pčelinjacima.

Ivan Brndušić