Kako napraviti dobru violinu?
Kako umešni graditelji violina podešavaju ton instrumenta tokom njegove konstrukcije ?
Prvo se vrši odabir drveta najboljeg mogućeg kvaliteta za izradu gornje i donje ploče i to lupkanjem čekićem i ocenjivanjem koliko dobro “zvoni”.
Sledeći važan korak je umeće sečenja, obrade i rezbarenja drveta, pri tome vodeći računa da se dobiju pravi oblici kao i varijacije debljine ploča. Graditelj, da bi to bio, morao je da savlada kako da podesi (natera) ploče da u svom konačnom obliku proizvedu dobar zvučni instrument. Tradicionalisti optimizuju debljinu po “osećaju” tako što testiraju ploču, koja je izložena naprezanju, udarcima drvenim čekićem po različitim delovima.
Ipak, u zadnjih 50-ak godina sve se vi še pojavljuju graditelji violina koji pokušavaju da uvedu naučni pristup u gradnji violina. Pionir u ovom poduhvatu bila je Carleen Hutchins (United States). Ona je osnovala Catgut Society of America 1958-me godine zajedno sa William-om Saunders-om i John-om Schelling-om. Društvo okuplja graditelje violina i naučnike iz celog sveta u cilju otkrivanja i boljeg razumevanja akustike violine i razvoja naučnih metoda koje bi pomogle graditeljima u poboljšanju kvaliteta njihovih instrumenata.
Jedan primer je metoda koja treba da zameni tradicionalno lupkanje napregnute ploče. Tokom rezbarenja drveta, istanjena ploča se postavi horizontalno iznad velikog zvučnika. Akustične rezonance izazvane emitovanjem zvučnika mogu se lako ustanoviti na ploči posutoj prahom. Cilj je interaktivno tanjenje ploče (njeno štimovanje) tako da ona potencira tačno određene frekvencije (visine tonova). Predpostavlja se da su stari graditelji “štimovali” ploče (lupkanjem) na tačno odredjene muzičke intervale.
Iako postoje mnoge prvoklasne savremene violine izgrađene na ovaj način, ipak, malo je dokaza koji bi ukazivali da su one bolje od violina napravljenih na tradicionalni način.
Ipak i tradicionalni i savremeni metodi izrade nisu oni koji daju poslednju reč u izradi violine. I najmanja promena u debljini ploča uticaće na značajnu promenu frekventnog opsega i promenu rezonancije. Na to još može uticati i najmanja nesavršenost drveta. Na frekvenciju i rezonanciju utiče i postavljanje duše, te se često dešava da muzičari šalju svoje instrumente kod violinara da im oni izvrše tačno pozicioniranje duše kako bi se istakli određeni delovi frekventnog opsega.