Prednosti Montessori obrazovanja !

Maria Montessori je u svoje vreme  videla veliku potrebu za promenama  u sistemu obrazovanja, upravo kao što i mi vidimo potrebu za promenama u obrazovanju danas. Njen cilj je bio razvitak celokupne ličnosti deteta, a njen sistem je utemeljen na uverenju u spontani rad na ljudskom intelektu. 

Njena tri osnovna principa su:

• posmatranje, 

• pojedinačna sloboda i 

• pozitivno okruženje. 

Ovi principi postepeno postaju deo našeg (današnjeg) obrazovnog sistema.

Karakteristike i prednosti Montessori obrazovanja su sledeće:

• Osećaj zajedništva gradi samopouzdanje.

• Samo-ispravljajući materijali u okviru pozitivnog okruženja. Deca uče na sopstvenim greškama sve do pronalaska ispravnog rešenja.

• Individualno učenje zauzima posebno mesto unutar okruženja. Montessori prepoznaje da svako dete uči drugačijim tempom i to poštuje.

• Deca su mirna po sopstvenom izboru i poštuju druge unutar okruženja. Montessori metod dopušta deci da povrate svoj “unutrašnji tempo” koji je prirodni deo njihovog identiteta.

• Postoji naglasak na konkretnom učenju, pre nego na apstraktnom. Deci je potrebno da okuse stvari sopstvenim rukama.

• Svi materijali su lako dostupni deci, postavljeni na policama u njihovoj visini. Stolovi i stolice su dovoljno mali za decu i ona u njima sede udobno, a slike i razne dekoracije su postavljene u visini ociju.

• Deca rade s radošću i s osecajem otkrivanja. Deca uče “upijajući kao spužve” i uvek su oduševljena u učenju novih zadataka. Njihov interest leži u njihovom sopstvenom radu, pre nego  u krajnjem produktu.

• Okruženje obezbedjuje prirodni osećaj za disciplinu. Pravila ili očekivanja su jasno definisana i ne nametnuta od strane deteta ili roditelja / učitelja.

• Okruženje je “pripremljeno” za decu. Sve u sobi ima specifično mesto na polici. Deca su po prirodi uredna, a ovako nameštena soba im omogućava da rastu na pozitivan način.

• Roditelj / ucitelj ima ne nametljivu ulogu u sobi / učionici. Deca nisu motivisana samim roditeljem / učiteljem, već potrebom za samo-razvojem.

Stvarčice pronadjene na policama u sobi / učionicama su pre “materijali” nego “igračke”, a deca  pre “rade sa materijalima” nego što se “igraju sa igračkama”.

Ovim formulacijama osigurava se velika dobrobit po decu  od okruženja - dajuci im osećaj vrednosti - isti onaj osećaj vrednosti koji odrasli ima kad radi "svoj posao".